Narodno blagostanje — dodatak
одатан
ародно:
лагостању““
ГОДИНА Ш
Садржај:
Југославенска удружена банка д. д. југословенска банка д. д. — Загреб Српска банка д д. — Загреб
Izvozna bana — Beograd
Prometna banka — Beograd
BTOCJIABEHCMKA УДРУЖЕНА БАНКА Д. Д. — ЗАГРЕББЕОГРАД.“ Две су карактеристике биланса Југославенске удружене банке за 1930. годину. Прва је редукција дивиденде од 10 на 8% а друга смањење укупне суме биланса за скоро 309 милиона динара.
И код нас а нарочито на страни, многи новчани заводи исплатиће за прошлу годину нижу дивиденду него за 1929. годину. У Немачкој, на пример, сви водећи новчани заводи плаћају за 1930. годину 4% мању дивиденљу него 1929. године. Погоршање општих привредних прилика готово у читавом свету мора се одразити и на билансама новчаних завода, у првом реду на смањењу чистог добитка. До снижења укупне суме биланса дотично до знатније редукције појединих позиција долази већ ређе.
Југославенска удружена банка билансира концем 1930. године са 1 милијардом 307 милиона динара према 1 милијарди 603 милиона концем 1929. године.
Код просуђивања развитка једног новчаног завода треба видети како и у којој мери му притичу средства. Како властита средства не показује честе и знатне промене, тежиште лежи на повереним средствима.
Анализирајући билансу Југославенске удружене банке за 1929. годину, ми смо тврдили, да код ње улошци не играју тако доминантну улогу и да оин нису главни извор капитала. Југославенска удружена банка свој главни ослон има у својим иноземним везама, које јој стављају на расположење знатне кредите. По томе док се код велике већине наших новчаних завода обим послова равна по сретствима, која заводу са стране улагача и других пословних пријатеља притичу, код Југославенске удружене банке обим послова равна се по могућности сигурног пласмана. Ако се Југославенској удруженој банци укаже прилика да сигурно пласира знатна сретства, која могу ићи и у стотине милиона динара, она ће преко својих веза прибавити та средства.
Кад смо анализирали биланс Југославенске удружене банке за 1929. годину, ми смо, осврћући се на чињеницу да повериоци износе знатну суму од 688 милиона динара, констатовали, да од те суме највећи део отпада на иностране кредите. Југославенска удружена банка сматрала је наиме 1929. године да у погледу кредитирања наше привреде може бити либерална, па је за исту, поред сретстава који су јој притицали од домаће клијентеле, код својих иноземних веза узела знатне кредите. У 1930. години, управа Југославенске
*) За 1929. годину биланс је анализиран у додатку „На„родног Благостања“ од 22. марта 1930. године број 12. страна 53. |
· БЕОГРАД, 4. АПРИЛ 1931.
БРОЈ 14
Загреб — Београд
+
удружене банке, позната као веома опрезна, није тако опе тимистички гледала на развитак наших привредних прилика, те је приступила редукцији подељених кредита. Нарочито је с успехом изведена редукција ангажмана у подузећима која су преузета приликом фузионирања. Резултат те редукције био је тај, да Југославенска удружена банка 1930. г. ни издалека није требала толико иноземних кредита колико 1929. године. Она је имала концем 1930. године за преко 309 милиона динара страних кредита мање, него концем 1929. год,
Тако видимо у активи да је позиција дужници, која је концем. 1929. године износила 902 милиона, редуцирана на 649 милиона, а позиција менице од 378 милиона на 340 милиона. За ликвидитет пласмана Југославенске удружене банке мора се истаћи нарочито повољна чињеница, да је у једној јединој години било могуће дужнике редуцирати за преко 250 милиона динара. То значи да су ти пласмани били такве нарави, дотично дужници таквог бонитета, да се је без икаквог нарочитог напрезања могло постићи снижење.
На снижење укупне суме билансе, у првом реду на снижење веровника наилазимо данас код много новчаних завода у земљама у којима су привредне прилике тешке и које су у знатној мери упућене на страни кредит. Дајче Банк унд Дисконто Гезелшафт на пример редуцирала је повериоце у прошлој години за преко 600 милиона марака или 10 милијарди динара. Немачка привреда пружала је мање гаранција за интензивно кредитирање па је Дајче Банка приступила радикалној редукцији кредита. А као последица те радикалне редукције дошло је до мањег искоришћавања страних кредита. У том еластицитету лежи и предност новчаних завода који
„се у знатној мери ослањају на моћне финансијске групе на
страни. Биланса за три последње године овако изгледа: Актива 1928... 19292. 1930: re; У хиљадама динара
Благајна 42.320... 59188. | 12.892 Новчани заводи 72.630 73.025 53.527 Хипотеке 41.946 42.456 39.159 Комунални зајмови 6.499 6.500 6.371 Ефекти 65.913 12.901 75.625 Менице 361.709 378.802 340.755 Ломбард 22.279 16.169 8.897 Дужници 892.758 902.731 649.072 Некретнине 27.828 20.754 23.244 Конзерцијални послови 21.520 23.154 29.622
Пасива Главница 175.000 185.000 185.000 Резерве 52.367 56.255
54,816