Narodno blagostanje — dodatak

Де

БРОЈ 38

Садржа |

затан „уародн БЕОГРАД, 19. СЕПТЕМБАР 1931.

„Та Ранпанеппе", irancnasko. društvo ас о-ејек ст зпага Ранпасцје — Рапг— 50:

југославенско Сименс д. д. — Загреб Еф вол-Вен -Репкаја да. д.. — Zagreb Kruševačka okružna banka — KMruševac Ставбена дружба д. д. — Љубљана

„LA DALMA?TIENNE”, FRANCUSKO DRUŠTVO HiDROELEKTRIČNIK SNAGA DALMACIJE, PARIZ-—SPLIT.

U leto 1913. godine odobrila je austrijska vlada озпvanje akcionarskog društva „Sulid” — Societa Anonima per Tutilizziazione delle Forge idrauliche della Dalmatia, Trieste, sa glavnicom od 14 miliona kruna podeljenim u 56.000 akcija po 250 kruna nominale. Ovo je društvo dobilo koncesiju na rekama Krki i Cetinji za iskorišćavanje hidrauličnih snaga ovih reka. Društvo je uredilo padove, podiglo centrale u Kraljevcu i Manojlovcu; sem toga imalo je i fabriku karbida i cijanamida u Dugomratu i kod Omiša. Za vreme rata društvo je svoje 5еdište prenelo u Beč, ali su posle sloma austro-ugarske monarhije dotadašnji italijanski akcionari (koji u ono doba još nisu imali majoritet) uz pomoć italijanske vlade i mimo upravnog odbora u Beču sazvali skupštinu u Trstu, gde su povisili glavnicu na 21 milion lira i istovremeno. nacionalizirali, preduzeće. Kako su se sva postrojenja i koncesije tog preduzeća nalazile na našoj teritoriji, mi ovu fransakciju nismo mogli priznati; tražili smo, na osnovu međunarodnih ugovora, 'da se sedište društva prenese u našu državu. Oko toga pitanja nastao je u posleratnim godinama dugotrajan spor, koji je rešen tek krajem 1928. godine, па taj način, da |e rimska kompanija „Terni”, u čijim se rukama nalazio majoritet akcija društva ,Sılid” prodala svoji paket francuskom društvu Socićtć des Posphates Tunisjens u Parizu, što je imalo za posledicu, da su se Italiani na ovom preduzeću potpuno dezinteresirali.

Pomenuto francusko društvo zaključilo je u proleće 1929. godine sa našom državom jedan ugovor o, preuzimanju „Sufida”. Osnovano je društvo „La Dalmatienne”, francusko društvo hidro-električnih snaga Dalmacije sa sedištem u Parizu i Splitu, koje 'je preuzelo sva postrojenja „Sıufida”, postalo njegov pravni maslednik i na koju prelaze sve „Sıuflidove” koncesije u Dalmaciji.

Glavnica „,La Dalmatienne” iznosi 130 miliona tr. franaka podeljenih ma 210.000 temeljnih akcija A. i 50.000 prioritefnih | akcija B. 2 fr. fr. 500.—; sem toga postoji i 13.000 učešća na dobiti. Majoritet akcija movog društva je preuzelo društvo „Phosphates Tunisiens”. Sem toga učestvuju u osnivanju još i sledeće dve velike firme: Bozel-Maletra-Socićtć апопште i Socićitć des Acićries de Firminy. ·

Prema ugovoru sa našom državom preuzelo je novo društvo sve dosadašnje koncesije „Sufida”, t. |. dobila je počevši 1. јипа 1929. godine 5Ogodišnje pravo na iskorišćenje reka Krke i Cetine. Dalje je društvo obavezano da proizvodnju električne energije poveća od 110 miliona kilovatsati na 500 miliona, a u toku 8 godina na 900 miliona kvs, ušta ima da investira 450 miliona franaka. Mašine i sirovine ima prvenstveno da tovati na |ugoslovenskim lađama, kojima шта да obavlja i izvoz svojih proizvoda; ona mora povećati proizvodnju ikalci-

jevog karbida i cijanamida; ima da osnuje fabriku nitritne kiseline sa kapacitetom od 20 tona dnevne proizvodnje, табики amonijakovog fosfata i druge metalurgične i elektrotehničke fabrike. 20% svoje proizvodnje ima na tražnju države da proda po ceni od 5% nižoj od prosečne srednje berzanske cene u Patizu, Londonu i Roterdamu. Dalje mora državi da otstupi ·do 10% od proizvedene električne energije za državna preduzeća ili ona kod kojih država učestvuje sa najmanje 20% i to po ceni od 1.25 zl. santima za kilovatsat; ako se ova energija ima utrošiti za elektrifikaciju železnica ili za državnu fabriku aluminija, onda će se cena smanjiti na 1 zl. santim. Srezovima i орštinama Dalmacije ima se ustupiti 5% hidro-električne snage po istim uslovima i cenama kao i državi. Društvo mora zaposlitt isključivo domaću radnu snagu, izuzevši više tehničke činovnike i radnike specijaliste, koji mogu biti Francuzi. Ali je utanačeno, da mora pet godina posle otvaranja preduzeća “ја tehničkog personala biti jugoslovenski državljani. Predviđena је inaročita poreza koja je garantovana u minimalnom iznosu:

za prvu godinu 150.000 fr. franaka, u drugoj 300.000, od 7. godine pa nadalje iznosi 1 milion, a od 30. godine pa nadalje 4,5 miliona fr. franaka. Svega preduzeće ima za vreme trajanja koncesije (50 godina) da plati najmanje 191.5 miliona franaka (400 miliona .dinara) na ime poreza. Država može tri

-godine pre isteka 30 godine da odustane od ovih primanja, u

kome slučaju ima društvo da plaća poreze saobrazno zakonu o

neposrednim porezima. Kad istekne ugovor: i u. slučaju da novo

produženje nije predviđeno, država preuzima besplatno sva postrojenja. Društvo je oslobođeno svih carina izuzevši carine na ugalj, motorno i industrijsko ulje i petroleum i njegovih. proizvoda. Proizvodnja i potrošnja električne energije je. oslobođena svih poreza i faksa, a ostali proizvodi u koliko se oni prodaju u zemlji, podležu 2% porezu na promet.

Poslovna godina traje od 1. jula. svake. godine, a prva poslovna. godina zaključena је па дап 30. јипа 1930. godine.

„La Dalmatienne” je prema sopstvenim sretstvima naše najveće akcionarsko industrisko. društvo. Poredi glavnice od 130 miliona izdalo je u 1929. godini 50' miliona 6% obligacije, tako da sopstvena sretstva iznose 180 miliona franaka odnosno 400 miliona dinara. Sem toga je na vanrednoj skupštini od 4. juma 1930: godine, odlučeno povišenje glavnice na ukupno 156,25: miliona: franaka; ova će se fransakcija pokazati u bilansu” za 1930/31. godinu, kao i operacija izdavanja novog obligacionog zajma od 50: miliona franaka; prema: tome sopstvena sretstva prelaze 563,75 miliona dinara.

Odmah posle osnivanja društvo je otpočelo intenzivno da proširuje i modernizira svoja postrojenja: bilo u pogledu povećanja električne energije bilo u pogledu industrijske proizvodnje. Postojeće električne centrale znatno Su proširene i osnovane su nove. U БАЛЕ. izveštaju čitamo. da се fi radovi