Narodno blagostanje — dodatak
епа ви kupovala akcije. jedino po nalogu komitenata. Među-
'tim poslednje dve godine je i kod njih trgovina efekt
povećana — ali je to posledica naročitih prilika, koje vladaju na novčanom tržištu. Banke su prešle na taj posao nekako iz
· nužde, privremeno, pošto je trgovina hartijama oda vrednosti, specijalno državnih, nudila mogućnost likvidnog plasiranja suvišne gotovine.
Trgovina sa efektima iziskuje naročite sposobnosti a specijalno kod onih koji smatraju taj posao kao glavni cili privređivanja, kao što je to slučaj kod Bankarskogz i irgovačkog a. d.; u tome se pogledu ono i bitno таг кије od ostalih naših banaka i njihove poslovne politike. Kod nas ima vrlo malo bankara kojima je struktura privatnih akcionarskih preduzeća, kao i interna vrednost akcija toliko dobro poznata kao пргауђастпа Bankarskog i trgovačkog a. d. To je municiozan posao koji traži dugogodišnje studije i neprekidno posmatranje informa– сђа, а је од упо velike važnosti posavetovanie klijentele! Bankarsko i trgovačko a. d. bavi se i prodajom efekata na rate; uprava podvlači, da taj posao zahteva veliku administraciju i rad, ali mu se ipak posvećuje sva pažnja, jer se smatra, da je plasman novca u ovu vrstu poslova potpuno siguran.
Poslednje tri godine bančini su poslovi pokazivali rapidan porast — pošto je u trgovini hartijama od vrednosti postojala naročita konjunktura i pošto je i trgovina prodaje ејеkata na rate zakonski normirana. :
Ovo povećanje volumena poslova nam najlepše pokazuje upoređenje glavnih bilansnih pozicija za poslednje četiri 50dine. Dobijamo sledeću sliku:
Račtin iztavnania.
Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. u hil-adama dinara Blagajna i kod Nar. banke 672 949 948 1.478 Potraživanja kod banaka | — 593 370 944 Devize i valute 478 614 448 648 Hartije od vrednosti · 3.197 3.185 3.548 SL Vrednost rezervnog fonda 237 261 317 358 Vrednost penz. fonda 81 95 110 110 Menice 6.163 7.849 | 5.667 5.191 Dužnici 6.381 9.166 12.501 12.686 Nepokretnosti 1.096 1.075 1.053 1.032 Nameštai ı pribor 136 158 160 164 Ostave i dužnici po gar. 19.082 22.470 24.267 30.155 Pasiva Glavnica 5.000 5.000 5.000 5.000 Hezervni fond 237 277 317 358 Penzioni iond 96 Ја 137 158 Ulozi na.šted. i tek. rač. 8.063 12.117 14.376 19.410 „Роуепос! 2.503 2.996 2.657 347 Reeskont 2.689 2.981 2.174 2.040 „Dobit manje dotacije 452 459 461 47 Zbir aktive i pasive 38.126 46.419 49.392 57.946 Račun gubitka i dobitka. , Rashodi : | Ukupni troškovi 1.267 1.282 1.408 1.891 · Kamata 891 1318 1.489 1.483 Čista dobit 492 499 501 518 . Prihodi . Prenos dobiti 14 18 24. 26 Kamata 1640 2276 | 2535 | 2,808 · Provizije, prih. od nepokr. 995 800 840 968 Zbir rashoda i prihoda 2.650 3.095 3.399 3.803
289
- Bilansi su vrlo pregledno sastavljeni. Zbir ie u 1930. 50-
| dini, prema 1927. godini za skoro 20 miliona veći i iznosi 58 mi-
