Narodno blagostanje — dodatak

da dominiraju krediti dati malm ljudima. „Svi krediti preko 10.000 dinara ne iznose ni 18% od broja eskontovanih menica.

Protest menica je prema prošloj godini, uprkos povećanju eskonta naročito kod beogradske centrale u znatnom Oopadanju. U 1929. godini protestvovano je bilo u centrali 14.80% od ukupnog eskonta, a u 1930. godini taj se je odnos popravio i iznosi svega 8.15%; kod zagrebačke podružnice taj |e odnos opao od 3.80% u 1929. na 2.75% u 1930. godini. Razlog leži u sve tačnijem odgovaranju meničnih obaveza naših zanatlija a i u propisima novog meničnog zakona, koji za protest ostavlja tri, mesto ranije 2 dana. U sudsku naplatu dato je u 1930. godini 310 menica od 1.46 miliona dinara, od čega je u toku godine naplaćeno 173 komada od 882 hiljade dinara, a nenaplaćeno je ostalo 205 komada u visini od 891 hiljadu dinara.

Pozicija hartija od vrednosti iskazana je tek u 1929.i 1930. godini. Prema 1929. godini porasla je za 100% zbog uplate poslednjih rata akcija Privilegovane agrarne banke. Drugih hartija od vrednosti Zanatska banka nema.

Rezultat rada bančinoz pakazuje donja tablica upoređaja glavnih pozicija računa gubitka i dobitka za poslednje čeftiri godine.

Rashodi 1927. 1928. 1929. 1930. : u hiljadama dinara

Troškovi 1.199 1.469 1.584 3.308 Kamata 142 1.497 949 1.466 Provizija 1 2 13 13 Otpisi 47 206 605 519 Čista dobit 136 1.235 2.550 3.976

Prihodi Prenos dobiti — | — 81 67 Kamata 1.455 4.901 7.083 8.660. Provizije 3 16 24 34 Prihod hart. od vred. — = — 49 Razni prihodi 83 210 391 542 Bruto dobit 1.537 5.129 7.581 9.352

Bruto dobit je prema 1929. godini u znatnom porastu; za preko 1.77 miliona na 9.35 miliona dinara. To povećanje dolazi pre svega od prihoda od kamata, koje su prema pretprošioj godini za 1.6 miliona veće, a iznose 8.66 miliona; sem toga su porasli „razni prihodi” za 150 hiljada dinara, provizije za 10 hiljada a prihod od hartija od vrednosti, (dividenda od 1.5 miliona dinara nominale akcija Privilegovane agrarne banke) iskazani su sa 49 hiljada dinara. U bančinim rashodima primečujemo znatno povišenje: troškovi su porasli za preko 100% na 3.3 miliona dinara, otpisi su manji, provizije nepromenjene a rashodi po kamatama veći su za 570 hiljada dinara. Čista je dobit rekordna: ·za 1.42 miliona je veća od prošle godine, iskazana je sa 3.97 miliona dinara, što dozvoljava isplatu dividende od 14 dinara po akciji. )

U upravnom odboru se nalaze:

- Pretsednik: Milan J. Stojanović, Beograd; potpredsednici: Mihajlo Stojadinović, Beograd i Milan Ramušćak, Zagreb; članovi: Albert Firt, Beograd; Aranđel Stanković, Skoplje; Vlada Vacić, Beograd; + Voja St. Janković, Beograd; Dragi Petković, Ćuprija; Dušan Marić, Sarajevo; Dušan Živojinović, Požarevac; Engelbert Franketi, Ljubljana; Života Lazarević, Beograd; Jakov Simjanović, Beograd; Krsta Ginović, Beograd; Ljubisav Vujović, Kragujevac; Milan Abramović, Novi Sad; Nikola Koljević, Banjaluka; Pavao Virić, Vinkovci; Slavko Lozančić, Velika Kikinda i Stojadm Anđelković, Beograd.

Nadzorni odbor: pretsednik: Dušan Šajnović, potpredsednik: Mihajlo Cocić, članovi: Dragiša Stojadinović, Beograd; Dušan Stojadinović, Beograd; Dragoljub Milošević, Beograd. Glavni direktor: Milan Dragić.

137

ЗАДРУЖНА ГОСПОДАРСКА БАНКА — ЉУБЉАНА.)

У инструктивном и веома опширном извештају 3aдружне господарске банке о привредним приликама као и о банчином раду у 1930. години, објављена је између осталог и једна карактеристична и важна констатација, наиме, да је у току прошле године нарочито словеначки сељак у издашној мери осећао благодат и користи задругарства, које се је повољно развијало. Подвлачи се, да су нарочито кредитне задруге показивале леп напредак. А стално усавршавање осталих задружних организација кад: за уновчење' сељачких производа, нарочито прераде млека и Ар вета, као и оне за унапређење сточарства и прераду сточарских производа, воћа, поврћарства, електрификације и т. д. имало је за последицу, да је Словенија, која има као што је познато, најмодерније задругарство у нашој држави, у току 1930. године у привредном погледу најбоље прошла.

Често се појављује мишљење, да је Задружна господарска банка матица словеначког задругарства. То је погрешно. Претежна већина словеначких задруга је организврана и учлањена у Задружној звези — која је њихова права матица, док је Задружна господарска банка, (која је уосталом акционарско друштво), њихова врхона, кровна финансиска установа, њихова новчана централа. У томе циљу и са том задаћом она је основана 1920. године, а задруге, инкорпориране у Задружној звези, њезини су акционари (сама Задружна звеза је приликом оснивања уписала 15% главнице).

Задружна господарска банка је једини словеначки новчани завод основан после рата, који је успео да се у релативно кратко време подигне у ред наших водећих банака. И ако са малом главницом (12 милиона динара) она закључује десету годину свог постојања са билансном сумом од скоро 550 милиона динара — чиме постаје друга. од трију највећих љубљанских банака.

Приликом проучавања њезиног биланса намеће нам се упоређење са Кредитним заводом за трговину и индустрију у Љубљани, а нарочито у погледу банчине пасиве: главница је иста, а однос туђих сретстава према сопственим такође. Тако исто се може казати, да је састав главног извора туђих сретстава код оба завода тако рећи сконцентрисан у једној руци: код Кред. завода главни је повериоц Кредитаншталт у Бечу а код Задружне господарске банке словеначке задруге, учлањене у Задружној звези, које су до крајности дисциплиноване. Ипак је разлика и значење оба завода фундаментална ; она се види из њихове активе, и по томе, да је Кредитни завод пословна банка, која ради са претежно иностраним сретствима, а Задружна господарска банка типична депозитна установа, која располаже са ис-. кључво домаћим, народним сретствима. један као и други завод имају свој ванредан полет последњих година да за-. хвале специфичним условима постојања и развића.

Према кретању билансних позиција Задружне господарске банке које објављујемо у доњој таблици (ва последње четири године) види се, да њезин пословни волумен у 1930. години не носи никакве знакове привредне депресије. Ту појаву налазимо у осталом и код свих водећих словеначких банака —- што потврђује раније изнешено, да је Словеначка у прошлој години врло добро прошла — много боље но све наше остале провинције. При томе пак вреди подвући, да је у погледу напретка Задружна господарска банка у 1930. години ипак однела рекорд — и међ словеначким заводима. -

ж) За 1929. годину биланс је анализиран у. додатку „Народног Благостања“ од 22. марта 1930. године, број 12. страна 53; у 1298. години у 36. броју од 12. октобра 1929. године страна 592.