Narodno blagostanje — dodatak

204 | M

Хрватска индустрија папира једно је од ретких наших |

подузећа које у својим билансама посебно исказује обавезе , према банкама. А тиме се добија много прегледнија слика него ако су дуговања према банкама и лиферантима исказана у једној позицији.

Инвестиције Хрватске индустрије папира, ако под исте рачунамо и ефекте, износе тек нешто преко милион динара. Властита сретства износе 8 милиона динара. Њима је покривен и највећи део залихе робе. Повериоци и банке износе тек нешто више него дужници. Подузеће ради по томе претежним делом властитим сретствима. Кредита и то у првом реду од лифераната узима само толико колико га и она даје својим муштеријама. Банковни кредит износи тек половину потраживања према муштеријама. То показује независност подузећа од банака. Нешто јача рестрикција У пословању, и подузеће би могло радити без банкарских кредита. А то значи много. Бар код нас. Многа су подузећа страдала јер су у односу према властитим сретствима превише били одвисни од банака. То код Хрватске индустрије папира није случај. Кад би се указала потреба она би с обзиром на залеђе лако могла да приступи новом повишењу главнице, А оно би успело исто као и ово последње.

SPLOŠNA STAVBENA DRUŽBA Р. р. МАКВОК—ТЕ2МО.

Proslava desetogodišnjice Splošne stavbene družbe 4. d. u Mariboru-Tezno pada u periodu teške privredne krize koja је obuhvatila sve privredne. grane pa i industriju željeza. Uprava konstatira u svom izveštaju, da su u prošloj godini državne nabavka potpuno izostale a privatne su bile reducirane na minimum. Pod takvim prilikama, bar da se pokriju opšti režijski troškovi koji ne stoje ni u kakvoj vezi sa intenzitetom produkcije, poduzeće je tražilo da dobije radove i van granica naše otadžbine , već i radi toga da zadrži izvežbano radništvo kako bi ga imala i pri pobolišanju konjunkture. U konkurenciji sa stranom industrijom, poduzeće je prošle godine dobilo u Grč'koj neke javne radove. Međutim, fi su se svršili sa, gubitkom. Tome gubitku doprinele su i zdravstvene prilike. Radnici koji su bili poslani na montažu u tropskom malarijom zaražene predele, koštali su usled bolesti mnogo više nego što, JE bilo predviđeno. :

Splošna stavbena družba razvila se je u toku poslednjih godina u poduzeće koje se bavi iskljućivo izradom artikala iz željeza. Danas su izgledi naše industrije željeza mnogo povoljniji nego što su bili pred. godinu dana. Država je jedan od glavnih konsumenata artikala industrije željeza. Naročito saobraćaj i vojska. Poslednjih deset godina, država jč glavni deo svojih potreba na artiklima industrije željeza pokrivala na račun reparacija. Finansiranje tih porudžbina bilo je mnogo lakše nego da su se vršile u zemlji. Reparacije u naturi ove godine otpadaju. A izgleda da ni kasnije neće biti onako obilne kako su bile do sada. Prema tome, država će biti primorana da izvesne narudžbine plaća u gotovom dotično bonovima. U tom momentu perspektive domaće industrije željeza biti će mnogo povoljnije nego što su bile do sada, kad su se sve veće porudžbine vršile na račun reparacija.

Odelenje za izradu šarafa radilo je bolje nego ranije, pošto je prestala oštra konkurencija sa Burkom. Taj se odio, već i radi strane konkurencije, neprestano proširuje i usavršava. Radovi nisu još dovršeni ali ipak omogućuju poduzeću da uspešno odoleva stranoj konkurenciji sa kojom je došlo do sporazuma. Promet odelenja za šrafove bio je prošle godine veći nego inače a i polučene cene bile su povoljnije. ;

Bilansa za 4 poslednje godine ovako izgleda:

Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930.

u hiljadama dinara Nekretnine 3.181 3.067 3.711 3.618 Mašine 4.635 3.817 3.421 3.492

