Narodno blagostanje — dodatak

а 40

_ Садржај |

БЕОГРАД, 3, ОКТОБАР 1931.

Врвлагостању““ ГОДИНА Ш

„јисосезка" — — {qgosiovensko- -češka tekstilna industrija d. d. — Kranj Ланена индустрија д. д. прије Иван Фидлер — ПО РИЦУЕ

Нишка задруга — Ниш Загорска творница вунених тканина д. д.

" Сплитска трговачка банка д. д. — Сплит

„JUGOČEŠKA” — |JUGOSLOVENSKO-ČEŠKA TEKSTILNA INDUSTRIJA D. D. — KRANJ*)

Prilikom ranijih analiza „Jugočeške” mi smo podvukli, da

se nalazi preduzeće tek na početku svoje industrijske ekspan- |

zije. Ova ekspanzija ni u toku 1930. godine nije zaustavljena, i ako je baš u toj godini učinjen ogroman napredak. Najmarkantniji dokaz poleta „Jugočeške” u 1930. godini je nesumnjivo kupovina Beogradske tekstilne industrije a..d. u Beogradu. „Jugočeška” ima tostran Save i Dunava velik broi

mušterija; za njene artikle postoji vrlo velika tražnja u Веоста- |

du, Vojvodini, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Južnoj Srbiji. U najnovije vreme ona čak i u znatnim količinama izvozi u Grčku, Rumuniju i Bugarsku. Da uštedi visoke iransportne troškove i da svoju proizvodnju nesmetano može prikrojiti naročitim potrebama južnih krajeva, bila joj je potrebna nova fabrika, koja bi ovome feritoriju bila bliža od Kranja, koji je na primer. od Skoplja udaljen 1000 km. U tom pogledu nudila se „Jugočeškoj” vandredna prilika, pošto je baš u to vreme Jugoslovenski Mautnerov. konserm odlučio, da oftuđi Beogradsku tekstilnu industriju a. d. u Beogradu i da svoj jugoslovenski posao koncentrira u fabrikama u Preboldu i Litiji u Slovenačkoj. Beogradska tekstilna industrija imala je glavnicu od 20 miliona dinara od

čega je bilo uplaćeno 10 miliona. Imala je, vrlo velika zemljišta.

i zgrade; moderno uređenu fkačnicu, štampariju, fabriku trikotaže i t. d. Još pre 2 do 3 godine ona je zaposlila 1500 radnika koji su radili na G5O razboja sa 4200 vretena i t. d. Bila je to jedna od naših najjačih fabrika tekstilne industrije. Akcije ovog preduzeća nalazile su se u rukama Jugoslovenskih tekstilnih fabrika Mautner a. d., Zagreb, koje opet pripadaju Bečkom Kreditanstaltu i Živnostenskoj banci u Pragu. U junu ove godine održana je poslednja skupština akcionara i stare uprave, na kojoj je objavljeno, da je zbog opšte privredne krize poslovanje Beogradske tekstilne fabrike sve više postalo pasivno, i da su unovčeni izvesni delovi imovine, kako bi se dobivenim no-

vim srefstvima likviditale obaveze preduzeća — koje su bilc |-

vflo velike; posle čitanja završnih računa izabrana je nova upra-– va, koja preistavlja novog sopstvenika „Jugočešku” u Krahju.

Kako je do ве. оуог preduzeća тока doći i kako.

interesenata skoro nije bilo, to je „Jugočeška” postigla. vrlo povoljnu cenu. Ali je ova transakcija ipak premašala njenu finansijsku snagu — prilikom prvih pregovora glavnica je iznosila svega 10 miliona dinara, dakle onoliko isto kao i kod Beogradske tekstilne industrije. U toku 1929. godine je „Jugočeška”, kako

У) Ха 1929. godinu bilans je analiziran u dodatku „Маrodnog Blagostanja” od 26 jula 1930. godine, broj 30. strana 133, a za 1928. godinu u 26. broju od 3, avgusta 1929. godine, 3. na 425.

-}u RezE)SAJ)40 (gra -i)hyiet та оба ге Крит па зар ли Ji ~

— Орославље

· сето тајо достје to videti, pristupila povišenju glavnice ma '15 miliona dinara. Prilikom godišnjeg zbora akcionara za 1929. "godinu, održanom u proleće 1930. godine, tražila je uprava Ta'bričina ovlašćenje, da kupi sve akcije Beogradske tekstilne in-

dustrije d. d. i da mobilizira u to potrebna finansiska sreistva pomoću jednog većeg zajma — Što je i vrlo brzo realizovano.

'Cena je, razume se, ostala hepoznata; u koliko smo mi u tome

pogledu informirani, oHa varira između 30 do 40 miliona dinara — što. svakako nije mnogo, ako uzmemo u obzir velike komplekse zemljišta, koji pripadaju fabrici.

Međutim, „Jugočeška” nije zaboravila ni na svoju fabriku u Kranju. I ona je u prošloj godini znatno proširena i usavršena · u najmodernijim granama tekstilne proizvodnje. Nekoliko poda- | taka: Osnovana pre pet godina fabrika je zaposlila 1928. godine oko 650 radnika kod 500 razboja. Krajem 1929. godine bilo je · instalirano već preko 650 razboja kod više od 800 radnika, a krajem 1930. godine ima oke 1100 razboja i 1300 radnika; U glavnome, fabrika se deli na tri grane: prva je tkačnica, u kojoj se proizvode sve vrste pamučnih tkanina i veštačke svile; imali smo već i priliku, da istaknemo čuvene i patentirane specialitete kao što su to „Dagmar svila”, „Tibet” flanela, razne vrste рогheta i t. d. koje imaju evropsku reputaciju. Druga je štamparija, gde se tkanine bele, boje i štampaju; u prošloj godini stavljena je u pogon nova mašina, sa bakrenim valjcima, kojom še isto- vremeno štampa u osam raznih boja — što u našoj državi iedino može da radi „Jugočeška”. Treća {e fabrika štirka, koja je osnovana 1926. godine i koja prerađuje godišnje preko 300 vagona krompira; u poslednjim godinama dala je veoma DOvoljne rezultate.

Vrlo interesantnu sliku daje i finansiska strana preduzeća. Računi izravnanja, upoređeni za poslednje četiri godine, pružaju sledeću sliku:

| Račun izravnanja, Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. | u hiljadama dinara Fabrična postrojenja 33.090 34.124 35.001 37.021 Dužnici 18.043 26.012 29.932 29.020

Blagajna, hart. od vred.,

Poštanska štedionica 110 351 763 20.985 Roba 27.629 33.466 35.617 45.177

Разјуа Glavnica 10.000 10.000 15.000 20.000 Rezervni fond 163 220 320 900 Ažio rez. fonda — — 700 2.105 Rezerva za dubioze 500 1.000 32 Роуенос 67.816 82.456 83.828. 107.439 Zbir „pasive 78.963 04.190 101.404 ~ 132.204

· Екзрапаја „Јивосезке" је očigledna. Pre svega pada u oči ogromno povećanje zbira bilansa krajem 1930. godine prema