Narodno blagostanje — dodatak

АНАЛИЗА

Додатак „Народног Благо стану“

БРОЈ 42

Садржај:

БЕОГРАД, 17. ОКТОБАР 1931.

ГОДИНА HI

Грађанска дионичка штедионица — Дарувар Хрватска банка (дионичарско друштво) Травник

Уљаник, петролеумско д. д. — Загреб

„Марјан“, поморско-индустријско и техничко подузеће д. д. — Сплит Prva jugoslovenska tvornica šešira i (шака 4. d. — Galdovo — 'Sisak

ГРАЂАНСКА ДИОНИЧКА ШТЕДИОНИЦА, ДАРУВАР.

Грађанска дионичка штедионица у Дарувару основана је 1903. године, са скромним сретствима. Њезина OCновна главница је износила 60 хиљада круна, али је у више махова повишена: у 1912. години на 150 хиљада круна, а толика је била све до после светскога рата. Тек у 1921. години повишена је на 300 хиљада круна, помоћу делимичне употребе резервног фонда, а 1922. године на 1 милион круна, односно 250 хиљада динара; у 1926. години повишена је "на 1 милион динара. Главна скупштина акционара одлучила је 1927. године, да повиси главницу на 5 милиона динара. Међутим, до тога још није дошло; упркос томе је главница у последњим двема годинама ипак два пута повишена: у децембру 1929. године за 500 хиљада а у току 1930. године опет за 500 хиљада динара, тако да износи крајем 1930. године 2 милиона динара подељених на 16.000 акција а 62.50 динара и 4000 акција а 250 динара.

Ако бацимо летимичан поглед на билансе Грађанске дионичке штедионице у Дарувару онда констатујемо да располаже релативно великим туђим капиталом. Страна сретства су два пута већа од сопствених — што је код нас врло редак случај. Због оваквог стања спада Грађанска штедиониц у Дарувару у ред наших најинтересантнијих провинцијских новчаних завода.

Ова велика страна сретства потичу искључиво из улога на штедњу и по текућим рачунима — што је најбољи знак великог поверења, које штедионица ужива у Дарувару и околини. То има пре свега да захвали угледу њезиних управљача, јер сама главница овакав прилив уложака не оправдава. Штедионица је током дугогодишњег рада стекла управо традиционално поверење.

Индустрија је у Дарувару и његовој околини слабо развијена. Али има тамо много имућних сељака и занатлија, строседелаца, који су веома конзервативни и поносити на своје грађанство, па према томе и на своју банку.

У доњој таблици смо упоредили главне билансне позиције штедионице за последње четири године; оно даје необично интересантну слику:

Рачун изравнања.

Актива 1927 т. 1928. г. 1929. г. 1930. г. у хиљадама динара

Благајна 196 390 384 145 Потраживање код нов-

чаних завода 836 12718 7.051 5.328 Дужници на залоте и

ломбард 1.587 1.647 1.566 1.236 Дужници по тек. рач. 1.521 13.622 17.371 28.176

Менице 4.054 4.057 4139 4.926. Хартије од вредности 1.600 1.634 1.574 1.151 Рачун робе 20 — — Инвентар 60 84 84 54.

Пасива

Главница 1.000 1.000 1.500 2.000 Резерве 48 63 103 143 Улошци на књижице 13.027 19.287 25.272 32.384 Улошци по тек. рач. 1.592 2.709 5.742 6.381 Добит 127. 146 146 216 Збир биланса 15.799 23.209 32.764 41.048

Рачун губитка и добитка.

Расходи Камата 786 908 961 1.567 Плате 164 242 317 388 Управни трошкови 770 901 671 639 Порез и прирез 56 7. 114 52 Добит 128 146 146 216

Приходи Камата меница 883 2.262, 668 368: Камата тек. рач. и харт.

од вредности 813 — 1.457 2.423 Провизије | 208 2 ТИ 64 Пренос добити — 10 5 6 Збир прихода или

расхода 1.905 2.274 2.208 2.863

Збир билансе претставља истовремено и обртни капитал банчин. Крајем 1930, године износи 41.05 милиона динара, од чега је 38.7 милиона односно 95% уложака на штедњу и по текућим рачунима, док су осталих 5% главница и резерве банчине.

Интересантно је упоређење са прошлим годинама ; из њега излази, да је обртни капитал банчин у 1927. години износио 15.8 милиона; према томе порастао је за три године за 25.25 милиона односно за 160%. Овај пораст потиче у првом реду од повећања улога на штедњу, за пуних 150%, наиме од 13 милиона крајем 1927. године на 32.3 милиона крајем 1930. године, У релативно још јачој мери су порасли улози по текућим рачунима, за читавих 300%, од 1.6 милиона у 1927. години на 6.4 милиона у 1930. години, Укупно улози достижу 38.7 милиона динара, а према 1929. години, у којој примећујемо код многих новчаних завода опадање уложака, порасли су за 7.7 милиона динара. За Грађанску дионичку штедионицу у Дарувару дакле не постоји криза улагача. Њезин остали обртни капитал сачињавају главница и резерве, Резерва је 1926. године повишена од 500 хиљада на 2 милиона, Резервни фонд је исказан у 1930. години са 143