Narodno blagostanje — dodatak

166

i ovakvim načinom njenog poslovanja, koji je uzgred budi re= čenoy skopčan ı sa vrlo malim režijskim troškovima, i što je пајglavnije: na isplatu zajmova ne mora se dugo. čekati a kamate se računaju od dana kada je zajam isplaćen. о 4. Izdati zajmovi Štedionice bačke oblasti grupisani su ovako: 0 II O WO a а) па uknjižene menice privatnih lica dato je 24. 416. e dinara. у _ b) na neuknjižene. menice 20,059.900.— dinara, a to su menice zemljoradničkih i vodnih zadruga kao i one, koje su novčani zavodi uz supergaranciju podneli na reeskont; c) za zajmove po tekućem računu izdato je 5,891.899.33 din., od kojih su dati na uknjižbu 806.870.— din., a bez uknjižbe,

na osnovu isprave za osiguranje, uprav: opštinama. 4,361.480.—0

din., na osnovu garancije bivše Bačke oblasti dvema zadrugama 200.000.— dinara , a ostatak je iskazan kao još neobračunate stavke 31. decembra 1930. (prema tome u bilansu iskazani duž-

nici na vrednosti u iznosu od 4,561.480.— dinara nisu dužnici

po fekućem računu na osnovu lombarda, nego па озпоуц isprava za osiguranje i jamčevnih isprava, a ti su dužnici upravne opštine. i dve zadruge, čiji se dug prema 1929. godini. povećao sa jednim milionom dinara.) - |

5. U bilansu za 1930. godinu označene su kao prenosne stavke kaucije i garancije u iznosu od 12,336.030.— dinara. Pod tiri naslovom vode se sve one menice, Obveznice, jamčevne 'is– pfave kao i isprave za osiguranje, koje su deponovane kod Štedionice bačke oblasti kao podloga za Zajmove po tekućem гаčunu i reeskontu. Te su garancije prvog reda i ne može iz njih da potekne nikakav rizik.

6. Tačna je primedba u 17. broju „Narodnog Blagostanja”, da Štedionica bačke oblasti nema sada ni jednog komada hartije od vrednosti. To može biti odista čudnovato i neobično, ali je u skladu sa čl. 43. Uredbe o ustanovljenju, uređenju i poslovanju Štedionice bačke oblasti, po kojem je ona mogla kupovati hartije od vrednosti samo za tuđ račun. Oblasna skupština nije htela da odobri kupovanje vrednosnih hartija iz bojazni, da se otud ne iztode berzanske spekulacije, koje bi mogle biti i rizične. Da li će se pak banovinskoj štedionici dozvoliti kupovanje hartija od vrednosti, to će se rešiti prilikom ustanovljenja njenih pravila.

Nadam se, da će posle ovih objašnjenja bilans Štedionice bačke oblasti za njenu drugu godinu poslovanja (godinu 1930.) biti potpuno jasan svima, koji se interesuju za rad ove štedionice, pošto sam u Ovoj ispravci izneo i one podatke o poslovanju njenom, koji nisu bili poznati ocenjivaču, kada je pisao prikaz, zbog čega je i tražio da se iznesu.

Primite gosp. Uredniče i ovom prilikom uverenje o mom odličnom poštovanju.

Sombor, 1. maja 1931.

Dimitrije Klicin, pretsednik Upravnog odbora Štedionice bačke oblasti.

P. S:

Prilikom analize bilansa Štedionice za bačku oblast za 1930. god. u „Narodnom Blagostanju” br. 17, od 1931. god. mi smo ukazali na nekoliko tačaka, čije bi objašnjenje moglo biti samo od koristi po analizirani zavod. Njegov prefsednik g. Dimitrije Klicin reagirao jie odmah na naše primedbe i mi objavljujući njegovo pismo po dužnosti konstatujemo njegovo puno razumevanje značaja publiciteta za novčane OJ koje ареluje na kredit u masi,

„сплит“ Анонимно ДРУШТВО ЗА ЦЕМЕНТ ПОН (= сплите

Наш извоз цемента износио je у четири. последње године“ -

година јаја оци а тона динара

ЊОЗЈА | 317.427 116.580.000

1928. | II ___J74.451 132.591.000 :|1920. 5 459.725 164.114.000 КОЗА 258 5 411.790 152.240.000

До прошле године извоз цемента је рапидно растао. У години 1929. извозили смо цемента за 50% више него 1927. године. У години 1930. извоз је по количини скоро за. 50.000 тона мањи него 1929. године а по вредности само за 12 милиона.

Општа " депресија, нарочито у земљама које долазе у обзир за извоз нашег цемента, деловала је на смањење извоза. Поред тога поједине државе настоје, разним царинским шиканама, да ограниче увоз у корист властите индустрије. У најновије време тим је путем отишао и Египат, који је био највећи увозник нашег цемента. Поред настојања појединих држава око отежавања увоза, долази. у обзир. и све јача конкуренција оних продукционих земаља, које видевши смањење потрошње у унутрашњем промету, свим мерама форсирају извоз. Нарочито Белгија. -

Док су у 1928. години наше творнице цемента на Приморју, а ове долазе у обзир за извоз, радиле пуном паром тако да су се поруџбине могле извршити само са дуљим роковима добаве, дотле је прошле год. продукција била мања. Једна од највећих творница у Далмацији под крај године била је привремено обуставила свој рад. Делом да се реши залиха а делом да проведе неке техничке измене у циљу снижења продукционих трошкова и савршеније производње;

Смањење извоза, дотично продукције, осећа се н на билансу „Сплит“ анонимног друштва за цемент Портланд у Сплиту. Али само у погледу укупне суме билансе а не и. у погледу чистог добитка. Тај је и даље повољан што је. омогучило подузећу да и за прошлу годину исплати дивиденду од Дин. 35 по акцији. То значи да су прошле године, ма да је продукција била мања и извоз слабији, полућене цене биле још увек повољне. Попуштање цена наступило је под крај године и доћи ће до изражаја тек у биланси за 1931. годину.

Биланса за 4 последње године изгледа овако :

Актива 1927. 1928. . 1929. 1930. | | у хиљадама динара – | BanarajHa 511 715 11 194 Дужници 44.954 58.906 37.132 29.736

Сировине, полуфабри-

кати и фабрикати 12.615 | 12.285 14.649. 12431.

Укупна биланса 183.107 199.279 184.944. | 172.000 ~

*) Sa 1920. romaHy OHmaHc је анализиран у додатку | „Народног Благостања“ од 31. маја 1930. године, број 22... страна 102.