158

{Inventar 240 103 57 Roba 3128 | 2110 2308 | 2 364 Polufabrikati 322 951 102 474 Blagajna 38 6 57 86 „Dužnici 4128 Зло | 11144. | 1037 Efekti 2.199 172 112. 172 бибнак 5 219 __ _ ЕН Разуа Glavnica 5.000 5.000 5.000 5.000 Banke . - 12009 „10483 11292 10253 Poverioci а ТО кин 38 а 5:86 | 2952 Dobitak __ 111 541 28 Ukupna bilansa 18.838 18.773 22.695 19.304

U 1929. imali smo porast bilanse od 4 miliona dinara. Prošle godine je ukupna suma opala za preko 2.5 miliona dinara. To je u vezi sa slabijom delatnošću poduzeća, što je bila posledica privredne krize, odnosno manjih državnih porudžbina.

Investicije, nepokretnosti i strojevi bilansirani su u glavnome istim iznosom kao i 1929. godine. Međutim ako uzmemo u obzir da otpisi nepokretnosti iznose 950 hiljada dinara i da nema naročitog fonda amortizacije, onda to znači, da su i prošle godine nove investicije iznosile oko milion dinara. To je u vezi sa proširenjem odelenja šrafova i ugovorom sa srednje-evrop- | skim kartelom.

Roba je neznatno porasla, ma da je Slavna delatnost ivornice — mostovi i Željezne konstrukcije — prošle godine bila slabija. Možda porudžbina grčke vlade nije još potpuno doVIšena, odnosno obračunata.

Dužnici su opali za 4 miliona dinara, što je u vezi sa slabijim radom u tvornici. Manje izliferovanih radova ima Za роsledicu i manja potraživanja.

Opadanje dužnika odrazuje se i u pasivi. Banke su opale za milion dinara, a poverioci za 2 miliona. Slabiji rad u tvornici imao je za posledicu da je povlačenje sirovina i polufabrikata

Dilo slabije. Usled toga su i dugovanja liferantima bila mnogo

manja. Smanjenje dugova kod banaka je u vezi sa opadanjem dužnika. Kako je potreba kreditiranja izvršenih radova usled slabijeg zaposlenja bila manja, poduzeće je trebalo manje kredita kod svojih bankovnih veza. Mora se pohvaliti način bilanciranja Splošne stavbene družbe, koja potraživanja banka posebno iskazuje, tako da se tačno zna koliko potražuju novčani zavodi a koliko literanti. -

Polučeni čisti dobitak iznosi samo 28 hiljada dinara. Sa ostatkom iz 10920. godine imamo iznos od 158 hiljada dinara. . To naravno onemogućava isplatu dividende za 1929. godinu. Prošle godine izdano je na kamatima jedan milion 202 hiljade dinara. Kad bi bilo moguće reducirati izdatke na kamatima za polovinu, poduzeće bi bilo u stanju da isplaćuje 10%. dividende. Investicije iznose 7 miliona dinara, a vlastita sretstva 5. miliona.

(Odnos nije tako nepovoljan. Međutim kad bi uspelo reducirati

kamatnjak, perspektive bile bi daleko povoljnije. Međutim proces spuštanja kamatne stope, koji je još u proleću ove godine obećavao jak razvitak, danas je obustavljen. Dapače moramo. očekivati nova povišenja. ;

Eliminiranje nemačkih reparacija otvara nove izglede za razvitak naše industrije željeza. Međutim nastojanje da se reduciraju državni izdatci, u prvom redu odlaganjem investicija, neće omogućiti našoj industriji željeza da u punoj meri iskoristi obustavu reparacija u naturi. Kad država ponovno odpočne sa znatnijim investicijama biće perspektive naše industrije željeza mnogo bolje nego što su sada.

Kao povoljnu činjenicu moramo konstatirati, da je novim

'trgovačkim ugovorom sa Austrijom naša industrija gvozdenih

izrada jače zaštićena nego što je do sada bio slučaj.