Narodno blagostanje — dodatak

248

Razni računi „4.117 2.52 1.288 1.006 Nepokretnosti 5.879 8.680 9.198 9.201 Instalacije — 1.176 1.188 1.188 Mašine 1.581 2.951 3.110 3.120 Inventar 4.989 2:221 2.419 2.462 Sirovine 3.908 6.682 6.249 4.975 Proizvodnja | 3.378 20.812 8.869 8.327 Garantije i depo 12.950 22.301 265 Prenosne pozicije 232. | 192 82 68 Разјуа

Glavnica 5.000 5.000 5.000 5.000 Rezervni fond 180 250 350 410 Fond za amortizacije 268 1.807 2.941 4.076 Fond za štete kod

letenja | — — — 274 Akcepti 2.000 7.412 5.842 5.168 Avansi na poruđbine 7.743 22.409 14.104 8.251 Poverioci 7.412 11.223 9.180 11.626 Razni računi 4.117 316 226 76 Čista dobit 106 549 604 518

Zbir aktive ili pasive 39.777 71.269 38.514 35.600 Hačim gubitka i dobitka

Rashodi "Troškovi 3.373 8.913 9.506 7.805 Amortizacija 268 1.058 1.133 1.137 Čista dobit 106 549 604 518

Prihodi Prenos dobiti 8. 0.3 13 1 Kamata 81 55 40 45 Bruto dobit proizvod. 3.655 10.410 11.107 9.386 Hazni prihodi 3 35 83 18 Zbir prih. ili rashoda 3.747 10.521 11.245 9.461

Simptomatično je znatno smanjenje bilansne sume; od 1928. godine od 71.27 miliona na 35.6 miliona u 1930. godine dakle za čitavu polovinu. Takve su posledice neizbežne, kad se radi sa jednom jedinom mušterijom. Izgleda, da je država u 1928 godini napravila velike poruđbine; vrednost proizvodnih avijona iskazana je sa 20.8 miliona; odmah naredne godine ova je cifra smanjena na 8.87 miliona, a poslednje, 1930. godine, opet je smanjena na 8.33 miliona dinara. A kako nam je iZ\ ranijih godina poznato, kapacitet proizvodnje „Ikarusa” znatno је veći. A za jedno industrijsko preduzeće nepovoljno je, ako ne radi sa punim iskorišćenjem svojih postrojenja.

Sopstvena sretstva iznose preko 5.67 miliona, od čega le 5 miliona glavnica a ostalo fondovi (bez fonda amortizacije). Investicije, naime nepokreinosti, mašine, instalacije i inventar iznose krajem 1930. godine 15.97 miliona; prema 1929. godini veće su za 56 hiljada dinara, a prema 1927. godini su veća za 3.52 miliona, ne uzimajući u obzir amortizaciju. U toku 1930. godine iznose amortizacije 1.14 miliona dinara; zajedno sa povećanom vrednošću investicija dobijamo cifru od 1.19 miliona, dinara; za toliko su u toku poslednje nedelje izvršene nove naprave i nova postrojenja. Čistu bilansnu vrednost investicija dobijamo, ako od 15.97 miliona odbijemo fond amortizacije: iznosi oko 11.80 miliona dinara. Sopstvena sretstva dostižu skoro 6 miliona dinara; prema tome izlazi, da je oko 6 miliona, ili polovina investicija pokriveno tuđim sretstvima.

Tuđa sretstva „Ikarusa” potiču iz tri izvora: prvo su avansi državi na date poruđbine; po sebi se razume, da država pri fome ništa ne gubi, jer dobija prvoklasne bankarske garancije a sem toga ima ı mogućnost, da neprekidno kontroliše rad fabričin. Ti su avansi u 1928. godini iznosili 22.4 miliona, u 1929. godini 14.1 milion a u poslednjoj 1930. godini samo 105 8.25 miliona dinara. Oni moraju da su u poslednje vreme bili · suviše niski, jer je preduzeće moralo da povisi poziciju „poverioci”, koja je prema 1929. godini veća za 2.45 miliona dinara. Sa 11.63 miliona dinara ova je pozicija veća od one u 1928. godini, kad je rad fabrike bio najintenzivniji. Treći izvor

stranih sretstava su akcepti, koji iznose 5.17 miliona (prema 1929. godini smanjeni su za 700 hiljada dinara).

