Narodno blagostanje — dodatak

164

мап пш!. Обсај је Код једпог родихеса Које шта зуоје гадоnice, alat i slično, kao što je slučaj kod „Aeroputa” koji ima pokretnih i stalnih radionica, da se jedan deo kapitala nalazi u delovima pohabanim koji nisu dovoljno otpisani i koji su katkad staro gvožđe. Kod „Aeroputa”, kad čovek čita bilans, dobije utisak da to nije društvo koje radi sa motorima, koje ima nekoliko radionica i čitavu zbirku mehaničkih aparata, već da je banka koja ima samo hartije od vrednosti, menice ı blagajnu.

Račun gubitka i dobitka pokazuje najbolje kako se došlo do iako čiste i zdrave situacije u strukturi imaovine „Aeroputa”. Društvo je do 1930. godine celokupnu svoju dobit ироtrebliavalo na otfpise i to integralnu dobit, ne deleći nikakve dividende i kao što rekosmo ne dajući članovima nikakve renumeracije. Bruto prihod porastao je od 4,58 miliona u 1928. godini na 5,75 miliona u 1929. godini i na 8,20 miliona u 1930. godini. Društvo „Aeroput” ima subvenciju od države kao i sva ostala slična društva u drugome svetu. Ona iznosi po jednom ugovoru 26 dinara od kilometra. U 1930. godini društvo je primilo na ime subvencije 6,46 miliona na ukupan prihod od 8,2 miliona dinara. U ranijim godinama subvencija nije bila mnogo manja, to znači da je društvo ove godine postiglo mnogo veći bruto prihod. Ali bruto prihod po sebi još ne znači ništa, on dobija pravi znača| kad se uporedi sa rashodom, a u rashodima leži ilustracija poslovne politike „,Aeroputa”. Tako su na primer rashodi u 1928. godini iznosili 4,5 miliona, u 1920. godini 4,76 miliona, a u 1930. godini 4,93 miliona i ako je u 1930. godini proširena znatno mreža i preleten mnogo veći broj kilometara. Ти se ogleda ono o čemu smo malo pre govorili, 1. |. sistematska racionalizacija od strane uprave društva. To je upravo ideaları rezultat, da se tako reći istim troškovima postigne povećanje bruto dobiti od preko 2 i po miliona dinara.

Na bruto izdatke od 4,9 miliona dinara upotrebljeno je

, na amortizacije 1,93 miliona dinara, a to je više nego Što iz: nosi vrednost celokupnog inventara. Preko toga osfaje dobit od

1.28 miliona dinara, od čega je 127,9 hiliada upotrebljeno na rezervni fond, a 38,370 na prenosne isplate, 200.000 dinara za Tond osiguranja, 71.000 dinara upravnom i nadzornom odboru, 140,8 hiliada upotrebljeno ie za rezervni fond, 71.200 dinara za nagradu osoblju, 450.000 upotrebljeno je na ime dividende, a 180.000 je uneseno u Tond za popunu dividende.

Društvo za vazdušni saobraćaj a. d. „Aeroput” je na putu da postane ugled našim industrisko-saobraćainim poduzećima za racionalno-poslovnu politiku.

iwprava društva za vazdušni saobraćaj a. d. „Aeroput: Upravni odbor: Pretsednik: Dr. Drag. Đ. Novaković, gen. direktor Nar. banke Kralj. Jugoslavije u penziji; potpredsednik: D. Matejić, industrijalac. Članovi: D. Vlajić, pukovnik u penz., T. Zdravković, gvožđ. trgovac, B. Jovanović, advokat, Lj. Mihajlović, opun. ministar u penz., S. Stajević. pukovnik u penz., D. Rakić, industrijalac, T. Sondermajer, aero-inžinjer, Dr. Sl. Še-

i ćerov, član Vrh. Zak. Saveta, A. Radojević, minisfar u penz.,

К. Pilc, direk. Franc.-srpske banke, M. Dojčinović, advokat, M. Jefremović, viši čin. Agr. Priv. Banke, M. Paunović, trgovac, V. Pavlović, advokat, L. Sladeković, insp. Min. Poljopr.- u penz., RK. Lukić, pukovnik u penz., Dr. N. Nikić, ministar u penz., P. "Teslić, industrijalac, V. Petrović, arhitekta. Gen. direktor: Sondermajer, aero-inžinjer. Nadzorni odbor: Pretsednik: Svet. ].

: Jelić, direktor Izv. Banke. Clanovi: Dimitrije Bogojević, direktor

| Beogr. Trg. Banke, Drag. Šterić, industrijalac, Vladimir Simić, ' advokat, Milorad Ilić, viši čin. Nar. banke, Solomon A. Koen,

trgovac, Milorad Obrenović, arhitekta.

Мостер, творница лака и боја д. д. - Загреб

Имовинжа, Динара Благајна 57.657'70 Поштански чек. завод, Загреб 253.091'10 Вриједносни папири 105.866'70 Земљишта 229.143'27 Зграде 4,763.848:95 Стројеви и уређај 3,420.844:22 Индустријална пруга '139.277'60 Намјештај 338.274'20 Дужници 5,035.819:99 Мјенине 12.500: Јамчевина у пологу 384'Залиха робе и материјала 4,306,434'03 Укупно 18,663,141'76

Рачун изравнања на дан 31. децембра 1930. год.

Дуговима,

Динара

Дионичка главница 4,500.000'Причувна заклада 86.225'Причува за отпис зграда и уређаја 4,524.395'42 Вјеровници 6,352.962'38 Прихвати 2,999.747'20 Прелазни рачун 82.849'40 Гаранције 384'Добитак :

пренос из год. 1929, 20.280'78 добитак у год, 1930. 96,297'58

Укупно 18,663.141:76 |

НАДЗОРНИ ОДБОР