Narodno blagostanje — dodatak

216

Индустриска подузећа 12.991 11.768 12.649 22.138 Залихе 32.084 23.421 26.748 28.817 Ефекти | 1.897. 1.847. 2346. 2192 Дужници 147.402 171.097 190.965 150.830

ЏПасива :

Дионичка главница 200.000 200.000 200.000 200.000 Резерве 66.546 68.546 70.748 72.638 Облигације 6.423 6.05 5.094 7.69 Повериоци , 66.913 64.020 78.564 79.746 Укупни износ билансе 386.606 390.781 408.858 396.559

Код укупног износа билансе нема велике разлике према билансу из 1929. године. Међутим код појединих позиција промене су веће и значајније.

Код инвестиција, позиције билансе монтански посед земљишта и шуме, те зграде не показују већих промена у биланси за 1930. годину. Вредност стројева је повећана од

13,3 милиона на 25 милиона динара. То је у вези са проширењем цементне фабрике и рудника или још боље на-|

бавком савршених стројева и уређаја било за вађење угља, било за сортирање било пак за његову експедицију. Уређај рудника билансиран је са истим износом као 1929 године. То би дало наслућивати да у том погледу није било инвестиција. Међутим ако узмемо у обзир да је прошле године на уређају и стројевима отписано 18 милиона динара, онда видимо да је и у том правцу прошле године много било урађено. Скоро за исти износ за који је извршен отпис, дакле за 18 милиона динара. 3

_ Код индустриских подузећа видимо пораст билансе од 12,6 на 22,1 милиона динара. То је у првом реду у вези са творницом цемента која је прошле године знатно проширена и модернизирана. Дужници су опали од 191 милиона ва 160 милиона динара. То је у вези са појавом, да државне железнице редовно плаћају своје набавке у угљу. Како су прошле године државне железнице повлачиле мање угља него раније и њихово дуговање било је смањено. |

У пасивној страни билансе нема битних промена. Повериоци износе 79 милиона према 78 милиона 1929 године. Трбовље је финансијски тако јако да се само финансира. Дужници су и прошле године готово двоструко већи него повериоци. Кад би главни купци били уредне платише, Трбовље уопште не би требало никаквог кредита и могло би своје потребе да подмири из властитих сретстава. Рачун губитка и добитка овако изгледа :

Приходи : | 1027. 1028. #020. 1930: ji у хиљадама динара

Бруто приход 104.856 106.226 107.705 96.421

Расходи: | Наднице 5 7.066... 7.085 509. 7:52! " Сопијални издатци 8.362 9.107 11.045 11.144 Порези и таксе 33.705. 30465 25.474 29.435 Камати . 663 696 375. ·_Отписи 18.372 16.416 19.609 18.249 Чисти добитак 38.062 44.142 45.539. 32.213 Дивиденда 30 35. 35 25

Бруто је приход за 11,5 милиона. динара мањи. Не само што је продаја прошле године била по количини много мања него 1929 године већ су и цене биле ниже. Државна железница снизила је цену угља за неких 6%. Како про-

дукциони трошкови, нарочито наднице нису биле снижене| ~ | 5 у | linija Jadran—Pirej podržava.

у истом обиму, бруто приход морао је бити мањи. | Издатци су на истој висини као и 1929 године, осим |

код пореза и такса који су порасли за 4 милиона динара.

Отписи су нешто мањи. Ивдатци на каматама прошле године

отпадају. Изгледа да је подузеће радило властитим сретс- |

твима и да камати не претстављају никакав терет. Чисти је добитак редуциран за 13 милиона динара. Услед тога је и дивиденда смањена од 35 на 25 динара.

ЈОСОЗРАМЕМ5УКГ 110У0 А. D. (PRIJE ATLANSKA PLOVIDBA IVO RAČIĆ A. D. | JUGOSLOVENSKO-AMERIKANSKA PLOVIDBA A. D.) U SPLITU.

