Narodno blagostanje — dodatak

Прошле године нарочита је пажња била посвећена уређењу пловидбе на Скадарском језеру. Сви бродови који подржавају пловидбу по Скадарском језеру били су подвргнути темељитој поправци. Код реке Црнојевића уређена је властита радионица за мање поправке пловног парка. Поједине јединице које обављају пловидбу на Скадарском језеру тешко могу пролазити Бојану пак је потребно да се на самом језеру уреди потребна радионица. Пловидба Бојаном технички је тако уређена да се сада може вршити несметани саобраћај. Редовита пруга Скадар—Бар продужена је са јелке стране до Плавнице а са друге до Сплита. По томе сада је могуће из Сплита директно експедовање робе до Скадарског језера.

Биланса за последње 4 године овако изгледа:

Актива 1927 1928 1929 1930 у хаљадама динара

Готовина и банке 3 9 61 2.371 Вредност пароброда 9.839 7.930 5.870 8.371 Дужници 1.229 6.176 7.224 2.635 Ефекти 239 302 467 500 Вредност робе 46 95 85 634 Инвентар по отпису 94 101 91 225) Губитак 2.522 592 — Вредност скадарске |

пловидбе по отпису — 1,660 1.476 1.000 Пасива Главница 4.225 10.000 10.000 10.000 Фонд амортизације 120 968 __1:550 2.532 Повериоци . 6.587 5.879 2.096 1.124 Неподигнута дивиденда 53 —— — 90 Поузеће JI 23 2 29 Добитак __— == 1.296 1.207 Фонд за осигурање

бродова — — 302 539: Збир mnakHBe 14.029 16.867 15278 15150

Збир биланце концем 1930. године ке разликује се по укупном износу много од збира биланце за 1929 годину. А ипак између структуре једне и друге биланце битне су разлике. Концем 1930. године готовина и потраживања код банака износила су 2 милиона 377 хиљада динара према 61 хиљаду концем 1929 године. Изгледа необично да има једно саобраћајно подузеће толику готовину дотично толика потраживања код банака. Међутим та је позиција у уској вези са позицијом „дужници“. Ти су опали од 7 милиона 224 хиљаде концем 1929. године на 2 милиона 635 хиљада концем 1930. године.

Ради се о субвенцији. Она износи 7 милиона динара годишње. Међутим са ефективним исплатама не иде увек глатко. Концем 1929. године „Бока“ је имала знатна потраживања а конто доспеле субвенције. Концем прошле године та су потраживања редуцирана на 24 милиона динара. Услед тога што су у прошлој години у већој мери исплаћени за0стаци на субвенцији подузеће је располагало са већим износима. Један део је употребљен да се редуцирају повериоци, други за повећање пловног парка, а трећи је остављен код банака. Тај трећи део утрошен је ове године на куповину новог пароброда. |

Пловни је парк повећан за 2.5 милиона динара што је у вези са набавком два нова објекта и темељитом поправком постојеће флоте.

Повериоци су редуцирани за милион динара. Услед тога што су инкасирани заостатци субвенције, подузеће не мора да ради са банкарским кредитом. Оно осим неких још необрачунатих позиција није никоме ништа дужно. По томе оно је на сасвим здравим темељима.

Фонд амортизације је повећан за скоро милион динара. То су отписи пловног парка. У добрим годинама треба јаче

“304 отписивати. Фонд за осигурање бродова већ достиже пола милиона динара. Нове веће јединице мораће се и даље осигурати код осигурајућих друштава.

Чисти добитак износи 1.2 милиона динара. Управа у извештају напомиње да је одржавање истог добитка због општих прилика правило знатне потешкоће.

Приходи од субвенција и превоза робе и путника прошле су године исказани у једној ставци пак се тешко могу упоредити са ранијом годином. «обзиром да субвенција износи 7 милиона, изгледа, да је на роби и путницима убрано нешто више него 1929. године.

„Бока“ данас подржава следеће линије :

а) дневну брзу пругу Херцегнови—Котор и натраг

6) дневну поштанску линију Котор—Херцегнови и натраг

в) дневну линију Тиват Котор и натраг

г) дневну линију Ријека Црнојевић— Скадар

д) недељну поштанску линију Бар—Скадар

еу недељну поштанску линију Зеленика —Улцињ—Котор и натраг

хо) недељну поштанску линију Котор—Улцињ—Зеле-

ника и натраг. % „IKARUS” A. D. TVORNICA AERO i HIDROPLANA NOVI SAD*)

Još pre nekoliko godina bili su oni koji su тези да роdignu fabriku aviona, u pravom smislu reći pioniri te industrije. Prema svome istorijskome razvoju avion se nalazi u trećoj i po našem mišljenju poslednjoj fazi. Od isključivo ratnog Ooruđa razvio se u drugoj etapi kao saobraćajno sretstvo u rukama velikih vazdušno saobraćajnih kompanija i preko sportske i turističke avijacije postaje sve više jedna potreba, jedan rekvizit svakog modernog poslovnog čoveka. Kako još pre nekoliko 20dina nismo mogli zamišljati preduzeća bez automobila, tako isto danas velika preduzeća — pri tome ne mislimo na naša |ugoslovenska — ne mogu više raditi bez sopstvenog aviona. Za velika odstojanja, za hitne konferencije, avion je bez зуаке Копkurencije. Tamo, gde se još pre nekoliko godina poslovni svet danima i nočima mučio po železnicama, danas su avionom Sva ta odstojanja prevaljena za nekoliko sati. A to je ogromna ušteda vremena.

Avion je pobedio, a s njim svi oni, koji su kao „Dioniri”

pristupali njegovoj proizvodnii. j Mi smo još daleko od toga jer nama još nedostaju Svi materijalni i psihološki preduslovi — ali ipak postoji opravdana nada, da ćemo i kod nas doći do toga da budu privatnici sopstvenici aviona kojima će obavljati svoja putovanja.

Zbog takvih prilika je „Ikarus”, prva fabrika aviona i hidroaviona u našoj zemlji, (osnovana je 1923. godine) u SvOjoj produkciji silom prilika orijentisana samo na jednu mušteriju, na vojnu vlast. To ima svoje dobre pa i loše strane; DTIlikom ranijih analiza mi smo imali prilike da se njima 'detalino pozabavimo.

Taj odnos zavisnosti prema državi odrazuje se i u samom bilansu preduzeća, a naročito pada u oči, ako uporedimo glavne bilansne pozicije poslednjih godina. Dobijamo sledeću sliku:

Račun iztavnania

Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Blagaina 264 409 211 151

Vrednosni papiri 120 631 686 642

Dužnici 2.374 2.688 4.459

4.879

*) Za 1929. godinu bilans je analiziran u dodatku „Narodnog Blagostanja” od 27. decembra 1930. godine, broj 52 stran: 238 a za 1928. god. u broju 42. od 23. novembra 1929. godinč

strana 691.