Narodno blagostanje — dodatak

ГОДИНА Ш

Садржај:

Јадганзко-Родипаузка бавка — Beograd Прва југословенска творница вагона, стројева и мостова JL. JL.

БЕОГРАД, 13. ЈУНИ 1931.

БИЛ

Додатан уПародном Благостању““

БРОЈ 24

— Брод на Сави

Gradska štedionica općine grada Sarajeva — Sarajevo

Творница за душик д. д. — Руше Стпосогака бапка — Cetinje Бокешка банка у Котору — Котор

ЈАРКАМЗКО-РОРОМАУЗКА BANKA, BEOGRAD.

Јадгапзко-Родипаузка Ђапка iskazuje u računu gubitka i dobitka za 1930. godinu gubitak od 4.1 miliona dinara. Time јој je bilo ne samo onemogućeno da produži plaćanje dividende, čime je počela 1929. godine, već je primorana да итаnji svoj rezervni fond za iznos od 4.1 miliona dinara, koliko se moralo da otpiše kao gubitak jer se iz dobiti nije mogao da popuni. U takvim slučajevima se obično kaže da su akcionari malerozni. Ali u ovom bi se slučaju pre moglo reći da su malerozni upravljači Jadransko-Podunavskom bankom. Akcionari znaju vrlo dobro, da do integralne i zadovoljavajuće dividende ne može se frajno doći, donde dok se ne likvidiraju svi bolesni delovi bančine aktive. Kao što smo već u analizi dva ranija bilansa napomenuli, na tome se najaktivnije radi i mnogo je toga već sanirano. Neplaćanje dividende je veliko iznenađenje za akcionare, ali je to iznenađenje i uzrok velike depresije kod upravljača.

Jladransko-Podunavska banka postala je fuzijom Jadranske banke i Podunavskog trgovačkog društva. Prva je ušla bolesna u brak, dok je Podunavsko trgovačko društvo bilo jedno od. najlikvidnijih bankarskih poduzeća u Jugoslaviji, koje se u glavnom bavilo jednom od najlikvidnijiih privrednih delatnosti kod nas, a to je finansiraniem izvoza. Kod izvoza nema veresije u opšte. A roba se prodaje uvek za gotovo. Dok je Jadranska banka unela u brak kao miraz učešće u raznim poduzećima, čija se situacija delimično pogoršala posle završene inflacije, kao i potraživanja od dužnika, čija je solventnost bila delom problematična, doile je Podunavsko trgovačko društvo unelo mnajzdraviju aktivu, potraživanja od trgovaca izvoznika, koji su inače prvi pioniri kapitalizma u Srbiji. Podunavsko trgovačko društvo je ušpricavalo svežu krv: Jadranskoj banci, koja je bila obolela. Lako je prebaciti nedovolinu predostrožnost upravljačima banke, naročito s obzirom na to da je konjunktura za tu vrsfu privredne delatnosti bila za poslednie dve godine notorno nepovolina. Ali bi taj ртеког bio zasnovan na mehaničkom rezonovanju bez ikakve psihološke primesi. Treba se staviti u položai čoveka koji je kao direktor banke 25 god. praftio vođenje poslova i imovno stanje jednog komitenta, koji је bivao tokom vremena sve solventniji. Potreban је veliki potres pa da se takav direktor preorijentiše u oceni solventnosti dotičnog komitenta. U svakom slučaju ti gubici nemaju ni-

*) Za 1929. godinu bilans je analiziran u dodatku „Narodnog Blagostanja” od 12. aprila 1930. godine, broj 15. strana 65, а та 1928. соФшпш ц 8. бБгоји od 30, marta 1929. godine, strana 121, |

kakve veze sa istorijom bolesti Jadranske banke pre no što je izvršena luzija. Taj gubitak ne pretstavlia recidiv u bolesti Jadransko-Podunavske banke „već jedan specijalan maler. To je isto kao kad bi se čoveku, koji je na putu izlečenja od zapaljenja pluća, dogodio maler da iskrši nogu.

Račun izravnanja.

Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Blagajna 14.876. 11128 14.662 14.587 Menice 120.943. 111.801 115.711 104.600 Dužnici 76.280 82.017 87.662 |693:687 Hartije od vrednosti 43.670 46.994 48.384 57.074 Konzorcijalni poslovi 4.528 4.750 1.450 1.375 Vrednost rezervnog fonda — — — 6.831 Vrednost penzionog fonda — — 158 570 Nepokretnosti 47.525. 39.232. 38.334“ 37.200 Ostave, duž. za gara. it.d. — · 212.960. 209.116 190:016 Gubitak 54.174 — — 4.060 Pasiva

Glavnica 55.000. 55.000 55.000 55.000 Pensioni fond 790 1.086 1.375 1.675 Rezervni fond 6.199. :6.179 6.343 6.800 Ulozi na knjižice ==, 44622 43513. 48.728 Ulozi po tek. računima 61.674 114716 122.822 115:903 Poverioci 184.188 71.042 68.891 61.878 Čista dobit — 3.276 3.416 Zbir bilansa 307.833 205.923. 306.363 289.085

Račun gubitka i dobitka.

Rashodi

Upravni troškovi 10.262 9.399 9.260 8.653 Porezi ı fakse 1.066 1.048 1.083 837 Kamata — — 6.292 13.659 Otpisi 59.876 800 792 5.038 Čista dobit — 3.276 3.416 = Prihodi

Prenos dobiti iz ran. god. 219 — 315 185 Kamata 2.029 7.492 13784 18.667 od bankarskih poslova 2.621 2.360 2114 2.245 od konzorcionalnih posl. = 198 — == od nepokretnosti 5.158. 4:474 | 81071 3.027 Gubitak 54.174 — — 4.060 Zbir prihoda 71.205 14.524 20.846 28.184

Iz gornje tablice vidimo da razvijanje volumena poslova Jadransko-Podunavske banke, kako ukupnog tako i po kompartimanima, nosi potpuno obeležje konjunkture, Pošto je još