Narodno blagostanje — dodatak
142
snih premija kao i nerešenih šteta pokazuje se manjak, što je u . ostalom posledica načina knjiženja. Dobivena bruto zarada svake godine je veća, u 1930. godini dostiže 8.05 miliona; odbivši rashode, dobijamo čistu dobit, koja u 1930. godini iznosi 2.95 miliona dinara i koja je rekordna od postojanja „Srbije”.
IL. Račun izravnanja 1927 1928 1929 u hiljadama dinara a) Likvidni plasman kapitala Gotovina u kasi i na
АЕнуа 1930
žiro-računima 231 217 255 404 Tek. rač. kod banaka 16.994 18.638 22.097 23.982 Hartije od vrednosti 1.874 2.096 3.643 3.710)
Ukupno 19.099 20.951. ~ 25.995 28.096 b) Nelikvidni plasmani kapitala Nepokretnosti 7.081 7.991 8.346 7.992 Zaimovi na polise 282 786 939 1.210 Ukupno 7.363 8.771 9.285 9.202 c) Ostala aktiva | Inkasanti i centrala 1.422 1.152 1.049 781 Depo rez. ртет. Код
drugih društava 890 1.342 1.447 1.558 Kaucije, ost. i garanc. — 593 1.050 1.120 1.190 Матезтај 1 dinar 1dinar 2dinara 2dinara Razna aktiva 1.929 1.987 2.568 2.427
Ukupno 4.834 5.531 6.184 5.956 d) Zbir aktive 31.608 35.265 41.468 43.610 Pasiva a) Čista imovina Glavnica 5.000 10.000 10.000 10.000 Rezervni fondovi 8.598 3.920 4.786 5.641 Prenos dob. u id, god. 92 п 113 12 'Ukupno 13.690 13.931 14.890 15:653 b) Tuđa sredstva Premijske rezerve 11.401 12.914 18.698 20.187 Razlika na kursu
hartija od vrednosti = — — 443 Ratne rezerve 222 225 229 239 Za isplatu šteta 892 844 682 409 Tekući računi 3.228 2.640 1.629 1.832 Polagači kaucija, osta-
va, garancija 593 1.050 1.120 1.190 Razni pasivni računi 123 1.906 1.944 1.148 "Tantijeme 456 501 762 767 Dobitak za podelu 1.000 1.250 1.500 1.500
Ukupno 17.915 21.330 26.564 27.199 c) Zbir pasive ili aktive 31.608 35.265 41.468 43.610
Sopstvena sretstva naime glavnice, fondovi i prenos dobiti iskazana su sa 15.65 miliona ili za 750 hiljada više no u'prošloj godini — za koliko su povišeni fondovi. Tuđa sretstva međ koje ubrojavamo i premijske rezerve (ier one stvarno pretstavliaju dug „Srbije” prema osiguranicima) porasla su u zbiru za 1.23 miliona; međutim sama premijska rezerva veća je prema 1929. godini za 1.5 miliona i iznosi 20.19 miliona dinara.
Odnos tuđih prema sopstvenim je veoma interesantan:
1927. 1928. 1929. 1930.
u procentima Tuđa sretstva 56.1 60.5 64.2 63.9; Sopstvena sretstva 43.3 39.5 35.8 36.1
Vidimo, da se je u 1930. godini taj odnos malo popravio, u korist sopstvenih sretstava, čiji je procentualan udeo veći no u 1920. godini. Pri tome treba imati u vidu, da su stvarna зорstvena sretstva još i mnogo veća od iskazanih: Tako vidimo iz aktive bilansa, da ima „Srbija” nepokretnosti, koje bilansira sa
83 miliona dinara. Nesumnjivo je, da se u toj poziciji nalaze vrlo
znatne tihe rezerve društva, jer nepokretnosti, koje su u 1930.
| godini dale prihod od 2.5 miliona dinara, moraju da vrede više-
struki iznos od iskazanog.
