Narodno blagostanje — dodatak

200

спрострањена као она Батиних ципела. А ниједан наш индустријски артикал, осим можда ликера и сродних артикала не може се добити у свим деловима државе као Батине ципеле. И што је главно у. свим крајевима уз исте цене.

Наши индустријалци који су приморани да раде изравно са потрошачем могли би од Батине организације много тога да науче. И друге творнице ципела, нарочито оне у земљи, поучене искуством Бате приступају у најновије време сснивању властитих продаваона. Ну на сваком се кораку ипак види да то није Бата. Властите продаваоне свих наших домаћих творница ципела по свом укупном броју тешко да достижу број Батиних продаваона. А што се тиче рекламе ту ни једна наша творница није ни издалека равна Бати, Сигурно је да Бата троши више на рекламу него све наше творнице ципела укупно. А изгледа будући да се она и даље наставља, да та реклама успева и да носи профите. Појединим домаћим творницама ципела успева да се јаче афирмирају у овом или оном граду, у овом или оном крају. Ни једна од њих нема ону универзалност коју има Бата. Готово би се усудили казати, да нема код нас човека који носи готове ципеле а да не зна за Бату.

Борба наших опанчара против Бате помало се стишава. Пре неколико година био се дигао прави крсташки рат. 'Тражило се је да се забрани увоз Батиних ципела. А о подизању Батине творнице није се дало ни говорити. У појединим местима обућари да би елиминирали Бату, израђнивали су ципеле уз исту цену уз коју продаје Бата своју фабричну робу само да му онемогуће посао. Међутим било је јасно да такве спорадичне офанзиве морају да скрахирају. Бата, може мирне душе да у једном крају држи продајну филијалу макар не продао ни једне ципеле. Па и неколико месеци А обућари тешко могу да два три месеца раде- без профита. И тако редом капитулирају. Многи су задовољни ако код Бате могу добити намештење као водитељи одељења за поправку ципела. Индустрија, осим у појединим случајевима гази преко заната. Ни обућарски занат не може бити изузетак,

Не буне се обућари против Бате само у државама у које Бата извози и сам продаје своје продукте. И у самој Чехословачкој покушавали су да се одупру Бати. Међутим успех је био апсолутно негативан. У појединим државама, у којима је увозна царина за ципеле доста висока, могу обућари да се још одупру Батиној инвазији уколико не постоје друге велике творнице ципела. Међутим Бата у таковим случајевима прескаче границу и сам подиже творницу у дотичној земљи. Запреке како видимо, за њега нема. У најновије време диже творницу у Мађарској, ма да су Чехословчка и Мађарска у царинском рату. Можда баш ради тога и подиже творницу да избегне царињење по највећој царинској ставци.

Наводно је Бата у сврху подизања творнице у јЈугославији код Вуковара купио погодно земљиште. Власник je земљишта патријаршија, али је под аграрном реформом, Док се са тог земљишта не скине аграрна реформа не може се приступити градњи. Можда ће се у међувремену Бата одлучити да творницу подигне у неком другом крају, или да је опште не подигне. Јер и упркос данашњој царини O? успева да све више своје производе пласира у Југославији. То показује пораст биланце а и отварање нових продавница.

На царини платио је Бата прошле године 25.5 милиона динара. Године 1929. платио је 18. милиона. Према теме пораст је прошле године за 7 милиона динара. Иначе су прошле године царински приходи били у опадању. Кад би подигао творницу у Југославији која би имала исти капацитет колико се сада увози, Бата би много уштедио. Наравно не свих 25 милиона динара јер би морао увозити знатне количине коже. :

Биланс за 4 последње године овако изгледа:

Актива 1927. 1928. 1929. 1930. у хиљадама динара

Дужници — 4.128 Роба 5,814 6.605 — 18.154 Банке 1049. 2830 5306 — 6647 Непокретности 144 137 134 i3i Уређај — — А 2.553 Iiacasa

Главница 5.000 5.000 5.000 5.000 Резерве 92 84 212 740 Кредитори 1.598 3.820 1.989 20.972 Добитак 216 625 950 713 Укупна биланца 7.044 9.641 9.569 27.486

Ретко је када биланца једног акционарског друштва подложена тако наглим и тако битним промена као биланua Бате. Поједине позиције биланце и то доста знатне, у ндућој биланци једноставно изчезну или су изказане у сасвим другом износу. Укупна сума биланце, која се је последње две године кретала између 9 и 10 милиона динара поскочила је за годину дана на 27.5 милиона динара. То је додуше у вези са проширењем пословања али и начином билансирања. У биланси за 1929. годину залиха робе није успште изказана. У биланси за прошлу годину налазимо робу изказану са 18.2 милиона динара. Дужници који су 1820 године изказани са 41 милион динара, у биланси за 1930. годину потпуно изчезавају.

Потраживања код банака дотично готовина изказана су са 6.6 милиона или више него ранијих година. Значи да је југословенска афилијација финансирана искључиво по централи у Злину. Новац који се добива од продаје концентрира се у банци да се од времена на време дозначи централи. Пред крај године, с обзиром на јак божићни посао готовина и потраживања код банака знатно се повећавају.

У биланси за 1930. годину наилазимо на нову позицију „уређај“ са 2.5 милиона динара. Идућих година и некретнине морају бити веће. Без обзира на подизање творнице Бата ако већ не може доћи до погодна локала или ако жели истиснути конкуренцију са једног згодног места приступа и куповини дотичне куће.

Кредитори су порасли од 2 милиона на 20.9 милиона динара. То је у вези са великом залихом робе. Под кредиторима морамо разумети централу у Злину. То је потраживање за робу.

Добитак је нешто мањи него 1929. године. Ипак износи 15% уплаћене главнице. Бата, као многа подузећа која су афилијације страних концерна, могао би тако билансирати да у југославенској биланси не искаже добитка. Постигнуте резултате могао би лако дозначити централи у виду већих цена за преузету робу. Тако би се много уштедело на порезу. Међутим Бата то не ради.

Подигао или не творницу у Југославији, Бата ципеле и коже д. д., развија се у једно подузеће великих димензија. У првом реду с обзиром на јаку и до детаља изграђену продајну организацију.

У најновије време поговара се да је Бата, док се не реши питање земљишта које је под аграрном реформом купио исто у Вуковару земљиште које је некад био набавио Шихт за подизање творнице сапуна. На том терену мисли да сада подигне творницу коже и гуме. Са радовима би се имало почети у најкраће време.

У управи се налазе следећа г. г.: Томаш Бата, Злин ; Др. Мишо Семњан, Сарајево; Доминик Ципер, Злин; Др. Марко Хорн.