Bilanca Jugoslavenskog Lloyđa za 1930. godinu svršava sa čistim dobitkom od:837 hiljada zlatnih dinara. Kod akcijskog kapitala od 15 miliona zlatnih dinara, to bi bilo jedno-pristojno икатасепје. |

Međutim prenos dobitka iz 1929. godine iznosi kod Jugoslavenskog Lloyda 1 milion 841 hiljada zlatnih dinara. Po tome, s obzirom da bilanca za 1930. godinu svršava samo sa dobitkom od 837 hiljada zlatnih: dinara, vidi se, da je 1930 godina svršila sa | deficitom od 1 miliona zlatnih dinara.

(0 1028. godini an je čisti dobitak od skoro 2 miliona zlatnih dinara. S obzirom na slabu konjukturu koja je vladala u doba održavanja glavne skupštine za 1929. godinu kao i na još lošije izglede za blisku budućnost, uprava poduzeća je našla za shodno da predloži, a glavna skupština·je to prihva– iila, da se za 1929. godinu odustane od isplate dividende ı da se sav dobitak prenese na nov račun. Zahvaljujući tom odlučnom i dalekovidnom koraku, poduzeće, ma da je prošla godina bila loša, ne zaključuje bilans sa gubitkom. Dapače njena ·rezerva tako je znatna da može da podnese i još jednu nepovolinu godinu bez da se u bilansu ukaže veći deficit. _

Da je prošle godine situacija u slobodnoj plovidbi (a 1929. godine lugoslavenski Lloyd radi gotovo isključivo u slobodnoj plovidbi) bila loša, opšte je poznata činjenica. Prilike su bile takove da |e Lioyd u neko vreme prošle godine imao vezanih -12 parobroda ili gotovo polovinu plovnog parka. Ne samo što ovih 12 parobroda nije ništa zarađivalo, nezo je родиzeće imalo i izdataka za održavanje. A ako vodimo računa o premijama osiguranja kao i o poirebnoj amortizaciji, vidimo da je vezivanje brodova skopčano sa znatnim gubitkom. Ako je tu i tamo uspelo zaključiti jedan bolji posao — na drugoj strani izdatci su bili tako znatni da je godina bila zakliućena sa gubitkom. Gubitak proizlazi ne toliko iz lošec poslovanja koliko od amortizacije. (Ona iznosi 1 milion i 143 hiljade zlatnih dinara. Toliko iznosi i u codinama punog iskorišćavanja. Suspenzija otpisa imala bi za posledicu da bi i za prošlu godinu bio iskazan čisti dobitak. Ali bilanca ne bi davala verne slike stanja poduzeća. A kod parobroda potrebne su znatne amortizacije. Vrednost parobroda istog tipa i istog boniteta može da varira ninogo, s obzirom na visinu podvoznih stavova.

Uprava u izveštaju naglašava da je poslovanie s Argentinom bilo naročito slabo. Jugoslavenski Lloyd podržava direktnu liniju između naših luka i AYgentine. Na polasku parobrodi te linije voze naše drvo i naš cement. Na povratku, budući da пета (егеја ха пази državu, parobrodi prevoze glomaznu robu, naročito žitarice za razna evropska pristaništa. Proše godine podvoz iz Argentine za Evropu bio je vanredno nizak tako, da su ta putovanja bila skopčana sa gubitkom. A bilo |e slučajeva da se je parobrod morao vračafi prazan. Poslovanje na toj liniji bilo je tako nepovoljno da ni državna subvencija nije mogla pokriti manjak.

Jugoslovenski Lloyd je i prošle godine obnovio svoju flotu. Polovinom godine preuzeta je „Trepča” sasvim novi brod sa 8.850 tona nosivosti. Koncem godine kupljen je parobrod „Kraljica Marija” od 17.500 tona nosivosti. On je naš najveći i najluksuzniji parobrod. Kao što |e poznato, njime se turistička

Bilanca za dve poslednje godine pruža sledeću sliku:

Aktiva | 1929, 1930. u hiljadama dinara

Parobrodi 21.052 23.709

Banke | 94 —

Nameštaj 14 17

"Казт дине | 1661. 2,337