Politika plasiranja raspoloživih sretstava se kod osigura– vajućih društava potpuno odvaja od one koju praktikuju novčani zavodi, pošto je i njihov izvor kapitala potpuno drugčiji. Iz ranije tablice vidimo, da је najviše plasirano u tekuće račune, dakle u potraživanja kod banaka. To je potraživanje prema prošloi godini poraslo za skoro dva miliona i iznosi 24 miliona dinara. Druga najveća pozicija su nepokretnosti, koje pripadaju vrednosti rezervnih premija; zajedno sa nepokretnostima u Novom Sadu (filiale) iskazana su sa 8.35 miliona 'dinara. U lombard na sopstvene polise plasirano je 1.21 milion dinara; ova je pozicija prema 1927. godini porasla za skoro 900 hiljada dinara, što je svakako tipična pojava, koju u ostalom primeću{emo kod svih društava.
Što se tiče sigurnosti plasmana — jednog od najvažnijeg postulata politike osiguravajućih društava, ona ie van svake sumnje više no odlična; drugi postulat, ne manje važan, je pitanje likviditeta. |
Sledeća tablica nam pokazuje procentualan odnos svih plasmana:
1927. 1928. 1929. 1930.
u procentima Likvidni plasman 60.4 59.4 62.6 64.9 Nelikvidni plasman 23.3 24.7 22.4 21.3 Ostala aktiva 16.3 15.9 15.0 13.8
Prema poslednjoj, kao i prema svim ranijim godinama, likvidni je plasman u porastu; 65% znači, da je likviditet prvoklasan. U pogledu na poslovne veze moramo spomenuti, da je reosigurač „Srbije” čuveno minhensko reosiguravajuće društvo.
Postignuta čista dobit podeljena je ovako: 5% (142 hiljade) opštem rezervnom fondu, 10% (284 hiljade) specialnom fondu za moguće štete, 27% (767 hiljada) kao tantijeme članovima upravnog i nadzornog Odbora i činovnicima, osiguranicima na ime dividende 49 hiliada dinara, 1,5 miliona kao dividendu, 200 hiljada dinara kao vanrednu dofaciju rezervnom fondu, a ostatak od 12 hiljada dinara preneto je na novi račun.
Na ime dividende plaćala je „Srbija” 1927. godine 20% (na glavnicu od 5 miliona dinara), u 1928. godini'12.5% — уес na povišenu glavnicu —, 1929. godine 15%, a 1930. godine također 15% odnosno 30 dinara po akciji.
Novosadska filiala, koju je „Sıbija” otvorila 1922. godine prilikom fTuzioniranja sa „Dobrotvorom” zadrugom za OSiguranje, njezina je jedina filiala. |
U upravnom odboru „Згђаје“ зе nalaze sledeća 3. pretsednik: Miloš Savčić, potpredsednik: Vasa U. Jovanović, članovi: Nastas Petrović, Krsta Li. Miletić, Kosta L. Timotiie= vić, Milivoje L. Pavlović, Dragić Pavlović Žika Janković, Milorad M. Radoilović, Dušan Milijević, Dragić Pavlović i Milan Lujanović. Nadzorni odbor: pretsednik: Živan Živanović, potpredsednik: Stevan V. Gajić, članovi: Jovan K. Jovanović, Jovan M. Jovanović, Milivoje Obradović, Milan O. Maksimović. Generalni direktor: Stevan M. Milovanović.
o 5::
СТРОЈНЕ ТОВАРНЕ ИН ЛИВАРНЕ Д. Д. — ЉУБЉАНА»)
Биланса Стројне товарне ин ливарне за годину 1929. свршила се са добитком од 473 хиљаде динара. С обзиром на дионичку главницу од 5 милиона динара, и резервне фондове од скоро 8 милиона, то је укамаћење властитог капитала који ради у подузећу износило тек нешто преко 3 од сто.
Биланса за годину 1930. свршава са губитком од 206 хиљада динара. Према томе изостало је и оно мало укама-
#) Биланс анализиран за 1928. годину у бр. 39 од 2. новембра 1929. г. за 1929. г. У бр. 29 од 19 јула 1930. г, стр. 132.