Narodno blagostanje — dodatak
АНАЛИЗА
БИЛ
Додатак „Народном Благостању“
ГОДИНА Ш
Садржај:
55 „Сплит“ анонимно друштво за цемент портланд — Сплит
С. Х. Гутман д. д. — Белишће
БЕОГРАД, 9. МАЈ 1931,
БРОЈ 19
5грзка сепга та рпугедпа бапка 4. а. — Sarajevo. |ugoslavensko d. d. Georg Schicht — Zagreb
Nikšićska kreditna banka — Nikšić
PISMO PRETSEDNIKA ŠTEDIONICE BAČKE OBLASTI
Gospodinu Uredniku „Narodnog Blagostanja" Beograd
U vezi sa povolinim prikazom bilansa Štedionice bačke
oblasti u Somboru za 1930. godinu u ovogodišnjem 17. broju
„Narodnog Blagostanja” čast mi je umoliti Vas, da objavite sledeće objašnjenje i dopunu:
1. Istina da još nije regulisan pravni položaj ovog noYčanogz zavoda po propisu čl. 35 Uredbe o utvrđenju imovine, načinu uprave i budžetiranju 'banovina i O likvidaciji imovinskih odnosa sreskih i oblasnih samouprava od 23. oktobra 1929.
se može: dozvoliti osnivanje banovinskih štedionica. Štedionica bačke oblasti zadržala je i dalie obeležje javno-pravnog nOVvčanog instituta i zbog toga nisu prestali oni uslovi na kojima {e osnovana sigurnost njenoga poslovanja. Po glasu čl. 4. Uredbe o ustanovljenju, uređenju i poslovanju Štedionice bačke oblasti jamčila je Bačka oblast celokupnim svojim prihodima i imovinom za sve obaveze ove štedionice и opšte i posebno za sve uloge i njhovo ukamaćenje po štedioničkim pravilima sve do razrešenja štedionice. Ova obaveza prešla je: po propisu: čl. 32. napred spomenute Uredbe od 23. oktobra 1929. br. 46.622/III. na Dunavsku banovinu, koja је primila i svu imovinu Bačke oblasti. Tai fakt, da je garancija za obaveze Štedionice bačke oblasti ostala nepromenjena, ne samo da je održao nego je i povećao poverenje publike, a da je tako služi kao dokaz bilans Štedionice bačke oblasti za II. poslovnu godinu, koji je tako povoljno ocenjen u „Narodnom Blagostanju” uz konstataciju, da Štedionica bačke oblasti postaje sve važnijim faktorom novčarstva u Bačkoj.
| ___2. Nema razloga strahovanju da bi se moglo preseći dosadašnje sjajno razviće Štedionice bačke oblasti zato, što bi prema movom uređenju ona postala filijala Banske štedionice u Novom Sadu. Ona bi u stvari bila okružna štedionica Dunavske banovine, a to bi bile i ostale filijale niene na teritoriji Dunavske banovine, jer će im svima biti određeno područje rada. Uspeh njen neće zavisiti od naziva nego od fakta, da za sve njene obaveze jamči Dunavska banovina svom imovinom i prihodima svojim, i da prema tome njeni ulagači i svi drugi poverioci mogu ioj bez brige svoje kapitale poveriti na rukovanje, a ulagači pak za svoje uštede da dobiju što veću kamatu. Kao što su privredne prilike bivše Bačke oblasti zahtevale, da se za celu teritoriju organizuje javno-pravni novčani institut pod imenom Štedionice bačke oblasti, koji je postigao vidne uspehe, jer je bio stvarna potreba Bačke oblasti, tako je sada, da bi se zadovoljile privredne potrebe Dunavske banovine, u koju se utopila i
Bačka: oblast, potrebno da se organizuje javno-pravni novčani institut, čii će se rad proširiti na celu Dunavsku banovinu, a te se potrebe ne mogu sve zadovoljiti iz Sombora, koji je prilično udaljen od Banata, Srema i Šumadije. Štedionica. bačke oblasti u Somboru posluje i sada najviše na teritoriji Okružnog inspektorata somborskog a to se poslovanje može ne samo да: održi nego i poveća, dli neće moći da se prenese i na one kraieve, koji su udaljeni, a i u njima se jako oseća potreba ovakog javno-pravnog novčanog instituta, izuzev bivše Podunavske' oblasti, za koju je u Smederevu osnovana Oblasna štedionica, slična Stedionici bačke oblasti u Somboru. Pošto su oblasti prestale bitisati, mora se menjati i naziv oblasnih štedionica, odnosno moraju se ujediniti u jednu štedionicu, kao što su se i
br. 46.622/1II., pošto se najpre moralo raspraviti pitanje, da li | oblasti ujedinile u jednu novu administrativnu jedinicu, Dunav-
sku banovinu. Zbog toga će se morati organizovati centralna
"Štedionica u Novom Sadu, da se time zadovolje privredne potre-
be onog dela Dunavske banovine, koji nema svoj okružni in-
'spektorat, nego se njime upravlja neposredno iz Banske uprave
a sem toga još i filijale, u stvari okružne štedionice Dunavske
'banovine i u sedištu onih okružnih inspektorata, gde ih sada
nema. Tako bi ovaj javno-pravni novčani institut bio jednako
"blizu i jednako pristupačan svima delovima Dunavske banovine,
pa bi se na taj način omogućilo pribiranje uštede i od onog dela
„publike, koji ih iz bojazni u privatne novčane zavode ne bi
hteo da ulaže, a ujedno bi se olakšalo i davanje kredita, pošto bi traženje kredita i davanje uloga bilo skopčano sa manjim troškovima, nego kad bi se iz udaljenih krajeva Banata i Srema morali da obraćaju u Sombor. A nesumnjivo je, da bi se оуаkvom organizacijom prikupljali veliki kapitali radi zadovoljenja naših kreditnih potreba.
3. Štedionica bačke oblasti u Somboru rukovodi se u svome poslovanju načelima, koji su izraženi u čl. 2. Uredbe o
njenom ustanovljenju, uređenju i poslovanju, prema kojima ona
nastoji da uštede svojih ulagača ukamaćuje što bolje i da time
podstiče u narodu smisao za štednju i obrazovanje kapitala, a
u isto vreme da pruža što jeftiniji kredit zadrugarstvu, opština– ma i građanstvu. Da bi to postigla, ona ukamaćuje uloge stalnog karaktera sa 7% a privremene sa 6% i ujedno plaća za svoje ulagače porez na rente. Time želi da, što je više moguće, proširi krug svojih ulagača. ! ako ona plača na uloge veću kamatu, nego drugi novčani zavodi u njenom reonu, ipak daje zajmove uz dosta jeftinu kamatu, koja se kreće od 9—10%. Samo na neuknjižene menice privatnih lica kamata je nešto veća (11%), no još uvek pogodnija nego kod konkurencije; međufim iznos ovakvih zajmova vrlo je mali a i za mjih se traži dobra garancija. Poverenje publike prema Štedionici bačke oblasti ut-
„vrđeno je ne samo time, što Dunavska banovina Као ргаупа па-
slednica Bačke oblasti jamči za sve obaveze te štedionice, nego