Narodno blagostanje — dodatak

од 1927. на 1928. годину, од 32. 66 милиона на 58.78 милиона _ у наредним су годинама y. сталном опадању. У по-

следњим двема годинама за 100% на 29.51 милион динара. Од тога отпада на динарске повериоце 5:51 милиона и 231 милиона на кредите, повучене у иностраним валутама. То су кредити, којима се Трговачка и обртна банка користила помоћу својих породичних веза и жира изравно, и које је својим комитентима стављала на расположење опет у страпој валути.

Због повећања банчиних сретстава (сопствених и тућих) на 222.69 милиона динара, повећан је и лукративни пласман, што нам показује банчина актива. Дужници по текућим рачунима смањени су у 1930. години за 7.36 милиона He 44,31 милона динара, али су и све остале форме пласмана знатно повећане.

Управа банчина подвлачи, да је од нових зајмова, који су подељеви уз укњижбу на прво место, подељено у 1930. години 54.5 милиона, према 17.2 ликвидираних у прошлој годани. Од тих нових зајмова дато је 43.9 милиона на земљишве поседе, а 10.6 милиона искључиво на градске куће. Највећи део свих тих нових кредита, наиме 80% одпада на Бачку, природни реон банчине JU JarO 18, где може земља и данас да подноси оптерећење од 3 до 3.500 динара по јутру. Према територијалној подели пласирани су зајмови на 100 бачких и 72 друга места Дунавске бановине; број дужника износи 1812 а просечна свота појединог зајма 50.000 динара. У извештају се напомиње, да је због снижења квоте аптерећења по јутру управа морала одбити преко 49 милиона тражених хипотекарних зајмова. Свота укњижених зај"мова, која је у почетку године износила 62 милиона, достиже крајем године свега 90 милиона (поред нових 54.54 милионау, пошто је у току године ликвидирано 26.5 милиона зајмова. Врло је интересантна напомена, да од ове суме отпада свега 5.2 милиона на зајмове, које су преузеле државне новчане установе (Држ. хип. банка или Аграрна банка), које'

< у извештају називају државне алтруистичке банке, док је O део враћених кредита исплаћен из сопствене снаге дужника. Управа подвлачи, да је за последње три године одобрила оваквих зајмова за 110 милиона динара, од чега је укупно враћено 59 милисна што је сјајан доказ, да банчини дужници нису преоптерећени.

Због овако великих сума туђих сретстава природно је, да посвећује бакка и највећу бригу постулату ликвидитета.. "Гако видимо да износе краткорочна и ликвидна потраживања код новчаних завода 16.05 милиона, пласман у хартијама од вредности (од чега је 73% у државним хартијама), 10.86 милиона, а благајна 8.84 милиона динара, укупно дакле 35.75 милиона динара. А при томе несме се пустити из вида, да стоје Трговачкој и обртној банци у случају потребе на расположењу код њених веза у свако доба скоро неограничена сретства. А то много значи.

Банчине непокретности билансиране су последњих го-' дина непромењено са 1.9 милиона динара, а инвентар је отписан на 1 динар.

У рачуну губитка и добитка пада у очи, да је банка последње две године напустила правилну праксу и да-исказује само салдо камата. Због тога и неможемо упоредити кретање бруто добити са ранијим годинама. Порези су знатно порасли, а стижу. 3.07 милиона. динара. Дубиозна потраживања отписана су са 169 хиљада динара, што је релативно врло мало. У приходима видимо, да је салдо камата порастао за скоро

милиона, на 6.55 милиона динара, док су приходи од провизије мањи за 266. хиљада и износе 1.52 милиона динара. Бруто добит износи у 1930. години .8.49 милиона, а за.1.8 милиона је већа од оне у 1929. години; због. тога је повећана

п чиста добит, која'је исказана за 44 милиона динара. | Подељена је на-следећи начин: 3 милиона је дато на

2

а

за исти износ и управни трошкови, који до-

|

# 219 име 15% дивиденде (што код курса од 160 динара значи укамаћење од 94%), један милион дотиран је пензионом и резервном фонду, 198 хиљада (9%) као тантијема управном и надзорном одбору, а на нови рачун је пренето 207 хиљада динара.

У управи се налазе следећа г. г.: Бернат Форстер, Бенцијон Були, Бене Форгач, Виктор Грос, Максим Касовиц, Јосип Лукман, Др. Фердо Лустиг, Фриц Бренфест, Милорад Матић, Бела Пекло, Игњат Розенберг, Др. Жарко Стефановић, Др. Дезидерије Тибор, Август Тости. Надзорни одбор: Самуило Волф, Др. Виктор Фење, Лавослав Франк, Станко Лазић, Људевит Плахте, Отокар Штерн, Максим Касовиц, Јулије Ревес, Фрања Сич, Никола Фат, Никола Кушевић, Антун Винкле Херман Трамер, Јован Најман.

Ернст, Геза

„ЕЛЕКТРА“ Д. Д.

„Електра“ д. д., Сушак, припада оним ретким акционарским предузећима наше државе, која су у 1930. години приступила повишењу главнице и ако скромном од 2,5 на 3,5 милиона. Али како је „Електра“ веома лукративна и како она са својим акционарима подржава уске везе, то је нова емисија од 10.000 комада акција од по 100 динара номинале врло брзо била пласирана. Старим акционарима по» нуђене су акције у размери 5:2 уз емисиони курс од 112 динара, а новим акционарима по 140 динара од комада. Нова емисија учествује у добити тек од почетка 1931. године.

Предузеће је основано 1923. године у циљу подизања електричних централа, продаје струје и електро-техничког материјала. Оно је концесионар Сушака, који на основу дугогодишњег уговора (а сушачка општина учествује у главници са 40%) снабдева осветљењем и електричном струјом. Пошто „Електра“ на Сушаку нема сопствене електране, склопило је са фабриком хартије Смитс и Менје уговор, а исто тако и са електраном на Ријеци. Осим тога има „Електра“ и дугогодишњу концесију на острву Крку, где је у току 1928.029. године подигла сопствену, калоричну централу. За првих десет месеца 1929. године продато је 19.000 киловат сати, код 123 потрошача, а у 1930. години број потрошача се повећао на 162, а струје је продато 21.292 клв. сата. Цена струје за осветљење износи 10 динара а за индустријске сврхе 6 динара по клв. сату. -

И на Сушаку се послови веома повољно развијају, упркос томе, што је у НОВИМ инсталацијама дошло до застоја, број потрошача струје повећан је од 1619 према 1414 у 1929. години (дакле за 205 потрошача). Осим nonpaBaKa мреже високог и ниског напона довршена је градња нове трансформаторске станице на земљишту творнице папира, а тако исто је подигнута једна од најмодернијих кондензаторских направа, која ће знатно смањивати губитке на струји. У ове направе инвестирано је око 770 хиљада динара. Пред крај прошле године отпочето је и подизање подземног |кабла од трансформатора до водоводне сисаљке у Мартиншчици, који ће кабел потпуно заменити вод високог напона.

Врло интересантни су податци у погледу кретања куповине односно продаје струје. 1927. 1928. 1929. 1930. у хиљадама клв. сати Купљено 440 503 681 693 Продато 395 428 573 568 Губитак на струји. 245 175 108 124

Према томе је од укупне куџшљене струје потрошено у 1927. години 89.75%, у 1928. години 84.93%, у 1929. години 84.18% а у 1930. години 82.03%.

|) за 1929. годину биланс је анализиран у додатку Народног Благостања“ од 17. јануара 1931. године, број 3., страна, ПИТ