Narodno blagostanje — dodatak
220 7
Одбивши губитак, потрошња од укупно продане струје била је следећа: |. 1929. · 1930.
1927. 1928. у процентима Град. Сушак 44.31 35.87 48.38 36.96
Остали прив. потрошачи 55.69 64.13 51.62 63.04
Из ових двеју таблица примећујемо, да је у послелњој години потрошња струје остала скоро непромењена; упркос томе пак је приход од продате струје већи но ранијих година. Управа друштва то објашњава тиме, што је потрошња сушачке општине била мања од оне у 1929. години због тога што је за сисаљке у Мартиншчици требала мање струје, али да је потрошња осталих приватних конзумената била много већа,
Главне билансне позиције за последње четири године дају следећу слику:
Рачун изравнања. II Актива 1927 па [928 1020. pi 1930: n; | у хиљадама динара Благајна 15 28 53 57 Дужници 766 687 1.014 1.049 Постројења ~ 1.256 . 1.169 1.099 1.562 Инвентар 174” 141 138 142 Струјомери 297 311 339 323 Роба _ 458 457 682 874 Електрана на Крку — 848 923 848 Збир активе 3.246 3.644 4,252 4.855 „Пасива Главница 2.500 2.500 2.500 3.500 Резерве 65 300 520 637 Повериоци 423 599 986 393 " Добит 253 235 245 249 Рачун губитка и добитка. Расходи Плате и наднице 393 461 564 620 Трошкови и најам- | нина 378 342 570 830! Порез 167 250 297 190 Отписи ; 183 331 456 657 Камати — - 18 44 Добит 253 258 245 240 Приходи Струја и струјомери 1.212 1.381 1.759 2.25 Инсталације и роба 137 214 393 _ 297 Камати 21 18 -— _— 66
Разни приходи — Збир расхода и прихода 1.376 1.620 2.198 2.561
Добијамо ванредно повољну слику. Главница је прем прошлој години већа за 1 милион динара; резерве су пов“ ћане за неких 20%, док су повериоци предузећа смањен: према 1929. години за скоро 600 хиљада динара на 393 хи љаде; то је тако минималан износ, да повериоци ништа више не значе. Од укупних сопствених сретстава (заједно са до битком) у висини од 4.4 милиона, повериоци износе краје 1930. године свега 8.9%. Структурелно побољшање финансиских односа предузећа у 1930. години постаје још очигле:није, кад узмемо у обзир, да су у 1929. години туђа срет: ства износила 30.2% сопствених. То је била последица повишења главнице.
Све су инвестиције, и инвентар, струјомери, роба г: чак и електрана на Крку покривени властитим сретствимл (Све ове позиције исказане су у билансу са 3.75 милионе динара, а према 1929. години већа су за 568 хиљада. Акб томе износу додамо још и вредност постројења отписану у последњој години у висини од 650 хиљада динара, онда ви-
[i
NMMO, Ka је у току 1930. године вредност постројења, робе и т. д. била повећана за преко !.2 милиона динара. „Електра“ знатно отписује, што је веома разумљиво, у погледу нарочите структуре предузећа. Тако видимо, да је у току последњих четири године отписано свега преко 1.6 милисна динара.
Изненађујуће велики је износ дужника, са 1.05 милиона динара. И та је позиција у претежној мери покривена сопственим сретствима; пошто се струја приватним интересентима не даје на почек врло је вероватно, да су то ду-
„гови сушачке општине за осветљење улица и електричну
енергију. А општина важи као солвентан дужник.
Из рачуна губитка и добитка видимо, да су бруто. приходи предузећа знатно порасли, за преко 400 хиљада на 2.56 милиона динара. За 500 хиљада динара већи су приходи од продате струје и струјомера, а разни приходи порасли су за 66 хиљада динара. Приходи од инсталација и продате електротехничке робе износе 237 хиљада а према 1929. години мањи су за 156 хиљада. У расходима предузећа примећујемо повишење плата и надница, на 620 хиљада, повећање издатака за купљену струју и кирију објеката на 801 хиљаду, док су порези смањени за 100 хиљада на 190 хиљада | динара. Пошто су отписи повећани на 657 хиљада динара, исказана је чиста добит само мало већа од прошлогодишње, а износи 249 хиљада динара, дакле скоро непромењено све последње четири године. -
Од тога је 5% (12.4 хиљаде) дотирано резервном фонду, 200 хиљада дато је акционарима на име 8% дивиденде или 8. динара по акцији (непромењно свих последњих четири година), 10.3 хиљаде резервном фонду, 20 хиљаде као тантијема управи, 6000 надзорном одбору а остатак од 273 динара пренет је на нови рачун.
У управи се налазе следећа господа: Анте Шврљуга, претседник; Мирослав Колацио, потпредседник, Др. Ђуро Червер, Фердо Година, Др. Винко Микуличић, Божо Петрић, јосип Премроу, Др. инж. Никола Пшеница, Анте Лаблић, Срећко Сухалић; у Надзорном одбору су г. г.: Богдан Дурбешић, Мате Франчић, Максо Кезеле, Матан Марас, Казимир Рајковић, Др. Милан Премроу.
JUGOSLAVENSKO BURKO D. D. — ZAGREB.
Ukupna suma bilance Jugoslavenskog Burko d. d. u Zagrebu iznosi koncem 1930. g. 8.3 mil. din. prema 11.8 mil. din. koncem 1029. g. i 12.7 mil. din. koncem 1928. godine. Iz toga konstantnog opadanja ukupne sume bilanse, dalo bi se zaključiti da poduzeće slabi u svojoj delatnosti. Međutim Jugoslavensko Burko nalazi se na početku jedne ere intenzivnijeg rada.
Već smo javili, analizirajući bilansu za 1929. godinu, da je Jugoslavensko Burko kupilo koncem prošle godine Novosadske fabrike šrafova i gvozdene robe. Početkom ove godine ono je kupilo i akcije Prve jugoslovenske tvornice šratova d. d. u Koprivnici.
Dok Novosadska tvornica šralova ima glavnicu od роја miliona dinara, koprivnička tvornica šralova ima već glavicu od 5 miliona i uposluje oko 200 radnika. Prva јисозјауепзка tvornica šrafova osnovana je po „Danici” d .d. za hemijsku industriju, u prvom redu da što bolje iskoristi svoj uređaj ıy Koprivnici. Međutim sada kad se je pružila povoljna prilika „Danica” je prepustila svoje deonice Jugoslovenskom Burku.
Jugoslavensko Burko kako je poznato do sada kod nas nije imalo vlastite fabrikacije, već se ograničavalo na uVOZ рго-
izvoda bečke firme Schrauben und Schmiedewarenfabriken A.
G. Breviller & Co u Beču. Kako je ova fabiika znatan deo svoje produkcije plasirala u Jugoslaviji preko svoje afilijacije Jugoslovesko Burko i kako su carinski i drugi propisi ıu sve većoj meri otežavali uvoz, odlučilo se bečko preduzeće da njegova jugoslavenska alilijacija pristupi fabrikaciji šrafova i slične gvodzene robe u samoj zemlji. I kad se radilo o tome da se