Narodno blagostanje — dodatak
264
Ukupna sretstva u iznosu od preko 16 miliona, podeljena su krajem 1930. godine na sledeći način: najviše |e plasirano u
menice, naime 9.32 miliona. dinara. Prema 1929. godini je: volu-–
men tih kredita povećan za 4 miliona dinara. Uprava pravilno podvlači, da je kreditiranje maloposeanika skopčanmo sa daleko većim rizikom, zbog pada poljoprivrednih cena, i da je u poslednje vreme vezano većinom na održanje dosadašnjih seljačkih gazdinstava, a manjim delom na racionalizaciju proizvodnje. Uprkos tome uprava bančina nije odustala od kreditiranja poljoprivrede, smatrajući, da ju |e potrebno podupreti što jeftinijim sretstvima.
U pogledu kreditne sposobnosti trgovine i zanata Šabca
čitamo u bančinom izveštaju ovo interesantno mišlienje: Opaža
se neka zamrlost, mrtvilo » uzdržavanje, koje dovodi promet i kod trgovaca i kod zanatlija na najnižu tačku od posle rata, te tako i te staleže onespošobljava kako za kreditiranje, tako još više za dalji tazvoj. Zbog toga je njihovo kredititanje bilo znatno otežano i banka ističe, da se to najbolje očituje na vilo malom broju komitenata, koji su tražili lombardne Rkratkoročne zajmove, koje |e banka u mnogo manjoj meri davala nego u 1929. godini, pošto si bili nerentabilni a najčešće i sudbonoshni po Zzalagača, zbog pada cena, i potrebe pokrivanja diterencija; Uprava bančina je ove poslove ı prošloj godini izbegavala. Gornja tablica nam pokazuje, da se Iombardovalo u 1929. Sodini pšenicu i orahe, dok je u 1930. godini lombardovana samo jedna mala pozicija brašna. Na taj način oslobođeno je preko 1.3 miliona dinara, kojima su povećani i krediti po tekućim računima; prema 1929. godini oni su veći za 1.7 miliona a
il Co
· Масиц
рапу
#
iznose 4.48 miliona dinara. Zajmovi fa zaloge, dakle lombard hartija od vrednosti, isključivo državnih hartija je prema ranijoj godini smanjen, a iznosi svega 477 hiljada dinara. Pozicija hartije od vrednosti bančinih porasla je skoro na milion dinara; i to su isključivo državni papiri.
U toku 1929. godine banka je kupila nepokretnosti, koje u bilansu iskazuje sa 166 hiliada dinara. Uprava podvlači, da ovo imanje nije kupljeno u špekulativne svrhe, već za svoj роsao, a iskoristiće ga na način, koji će biti najkorisniji kako za banku tako i za sredinu u kojoj svoje poslovanje razvija. Ovo tumačenje zvuči misteriozno; smatramo, da se radi ovde O nabavci jednog magacina.
U računu gubitka i dobitka pada u oči relativno _visoka dobit kao i znatne dotacije. Mi smo već napomenuli, da isplaćuje banka dobit na glavnicu, uplaćenu u toku godine. Od 1927. do 1920. godine dividenda je iznosila 20%. U 1930. godini smanjena je na 15%, što je svakako još uvek vrlo mnogo. Ukupno
. čista dobit iznosi 968 hiliada dinara; od toga otpada na otpise
nepokretnosti 35 hiliada, na razne dotacije 183 hiljade, a 750 hiljada podeljeno je kao dividenda.
U upravi Privredne banke a. d. u Šapcu se nalaze sledeća с. g.: Predsednik: Dobrivoj S. Mijatović, advokat; podpredsednik: Ilija Ranković, apotekar; Članovi: Rista Đ. Ukropina, izvoznik; Ilija Galović, direktor banke; Dr. Andra Jovanović, lekar; Lazar Topalović, advokat; Jordan Cvetković, trgovac; au nadzornom odboru: Predsednik: Josip Kolenc, veletrgovac drva; Rista J. Ukropina, izvoznik; Vasa P. Mikić, gvožđ. trgovac.
Ld.u Zagrebu
Aktiva Račun izravnanja na dan 31. decembra 1930. god. Pasiva Dinara Dinara Gotovina u blagajni 675.087'39 || Пеоп. баушса 48,000.000'Investicije 22,535,150:35 || Opća pričuva 84.430'Zalihe robe 20,771.066'52 || Porezna prićuva 1,520.065 70 Dužnici 25,821.979'71 || Prićuva za umanjenje vrijednosti 7,132.166'60 | Мјетоупле1 11,462,451'59 Dobitak god. 1930, 3,075.310'53 Prenos gubitka iz god. 1929, 1,471.140:45 1,604,170:08 Ukupno 69,803.283:07. Ukupno 69,803.283:07 Gubitak 'Kačun dubitka i dobitka na dam 31. dec, 1930. god. Dobitak Dinara | Dinara Poslovni i režijski troškovi 23,413.620'11 || Dobit na robi | 28,143.742:24 Neutjeriva potraživanja 482.995:82 || Razni kamati i dividende 76,161:59 Razlika na tečaju 110.384:'37 || Razne najamnine 50.237'Porezi i pristojbe 1,104.000'Opća prićčuva 84,430'Jednačak 3,075,310'53
Ukupno 28,270,740 83
UPRAVNI OD BOR
|
Ukupno 28,270.740:83
NADZORNI ODBOR