Narodno blagostanje — dodatak

Укупна биланса је опала прошле године за преко 3 милиона динара. Све инвестиције „исказане «су са знатно мањим износима. У име амортизације употребљен је износ од преко 2 милиона динара. Значи дани погоршање коњунктуре није деловало на висину амортизације. А 2 милиона динара код подузећа чије инвестиције износе око 10. милиона, знатан је износ. Свако друго подузезће избегло би губитку путем мањих отписа. Фабрика целулоза није ишла тим путем. А с обзиром на прилике које данас постоје, добро је, да се држи својих консервативних начела у погледу амортизације.

Фабрикати су знатно порасли. Го је у вези са мањим извозом. Изгледа да је у првој половини прошле „године пословање још било повољно. До застоја је дошло тек у другом семестру, кад је извоз постао све слабији. То је имало за последицу нагомилавање залиха јер се технички не може одмах приступити одговарајућој редукцији пословања. Дужници су знатно опали. М то је у вези са кризом. Смањење дужника показује да је пословање, дотично извоз, био слабији. Смањење дужника је последица смањења извоза.

Повериоци су опали за око милион динара. То је опет,

у вези са смањењем дужника. Фабрика целулозе има све своје инвестиције покривене властитим сретствима а сем тога она има и знатан прометни капитал.

Извоз у Сједињене Државе Северне Америке је прошле године био једнак извозу из 1929. године. Међутим повишене увозне царине на многе индустријске артикле које је проведено под крај прошле године погодиће и извоз целулозе. То је управо једини наш артикал који је у јачој мери погођен новим американским царинама.

Изгледа да Фабрика целулозе у Дрвару улази у један дужи период слабијег пословања. Сва је срећа да нема већих обавеза према новчаним заводима, јер би код данашње коњунктуре камате значиле један тешки издатак.

UŽIČKA TRGOVAČKA BANKA — UŽICE

Užice je oduvek bilo jedan važan privredni centar. Ono je to bilo već i u prošlom veku ali nije ni u ovom izgubilo. od

svoje značajnosti. Zbog toga imamo u Užicu i naše najstarije |

novčane institucije. Među tim ustanovama igra vidnu. ulogu

Užička trgovačka Ђапка Која је osnovana 1908. godine, dakle |

pre 23 godine. Ona je druga najstarija banka u Užicu — dok је najstarija svakako Užička građanska štedionica, koja је osnovana još 1884. godine, dakle nekako istovremeno: sa Narodnom bankom Kraljevine Srbije. Sem prilično razgranatog 24nata i industrije (Užička tkačka radionica) Užice je poznato

kao veliki izvoznik. Po. sebi se razume da je u tome iZVOZU |

Užička trgovačka banka od. osnivanja imala veliko učešće. Užička trgovačka banka osnovana je sa glavnicom od 250.000 dinara koja je tek posle rata, za vreme inilacionoz poleta naše privrede povišena na 500 hiljada, a godinu dama: docnije na milion dinara. Sred: dellacione krize glavnica je: povišena na 2 miliona koliko i danas iznosi. Do tog povišenja došlo је na naročiti način, koji kod naših provincijskih zavoda nije baš uobičajen — ali koji je ipak vrlo povoljan po akcionare. Banka je učinila svojim akcionarima lep poklon time; što je povisila glavnicu od |] na 2 miliona dinara upotrebom: čiste

dobiti i dividende za 1925 godinu kao i izvesnog dela rezervnog |

fonda. Glavnica je dakle duplirana bez upotrebe novih snefstava. kaniie akcije od 50 dinara prežigosane su na 100 dinara nominalne. vrednosti i čista dobit iz 1925. godine i deo rezerve preknijiženi su na račun.glavnice..

Banka. se bavi, svim. bankarskim. poslovima, eskontuje i reeskontuje..menice, prima uloge na štednju na uložne 'knjižice ı tekuće. račune, i, daje. zajmove;, po. tekućim računima, kupuje i prodaje sve hartije, od. vrednosti, daje-zajmove. na, dragocenosti i hartije od vrednosti, vrši naplate menica, uputnica i drugih

130

potraživanja a vrši isplate na Sva Veća mesta u ет Као 1 и inostranstvu.

Kretanje njezinih poslova pokažije upoređenje najvažnijih bilansnih pozicija koje sio i narednoj tablici uporedili za poslednje tri godine. Dobijabio sledeću sliku:

Aktiva 1928. 1929. 1930. ii hiljadama dinara Gotovina 189 153 112 Метсе '6.949 5745 5.713 Zaloge 395 341 287 Dužnici po tek. računima 6.045 5.135 4.151 Hartije od vrednosti 1.316 1.352 2.046 Мерокге този 114 110 95 Deponovani akcepti 1.950 1.450 850 Naplate, ostave i f. d. 10.391 10.174 10.974 Матезтај 56 50 1 dinar Разтуг (шамтса 2.000 2.000 2.00.) Fondovi 1.292 1.514 1.720 · Ulozi na štednju 6.935 1011 6:959 Роменос! _| 1.980 2.103 882 Аксерћ 1.950 1.450 850: Žira = — 500 Čista dobit 468 450 508 Reeskont 2.026 — =Zbir bilanse 27.460 25.160 24.698 Račan gubitka i dobitka Rashodi Kamata 1.145 1.038 732 Opšti troškovi 372 #48 394 Porezi i prirezi 433 143 136 . Otpisi 19 481 413 | Čista dobit 468 450 508 Prihodi Kamata 1.562 1.442 1.306 Provizije 1623 980 594 | Prihodi od hartija. od. vrednosti. 233 121 122. : Prihodi od nepokretnosti 17 17 50 · Prihodi od napl. menica — — 110 : Zbir prihoda ili rashoda: 2,431 2561 2.183

i Slika koju dobijamo vilo je infefesanfna; oda je 5тт„ptomatična za današnje privredne prilike Kao i za privrednu de· presiju, koja nije poštedela ni Užičku frgovačku banku. Vidimo, „da je zbir bilansa smanjen od 27,4 miliona 1028. godine ma „24,7 miliona krajem 1930. godine, dok je istovremeno čista do"bit znatno povećana. Ova činjenica nam pokazuje da' je uprava 'bančina vrlo pravilno shvatila privredni krizu i njezine posšlediće ii da je svoje poslovanje. prilagodila' tim prilikania. U Koliko še privredna depresija pojačava, u toliko jačoj miri smanjuje Užička trgovačka banka volumen svojih poslova. To je једап „vrlo mudar potez koji je. banku očuvao velike glavobolje.

Glavnica iznosi poslednjih codina nepromenjeno 2 miliona dinara; fondovi bančini koji su u 1928. godint iznodih 1.3 miliona dinara. porasli su. u toku poslednje dve godide'na 1:72 miliona dinara; što ukazuje na znatne dotacije. Od tog iznoša „otpada na.redovni rezervni fond 778 Мада, па Топа 24 роуе„anje glavnice 190 hiljada, na fond za podizanje batičine zgrade 400 hiljada. dinara i na fond za pokriće suminjivih potraživanja 352 hiljade dinara. Vidimo. dakle da iznose fondovi krajem 1030. "godine preko. 80% glavnice, a ukupna"sopštveha stčtštVa zajedtiio sa dobitkom prelaze 4,2 miliona. dinara.