Narodno blagostanje — dodatak

238 |

Дин. 1. сељацима 6.890.000.2. занатлијама 4.968.500.3. трговцима и инд. 2.977.063,12 4. разним установама 4.827.000,5. осталим 6.185.000.—

Највећи део ових зајмова покривен је укњижбом некретнина на првом месту. Од укњижене суме од 13,3 милиона динара дато је за

_ грађење нових кућа 9.000.000— а за откуп градског зе-

мљишта 2,3 милиона динара. Градска штедионица по томе много доприноси дизању грађевне делатности. И брзи развитак немачких градова пре рата има се добрим делом приписати хипотекарким кредитима њихових комуналних пшутедионица. | 7

Градска штедионица у Мовом Саду основала је и заложни завод. Већи градови треба да имају такве институције у својим рукама иначе се оне могу развити у установу за најобичније искоришћавање сиромашнијих слојева.

Градска штедионица у Новом Саду приступила је подизању зграда за чиновнике и то за властити разун.

У извештају штедионице налазимо следећи пасус: „Стога морамо још једном нагласити и препоручити, да граБанство, установе и остала лица расположиве капитале повере на приплод Градској штедиовици“ : то је апел, који је више но потребан и у њему се одразује део функције комуналних штедионица, да свом снагом настану, да пропагирају штедњу и да у томе погледу дејствују васпитно на становвиштво својих градова.

ГРАДСКА ШТЕДИОНИЦА — СУШАК.

Развитак Градске штедионице на Сушаку био је ни прошле године ванредно повољан. Ма ла Сушак нема комуналну штедионицу више од 4 године, она се је развила У једну већу институцију тог типа. Сушак је један мањи град. (С обзиром да је на самој државној граници, његова околина која би ка њему гравитирала, није бог зна како јака. Поред тога сам Сушак као и околна места имају неколико филијала наших водећих новчаних институција. Па ипак развитак уложног посла био је и прошле године ванредно повољан.

Биланса за период 1928-30 показује следеће главне ка-

рактеристике : Актива : 1928. 1929. 1939. у хиљадама динара Благајна и банке 9.509 11.985 11.230 Ефекти 173 221 1.091 Девизе и валуте 52 113 152 Менице 2.425 3.966 4.612 Дужници 2.015 4.947 5.641 | Сенивачки трошкови 130 97 60 Пасива : Допринос општине 250 250 250 Улошци 14.077 20.780 22.241 Добитак — 103 183 Укупна биланса 14.362 21.397 23.365

Улошци су прошле године порасли за 1,5 милиона динара. Међутим ако те улошке поделимо на скупине од куда притичу, слика је сасвим друга.

Концем 1929. и 1930. године улошци се деле:

врста улошка 1929. 1938. у хиљадама динара

на књижице 9.551 14.029 текући рачуни 2195 |! 3.223 8.444 4.978

градска општина Улошци на књижице, а развитак тога пословања одлучан је по развитак саме институције, порасли су од 9,5 на 14 милиона динара. Пораст износи готово 50% а то је ванредно много. Нарочито ако имамо у виду прилике у прошлој

„години. Ретки су новчани заводи па и јавно правног KapalMтера који у једној години бележе тако знатан пораст уложака па књижице. П

Улошци у тек. рачуну порасли су за пола милиона динара. Укупни пораст уложака износи дакле скоро 5 милиола денара. - ; Потраживање градске општине опало је од 8,4 милиона на 5 милиона динара. Градска штедионица на Сушаку врши у неку руку и службу градског благајника. Расположива сретства градске благајне концентрирају се код Градске штедионице. Наравно је да та залиха знатно осцилира. Већ према стању државних прихода и расхода, већи јавни радеви имаће за последицу смањење залихе благајне. Слабији притицај општинских прихода опет делује на смањење благајничке залихе. Прошле године није била повољна за прикупљање државних и самоуправних прихода, пак је и то деловало на смањење потраживања градске благајне дотично градске општине.

Потраживања градске општине од 5 милиона динара макар и била за скоро 3,5 милиона динара мања од потраживања концем 1929. године повољан су знак, колико по ситуацију Градске штеднонице толико по финансиско стање градске општине Сушак. Значи да општина нема дуговања код Градске штедионице. Код претежног броја наших Градских штедионица ситуација је сасвим друга. Тамо општина апсорбира главни део сретстава која притичу у градску штедионицу у виду уложака. Неке општине оснивају Градску штедионицу у првом реду ради тога, да би имали некога који би их јефтино финансирао. -

У благајни и код банака налази се преко 11 милиона динара. Око 40% поверених сретстава пласирано је у банке. То најбоље доказује ликвидитет Градске штедионице на Сушаку.

Ефекти су у порасту. Поред набавке државних папира прошле је године Градска штедионица преузела и 4.090 акција Електре д. д..на Сушаку. То је подузеће које опскрбљује Сушак електричном струјом. По утаначењу које постоји, те деонице требала би преузети градска општина Преузела их је Градска штедионица и тако постала један од најважнијих фактора у том подузећу који је за развитак Сушака од највеће важности.

Менице су у порасту. Стање је концем 1930. године готово двоструко веће него концем 1929. године,

У. прошлој години Градска зитедионица на Сушаку поделила је 4 милиона 946 хиљада нових кредита. Од тога

отпада : Дин,

на комуналне институције 1.250.000.—

на хипотекарно-меничне кредите 2.261.000—

на хипотекарно конто-корентне кредите 1.250.000менице редовитог есконта • 185.000.Градска штедионица приступила је ове године подизању двеју зграда. На Јелачићевом тргу, у центру града, подиже се палата за саму штедионицу. Поред тога она у заједници са Градском-отпштином подиже једну зграду за становање са 14 мањих станова. Сушак је можда једини град у нашој држави где постоји криза станова. Развитак Сушака као наше велике луке на Кварнеру ишао је бржим темпом него што су финансиске прилике приморског живља дозвољавале подизање нових зграда. Много нашег света који ради на Сушаку, приморан је да живи на Ријеци; | Као покушај намерава се подигнути и једна вила са два стана. Плаћањем нешто веће најамнине моћи ће она да за извесан низ година пређе у власништво онога који ју унајми. Ако то успе, саградиће се више таквих вила. Чисти је добитак за 30% већи него 1929. године. Он се додељује резервном фонду који данас износи 272 хиљаде динара. .