Narodno blagostanje — dodatak

300

Фонд за курсне разлике 2.884 2.884 2.884 Амортизациони фонд непокрет. 334 642 901. Амортизациони фонд машина 2.161 3112 4.889 Повериоци | 33.642 38.165 44.182 Збир биланса . 49.909 56.291 62.755 РАЧУН ГУБИТКА И ДОБИТКА Расходи || Плате и трошкови 1.846 1471 1.449 Порези 535 594 #70 Камати 1.997 1.693 1.358 Осигурање 240 246 239 Отпис дубиозних потраживања 71 93 Отпис непокрет. и машина 1.155 1.858 1.446 Пренос губитка из ран. год. 464 359 263 Добит у текућој години 105 · 96 = Приходи Бруто приход фабрикације 9:952 6.034 4.309 Пренос губитка из ран. год. 464 359 263 Губитак у 1930. год. — — 54 Збир расхода и прихода 6.417 6.393 5.226

Фабрика се непрекидно проширује и повећава; то нам показује већ и сам збир биланса који је за последње две гсдине порастао за скоро 13 милиона динара и који крајем 1930. године износи 62,7 милиона динара. Главница „Зорке" износи 5,75 милиона динара. Приликом оснивања, т. |. У 1920. години износила је 15 милиона круна а 1922. године „је повећана на 23 милиона круна што одговара данашњим 5,15: милиона динара. Акција има 57.500 комада по 100 динара. Кад је 1927. године, саобразно закону о валоризацији предратних инвестиција „Зорка" извршила валоризацију, главница је остала непромењена; из добивене разлике фогмирани су фондови и то: валоризациони резервни фонд и фонд за курсне разлике. Оба ова фонда дотирана су са 7,99 милиона динара. Заједно са редовним резервним фондом и амортизационим фондовима износе резерве 13,8 милиона, према 10,5 милиона у 1928. години. Заједно са главницом, сопствена сретства фабрична достижу скоро 20 милиоча динара. Највећа позиција у пасиви билансе су повериоци. Они су према 1928. години знатно порасли: од 33,6 милиона крајем 1928. на 38,2 милиона крајем 1929. и 44,2 милиона крајем 1930. године. Видимо да су повериоци за преко 1Ba пута већи од укупних сретстава фабрике. Из те констатације могло би се доћи до неповољних закључака по предувеће, наиме да је презадужено. То би било скроз погрешно. Ствар је наиме друкчија. Као што се код наших индустријских предузећа често дешава, тако су и код „Зорке акционари и повериоци идентични; ту је пре свега већ поменуто „Друштво за хемијску и металургијску производњу“ у Аусигу. Због тога је свеједно да ли они инвестирају потребне износе у виду главнице или кредита.

Повериоци су порасли последње две године за скоро. 11 милиона динара; ако бацимо поглед на активу биланса, онда ћемо одмах приметити разлог овог повећања кредитора. Она је у вези са повећаном производњом плавог камена, зашто је извршена и реорганизација постројења. У билансу исказана вредност непокретности је од 1928. године повећана за преко 500 хиљада а крајем 1930. године износи 8,63 милиона динара. Вредност машина и намештаја, која је 1928. године билансирана са 19,86 милиона, износи крајем 1930. године 23,74 милиона; ако при томе узмемо у обзир још и годишње отписану амортизацију непокретности и машина, онда долазимо до закључка, да је „Зорка“ повећала вредност својих постројења за преко 8,87 милиона динара. Друга позиција, која нам објашњава већу потребу за кредитима је позиција робе и сировине. Крајем 1928. године она је исказана са 11,8 милиона а крајем 1930. год. са 25,8 милиона динара. Дужници предузећа су у 1930 години

