Narodno blagostanje — dodatak

банка Шид концем 1920. године имала уложака за 2.5 ми-|

лиона динара, стварни је пораст уложака око 6.5 милиона динара. Више него ма које последњих година. Тај константни пораст уложака најбоље показује које поверење ужива Ческословенска банка међу чехословачким живљем наше државе. А и наш елеменат у местима у којима послује Ческословенска банка поклањају јој све то веће поверење. Поред уложака порасли су за скоро 2 милиона и уљгошци на тек. рачунима. Укупни пораст поверених сретстава износи око 11 милиона, од тога сигурно 8 милиона сасма нових сретстава.

Нова сретства пласирана су у првом реду у менице. Есконт је порастао за скоро 10 милиона динара. Дужници међутим остали су на истом нивоу. Значи да у најновије време и Ческословенска банка иде стопама већине завода и форсира есконт меница уместо конто-корентног посла. Дотично конто-корентни одношај је привилег једног уског круга пословних људи, које банка добро познаје и у које има пуно поверење. Меница је готово једини начин сељачког кредита. А с обзиром на филијале, Ческословенска банка посвећује нарочиту пажњу и покрићу кредитних потреба. наше пољопривреде.

Потраживања од новчаних завода порасла су од 2.9 милиона на 4.4 милиона динара. То показује ванредни ликвидитет завода. А можда и потешкоћа сигурног пласмана у есконт и конто-коренте. За ликвидитет говори и чињеница да су ефекти порасли од 234 хиљада динара на 973 хиљаде. Ту се ради у првом реду о државним папирима. Опажа се код многих завода знатан пораст државних папира.

Чисти је добитак у знатном порасту. Док је 1929. године дионичка главница од 5 милиона била уплаћена тек под крај године, па по томе није у тој години могла ни привреБивати, прошле године она је била у послу читаво време. Поред тога пораст пословања услед знатног повишења уложака морао се је одразити и на пословном успеху макар и била тенденција снижења каматне стопе.

Рачун губитка и добитка за последње 4 године овако изгледа: Ба 55

МУ

Приходи 1930: г. | 1929. г. 1928 1920 г. у хиљадама динара Пренос 21 15 10 10 Камати 2.953 2.178 2.135 213 Провидба 1.610 1.285 1.246 1.154 Разно 125 63 67 86 Губитак Камати 2.621 2.027 1.977 Управа 1.011 742 767 721 Порез 280 378 328 363 Отписи 33 — Добитак 766 379 376 368

Подвостручење чистог добитка омогућава да се на педвостручену дионичку главницу исплати иста дивиденда као и 1929. године, наиме 12 од сто.

Преузимање Словенске банке у Шиду извршено је без повишења главнице Ческословенске банке. Чланови равнатељства дали су у ту сврху потребне акције из своје залихе. Међутим кад дође до фузије са осталим словачким заводима, повишење дионичке главнице биће неодгодиво. (С обзиром на развитак пословања као и на могућност глатког пласирања нових акција које носе 12 од сто повишење главнице на 10 милиона биће лако проведљиво.

По извршеној фузији са словачким заводима дунавске бановине и по извршеном повишењу дионичке главнице Чехословенска банка ступа у ред наших средње-већих новчаних завода.

СЛАВОНСКА АГРАРНА ШТЕДИОНИЦА Д. Д. — ОСИЈЕК“)

Осијек лежи у крају у коме доминира земљорадничка продукција. Интензивно сточарство, као главно занимање сељачког света, почиње тек западно од Осијека, да у крају око Ђурђевца и Бјеловара дође до свог највећег развитка.

Тиме што лежи Осијек у крају у којем преовладава земљорадничка продукција (у првом реду пшеница и кукуруз) јасно је да његове привредне прилике нису прошле године биле најповољније. Тешке прилике у којима се налази сељаштво не делују само на сељака, него и на градове који леже у крајевима погођеним аграрном кризом.

Град Осијек, свестан да је ослон на пољопривреду у данашње доба рискантан, подузима све могуће мере како би подигао индустрију. Ни један наш град није до сада толико изашао у сусрет новим индустријским подузећима, колико управо Осијек. Индустријским подузећима дозвољавају се све иоле могуће повластице. Ова политика фаворизирања индустрије наишла је на леп одзив. У најновије време подигло се неколико нових фабрика а имале би се подићи још неке. Ну проћи ће још времена док ова форсирана индустријализација покаже свој утицај на привредну структуру Осијека. '

Водећи рачуна о развитку привредних прилика јасно је да новчани заводи Осијека не могу прошлу годину убрајати међу повољне године. Jep привредна депресија одразује се и на новчаним заводима дотично њиховим билансама. Ако још имамо на уму да Осијек поседује и Градску штедионицу која ванредно агилно прикупља улошке на штедњу, онда морамо признати, да је веома повољна чињеница, ако један осјечки завод и за прошлу годину показује пораст уложака, дотично укупног збира билансе. Све би лансе новчаних завода из крајева, у којима доминира аграрка продукција, показују или стагнацију код уложака или чак и опадање. Ретки су случајеви да су улошци у порасту. Само они новчани заводи који су у индустријским, дотично сточарским крајевима или који се ослањају на грађанско становништво, бележе и за прошлу годину знатан пораст“ уложака.

Биланса за 4 последње године овако изгледа:

Актива 1930. г. 1929. г. 1928. r. 1927. 1. у хиљадама динара

Благајна 506 665 782 766 Менице 13.547 12.585 10.205 7.998 Дужници 7.944 8.891 10.188 8.575 Хипотеке — 73 214. 232 Ефекти 1.888 114 111 151

Пасива o a Главница 5.000 5.000 5.000 5.000 Резерва 3.978 3.923 3.879 3.849 Улошци 12.297 11.268 11.300 8.141 Веровници 1.893 1.521 (02 406 Добитак 638 551 436 287 Укупна биланса 24.446 22.903 22.081 18.352

Пораст билансе износи 1.5 милиона динара према 0.9 милиона у 1929. години. Улошци су порасли за нешто преко милион динара или нешто мало више него у предходној години. С обзиром на привредне прилике Осијека и околине тај пораст уложака морамо оценити као нарочито повољну чињеницу.

Код активе видимо да је у менице пласирано 1 милион динара више него 1929. године. Тенденцију пораста есконта меница примећује се код свих новчаних завода. Међутим код Славонске аграрне штедионице видимо и опа-

ж) За 1929. годину биланс је био анализиран у додатку „Народног Благостања“ од 1. марта 1930. год. број 9 стр. 41, а за 1928. год. у броју 45. стр. 743, од 14. децембра 1929. год.