Ako uporedimo kretanje ukupnih stranih sreistava za poslednje iri godine, dobijamo sledeću sliku: u 1928. godini iznosile su 41.04 miliona, u 1929. godini 29.13 miliona a u 1930. godini samo još 25.04 miliona; to je dakle analogna slika zbiru Dbilanse, a razlog leži, kao što smo to već i spomenuli, u smanjenju volumena proizvodnje. Sem toga može „ikarus” da podržava velike iznose još i za finansiranje dužnika, koji krajem 1930. iznose 4.46 miliona, a to opet ne može biti niko drugi nego država.

U računu gubitka i dobitka primećujemo znaino smanjenje troškova od 9.5 miliona na 7.80 miliona, kao posledica smanjenja volumena poslova. Kao druga, neizbežna posledica, iskazana je i manja čista dobit, za skoro 100 hiljada, a iznosi 518 hiljada dinara.

U upravi „Ikarusa” nalaze se g. g.: Dr. Gedeon Dun- | Mđerski, pretsednik; Dr. Jovan Latinčić, Milan Francuski, Milan Uzelac, Đoka Ćurčin, Dr. Dušan Dunđerski, Lazar Dunđerski; a u Nadzornom odboru: Sava Janković, Lazar Prodanović i Alojz Urban.

ТВОРНИЦА ЗА ПАМУЧНУ ИНДУСТРИЈУ Д.Д. У ЗАГРЕБУ

Југословенски концерн велике текстилне куће Херман Полак Синови развија се веома повољно. Творница за ламучну индустрију д. д. у Загребу непрестано се проширује. и на путу је да се развије у једну од наших највећих текстилних творница. А и Домаћа творница рубља д. д. у 3агребу постављена је на здраве темеље.

Готово сваке године творница за памучну индустрију изводи знатне инвестиције. Из позиције „инвестиције“ у билансу не види се тачно колико износе инвестиције поједине године јер се у исто време врше и знатни отписи. У 1929 години инвестиције показују пораст од 3 милиона динара, Оне су у ствари биле много веће јер треба узети у обзир и ставку отписа. У биланси за прошлу годину инвестиције су биланциране са 400 хиљада динара мање него 1929 године. Међутим и прошле године изведене су знатне инвестиције које су биле мање него што је износио отпис.

И ове су године вршене инвестиције. МИ то у већем обиму него последње 2—3 године. Знатно је проширена ткачница а тако исто и беласница. Ткачница творнице за памучну индустрију једна је од највећих у нашој држави. А исто то важи и за белаоницу. Подузеће још нема тискарну као ни предионицу. Гледе предионица постоји намера да се у из весном року подигне. Гледе тискарне за сада се не мисли на њен уређај, будући да је конкуренција међу постојећим тискарама тако јака да посао не изгледа рентанбилан.

Ткачница творнице за памучну индустрију спада међу наше најмодерније. Разбоји који се монтирају нису из употребе избачени стројеви чешкословачких или пољских ткачница, него сасвим нови. У најновије време монтирају се аутоматски разбоји. Док на досадашње разбоје на 1—2 строја долази по један радник, код аутоматских један радник може послужити 8 до 16 разбоја. Услед монтирања модерних стројева подузеће је у стању да ради са мање радника услед чега су његови продукциони трошкови много нижи него код творница које раде са старим стројевима.

Док се је радило о томе да се у што већој мери елиминира страни продукат, захваљујући високој увозној царини, могло је код нас да просперира свако текстилно подузеће па и оно које је радило са скроз старим машинама. Данас је ситуација сасвим друга. Поједине гране наше текстилне индустрије већ су се тако развиле да могу да покрију сву домаћу потребу. Услед тога опажа се све то већа конкуренција између појединих наших творница. За многе артикле иноземство није више конкурент него друге домаће творнице.