знатно смањени. Док су крајем 1929. године исказани још (са преко 10 милиона, износе сада свега 4,56 милиона динара. Инвестиције „Зорке“ достижу дакле крајем 1930 године 32 милиона динара, код главнице од 5,75 милиона. При томе роба на лагеру и сирсвине које износе 26 милиона дин. нису узете у обзир. Како сопствена сретства износе свега 19,6 милиона динара, то је преко 13 милиона инвестиција извршено из кредита које је дало Аусишко друштво. „Зорка“ за све последње године исказује губитак; али то још не значи да се ради са губитком. Она је 1928. и 1929. године имала добит од по 100.000 динара, којом је смањила губитке ранијих година. У 1930. годину ушла је са губитком од свега још 263 хиљаде динара; у 1930. години исказује губитак од 54 хиљаде динара тако, да крајем 1930. године има губитак од 317 хиљада динара. -

Због тога је интересантан и поглед на кретање рачуна губитка и добитка. Плате и трошкови се постепено смањују; од 1,8 милиона у 1928. години на 1,4 милиона у 1930. год. Смањују се такође и порези. Највећа позиција у расходима је плаћање камате. Пада у очи да је код кредита од 33 милиона (у 1928. години) камата за 550 хиљада динара већа но код кредита од 44 милиона динара крајем 1930. године; то је доказ да је „Зорки“ чехословачки акционар и кредитор зветно оборио каматну стопу. Врло велики износ претстављају отписи непокретности и машина, што опет доказује, да управа фабрике веома ригорозно саставља билансе. -

Бруто приход фабрикације је према 1929. години за 1,1 милион мањи а износи 4,9 милиона, из чега и резултира мали губитак. Управа фабрике могла би тај губитак једним потезом да елиминира (употребом резервних фондова). Она та није урадила пошто су прилике, нарочито у погледу производње плавог камена, у 1931. години веома повољне, тако да се може очекивати, да ће крајем 1931. године бити получен добитак који ће премашити досадашње губитке.

У управи се налазе:

Претседник: Иван Хрибар, министар н. р., Љубљана. Чланови: Фрањо Браум, главни равнатељ „Танин“ д. д., 32: греб, Др. Цветко Грегорић, генерални тајник Централе индустријских корпорација Краљевине Југославије, Београд, Др. Сигмунд Литман, равнатељ, Суботица, Др. Милан Марић, сувласник тт. Хинко Мауер и друг, Загреб, Др. Михајло Маринковић, адвокат, Београд, Др. Макс Мајер, генерални paBHaTem „Verein fir chemische und metalurgische Produkноп, Ацзјо“, Др. Фран Виндишар, тајник Индустриј. и Трг. Коморе, Љубљана. Чланови Надзорног одбора: Перо Блашковић, тајник Централе индустријских корпорација Краљевине Југославије, Београд, Милутин Фабианец, банковни чивовник, Загреб, Владимир Ђорђевић, велетрговац, Београд, Фрањо Лошиц, равнатељ „Фосфат“ д.д., Загреб, Јозеф Претшнер, npokypmMcra „Verein fir chemische und metalluroische Produktion, Aussig“.

УДРУЖЕНИ РУДНИЦИ И ТАЛИОНИЦЕ А. Д. — ЗАГРЕБ.

Проблем електрификације Савске бановине постаје све актуелнији, а морамо признати и компликованији. Постоје неколико пројеката, како да се електрификација фактично изведе, дотично ко има да буде њезин главни носиоц.

Сједињене електричне централе Загреб—Карловац прва су етапа интензивне електрификације на подручју данашње Савске бановине. Карловац је имао хидроцентралу, док је Загреб имао нашу највећу калоричну централу. Карловац за време високог водостаја, дакле зими, има струје више него што је требао, док је лети, нарочито за време сувих година, оскудевао на струји. Загреб, напротив, са својом калоричном централом продуцирао је зими далеко више енергије него лети. Поред тога је Загреб требао највише енергије у вече, а Карловац као претежно индустријски град, по дану, кад су била у погону разна индустриј-