Narodno blagostanje — dodatak

на штедњу у тим крајевима били у знатном опадању. А тај пораст (који износи скоро 1.1 милион динара односно преко 10%) био би већи, да није у прошлој години извршена потпуна уплата треће и четврте рате акција Аграрне банке. Нешто због тог пораста а и због повећања сопствених сретстава у 1930. години знатно су редуцирани повериоци и пасивни текући рачуни. Код повериоца примећујемо кроз све четири последње године тенденцију смањења, од 1.7 милиона на 080 хиљада динара односно за 730 хиљада динара; улози по текућем рачуну порасли су у 1929. години за скоро 400 хиљада динара, али су у 1930. години смањени на 581 хиљаду односно за 1.15 милиона динара. Томе на супрот је реесконт повећан за 172 хиљаде на 2.22 милиона динара. Укупна страна сретства износе дакле крајем 1930. године 14.12 милиона а према 1929. години мања су само за 142 хиљаде динара, а за нешто мањи износ повећана су сопствена сретства.

Сва ова сретства, туђа и сопствена пласирана су крајем године у следеће послове : 11.3 милиона динара дато је на меничне кредите; из горње таблице видимо, да је тај пласман крајем 1930. године смањен за 826 хиљада динара, док су кредити по текућим рачунима крајем ове године већи за 720 хиљада динара, а износе 6.43 милиона динара. Укупан промет по овим рачунима износио је 94.9 милиона динара. Позиција хартија од вредности показује повећање за 40 хиљада на 188 хиљада динара а вредност пензионог фонда као и непокретности је остала непромењена, прва са 105 хиљада а друга са 260 хиљада динара. Код позиције непокретности треба споменути, да је Српска кредитна банка у Вуковару, према извештају управног одбора, у току прошле године купила у Вуковару зграду „Гранд Хотела". Ова се трансакција из завршних рачуна не може ви-

203

дети што се тумачи тиме, да грунтовни пренос још није извршен. Ц

У рачуну губитка и добитка видимо, да су расходи на каматама већи но последњих година, а тако исто и трошкови. Већи су и приходи од камата, док су „разни приходи“ мањи но прошле године; али пошто показују расходи знатнији пораст но приходи, чиста је добит мања од прошло годишње и износи 469 хиљада динара, Смањење чисте добити објашњава банка чињеницом, да је у току читаве прошле године рачунала дужницима мању камату а улагачима одобравала до краја године непромењену камату.

Подела чисте добити је следећа :

Резервном фонду 46.922.40 на име 17% дивиденде 340.000.пензионом фонду чиновника 20.000.10% тантијеме управном одбору 46.922.40 3% тантијеме надзорном одбору 14.076.72 а на нови рачун је пренето 1.302 59

Мала главница дозвољава Српској кредитној банци исплату високе дивиденде : тако је плаћено у 1927. и 1929. години на име дивиденде 20%, 1928. године 16% а ове последње 1930. године 17% односно 17 динара на акцију.

Српска кредитна банка подржава и једну филијалу у“ Шиду.

У управи се налазе :. претседник, Никола Бингулац, потпретседник Војислав Паланчанин, Милан Илић, Срета Кузмановић, Петар Михајловић, Милан Стев. Радовић, Никола Ђурић, Александар Станишић, Ђока Спаић, Теодор Селаковић и Сима Николић. У надзорном одбору су: претседник Стево Петровић, Др. Игњат Михајловић, Данило Узелац, Михајло Ковачевић. Цензори филијале су гг,: Ђока Спаић, Славко Шимић, Глигорије Зечевић.

Поштанск:

КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

ле у Загребу, Љубљани, Сарајеву и Скопљу.

= а m 2 = = а = i s s = а а ii з || s з = в а а aa | | BB m а BB 8 8 а Bi а а a BB s а = = 8 = з 8 || а |} ma = a

ЦЕНТРАЛА У БЕОГРАДУ. — Филија

шепазвчнавањктевичимвнтванавататнивичтнв= читаво

m MI M WM m mi m mi mi mi mi mi Bi mi mi m m m m m BEM m m Bi BB

ОГВАРА ЧЕКОВНЕ БАЧУНЕ сваком физичком и правном лицу. Плаћања преко чековних рачуна су брза, поуздана и јевтина, а могу се вршити код свих пошта у држави. ПОДРЖАВА ВЕЗЕ С ИНОСТРАНСТВОМ

и сваки власник чековног рачуна може наређивати исплате у све земље у целом свету.

ПРИМА УЛОГЕ ПА ТЕД ЊУ

Штедна књижица Поштанске штедионице најпогодније је сретство за штедњу, Јер = се штедни улози примају и исплаћују код свих пошта без икаквих трошкова. ЧЛАН ЈЕ БЕРЗЕ И ИЗВРШУЈЕ БЕРЗАНСНЕ НАЛОГЕ СВОЈИХ КОМИТЕНАТА.

За улоге на штедњу код Поштанске Штедионице јамчи држава Обавештења даје Поштанска Штедионица и све поште у земљи.

–нинипипипиннилниишсотшилпиаценвваниннчом во нова

авеввепвнаппин вивинаввин а