liona dinara. Glavnica' je ostala nepromenjeno na 5 miliona, a rezerve su povećane na 56 hiljada, dakle na preko 10% glavnice. Neobično interesanino је kretanje uloga. Po tekućim računima i po uložnim knjižicama dostigli su krajem 1930. godine !rekordnu visinu od 19.41 milion dinara; od toga otpada 11.76 | miliona na uloge na štednju i 7.64 miliona na uloge po. tekućim računima. Ovakav iznos uloga ie kod jedne tipično etektne ban= | ke zapravo iznenađujući; ali ie dokaz velikog poverenja banćinih mušterija i štediša, jer koliko je nama poznato ovi su ulagači mahom sitni ljudi. Za vreme poslednje tri godine ovi su ulozi porasli za skoro 140%, od 8 miliona na 19.4 miliona din. Zbog ovako snažnog priliva uložaka mogli se smanjiti Dpoverioci; od 3 miliona, koliko su iznosili u 1928. godini i 2.66 miliona u 1929. godini reducirani su krajem 1930. godine na: svega 347 hiljada dinara. Istovremeno је smanjen i reeskont: od 2.08 miliona u 1928. godini na 2.04 miliona u 1930. godini. Vidimo dakle, da su poverioci i reeskont prema 1929. godini manji za skoro 4 miliona, ali da su zbog porasta uloga od 7 miliona, krajem 1930. godine ukupna sretstva za 21.8 miliona uvek još za preko 3.5 miliona veća no krajem 1928. godine.
Ukupna bančina sretstva iznose krajem 1930. godine, zaiedno sa dobitkom skoro 28 miliona dinara. Odnos tuđih ka sopstvenim sreistvima je kao 4: 1 što je svakako vrlo povoljno.
U aktivi pokazuje nam se plasman svih tih sretstava iz čega i vidimo, koliko je obimna specijalizacija i u kojoj preovlađuju angažmani u kupovini i prodaji hartiia od vrednosti. Najveća je pozicija. „dužnici”, sa 12.09 miliona dinara; ova je pozicija prema 1927. godini udvostručena, a sastavljena je na
sledeći način: kreditirano je dinara
na hartije od vrednosti uz založnice 2.912,511.na podlozi hartija od vrednosti 4.434,371.na hartije prodate na otplatu 859.998.90 na podlozi drugih osiguranja 4.479,889.83
Ukupno 12.686,776.73
Na menične kredite dato je 5.19 miliona dinara; ova је pozicija poslednjih godina prilično reducirana — prema 1928. godini za 2.66 miliona dinara. Sopstvene hartije od vrednosti bilansirane su sa 5.18 miliona dinara; ako tome dodamo još i vrednosti fondova, koje su takođe plasirane u efekte, onda vidimo da je u hartije: plasirano 5.64 miliona, ili taman toliko, KOliko iznose sopstvena srestva. Bankarsko i trgovačko a. d. ima i veoma razgranatu trgovinu u devizama i valutama, koja čini za banku jednu važnu + ипозпц granu njezinih poslova. Per saldo 1030. godine iskazan je u bilansu iznos od 648 hiljada dinara deviza i valuta. Nepokretnosti bančine bilansirane su sa 1.03 miliona dinara.
Likviditet svih tih plasmana je prvoklasan, pošto možemo hartije od vrednosti smatrati kao vrlo likvidne. Tako vidimo, da: ie od ukupnih 28 miliona dinara likvidno .plasirano:
u hiljadama dinara
u blagajni 1.175 na žiro kod Narodne banke 302 u devize ı valute 648 "и potraživanja kod novčanih zavoda 944 u sopstvene hartije od vrednosti 5.645 u kredite na hartije od vrednosti 8.207
16.921
što drugim rečima znači, da je preko 60% sviju bančinih sretstava vilo likvidno plasirano! | Zbog intenzifikacije poslovanja je i bruto dobitak u 1930. godini za skoro 500 hiljada dinara veći no lane.
Dve su stvari koje u bančinim rashodima padaju u OČI: prvo, da su rashodi po kamatima ostali jednaki onima u 1929.