Narodno blagostanje — dodatak

346

izdvojiti vrednost zemljišta firme Bunjak, Vaton i Radosavljević u iznosu od 245 hiljada dinara, koji je ranijih godina knjižen kao račun nepokretnosti. Relativno velik je porast kredita na zaloge. Pozicija hartija od vrednosti iznosi posle poznate transakcije 337 hiliada dinara, što su državni papiri. Nepokretnosti su iskazane sa 800 hiljada dinara, 4 pretstavljaju bančinu žgradu na keju Kralja Aleksandra, koja svakako više vredi.

Interesantno je, da su u 1930. godini rashodi po kamatama manji no ranije, i ako su porasli ulozi i pasivni tekući računi; to če biti posledica spuštanja kamatne stope, pošto su smanjeni i prihodi od provizije i kamata. Režijski troškovi su u porastu, za preko 100 hiljada dinara, zbog povećanih poreskih. tereta, naročito zbog raznih novih prireza. Bruto dobit ostala je skoro перготепјепа prema ranijim godinama, što je imalo za posledicu, da je čista dobit ostala nepromenjena, kao i ranijih godina, sa 625 hiljada dinara. Uprava bančina se striktno pridržava principa konstantne dividende; ona isplačuje, od kako postoji, nepromenjeno 10%, odnosno 50 dinara od akcije. U to је доtirano 500 hiljada dinara a 62.5 hiljada je dotirano rezervnom šondu, 12.5 hiljada invalidskom fondu a 50 hiljada kao tantiema Đančinim odborima i činovnicima.

U Upravnom odboru Skopljanske izvozne banke su sledeća го. g.: pretsednik Dimitrije Bojadžijević, trgovac; potpretsednik Isak Varon, trgovac; Gavra Bogojević, apofekar; Petar Bunjak, trgovac, Živojin Janićijević, industriialac; Josit Којоnomos, trgovac i Božidar Bunjak, trgovac. |

U Nadzornom odboru g. Milorad Ristić, Aleska Jovanović, Đr. Josif Amodđaj, Leon Kario; direktor banke je g. Isak Albahari.

Д. Д. ЗА ИЗГРАДЊУ СВРАТИШТА И КУПАЛИШТА ЗАГРЕБ. |

Хотелска подузећа акционарског типа не показују код нас богзна какав просперитет. Њихов број није велики, али и'од тога малог броја само неколико послују са добитком. Нарочито су лоше прошла велика хотелска подузећа. Доста је" споменути јадранско хотелство на Сушаку, Плитвице на Плитвичким језерима, Палас у Београду. А ни код Д. д. за изградњу свратишта и купалишта које поседује велики хотел Еспланаде у Загребу не иде најбоље. Као да нека зла коб лебди над нашим хотелима акционарског тина. Српска банка у Загребу своја два велика хотела у Дубровнику „Империјал“ и „Лапад' води у изравној властитој режији и није им дала посебну 0 форму како би било за очекивати.

Дионичарско друштво за изградњу свратишта и купалишта у Загребу основано је године 1917. Оснивачи су били водећи новчани заводи Загреба. Подузеће је било купило, и то уз ванредно повољне увјете, читав комплекс кућа на најлепшем месту, Илице главне артерије Загреба. На том месту намеравало се је изградити одговарајући хотел, затим велико купалиште. Међутим станбене стеге — немогућност отказа станова и локала у кућама: које су требале да се руше да се добије "одговарајуће градилиште, одлацали су изведбу наумљеног пројекта.

Да се са зидањем једног савременог хотела што је за Загреб представљало једно важно питање, јер су ондашњи хотели били у дерутном стању и делимично реквирирани за државне чиновнике и официре, не би превише одгађало, почело се је 1922. године са зидањем новог хотела одмах до станице, који је имао постати најлепши хотел у нашој држави а ваљда и на Балкану.

Можда је један од разлога финансијског неуспеха новог хотела што је он грађен до државног колодвора. Како је колодвор знатно удаљен од центрума града, послови хотела слабо: просперирају. Тако је рестаурација посећена · веома

слабо, а није боље ни са каваном. Сам хотел изгледа да је '34.7 милиона динара. Без

био изграђен у већем стилу него што одговара претежном. делу странца који долазе у Загреб. Фреквенција није никад. знатна. Поготову од кад су се у међувремену остали хотели сасвим реновирали и дотеривали и подигли нови, који“ 35 ниже цене пружају сав конфор.

Дионичка главница износила је код оснивања 3 милиона круна. Године 1921. повишена је на 30 милиона круна. Године 1922. на 60 милиона круна дотично 15 милиона динара. Године 1924. главница се повисује на 20 милиона дин.

Са тим износом и са добитком који је получен продајом зграда у Илици које су раније биле одређене за хотел, подигао се је нови хотел са 200 соба луксузно уређених и

са каваном, рестаурацијом и дворанама какових нема ни

један наш: хотел. Подизање хотела коштало је 26 милиона динара а његов уређај дошао је на 34 милиона. Укупно хотел је коштао 60 милиона динара. Несрећа је хтела: да је хотел грађен у доба кад је динар нотирао само 6 швајцарских центима. Услед тога он је коштао далеко више него. што би коштао данас. _

Властита средства нису ни "издалека достајала за из-

|градњу и подизање хотела. Биле су потребне знатне кредитне операције. Ма да су дионичари искључиво загребачке

банке и мада су исте банке дале пторебне кредите терет камата је толики, да подузеће не може да одбацује добитак. Првих година било је и знатних губитака. Последње 4 године издаци се некако покривају са примицима тако, да у. биланси се још увек појављује стари губитак као пренос. -.

Биланса за 4 последње године овако изгледа:

Актива 1927. г. 1928. г. 1929 r.. ' 1930: 17 Некретнине 26.033 26.027 26.027 26.027 Благајна | | 1 1 141 "141 Ефекти 55 55 55 ___B5 Уређај 34.094 34.454 34.653: 34.769 Дужници 1.608 1.582 1.644 1.531 Губитак 5.633 5.636 5.639 5.642

Пасива | . ___ Главница "20.000 20. 000 20.000 20.000 Амортизација 6188. 578 _ Sa 873 Резерве _ 406 : 406 406 : 406 Амортизација уређаја 1.731 873 2.691 3102 Веровници 36.429 22.307 37.935 38.538 Акцепти = 15.000 i — . Хипотеке 7.986 7.164 6. 254 · 5.246

Инвестиције износе 60 милиона. Последњих неколико година није дошло до битних промена Уређај јен: повећан за 700 хиљада динара. ; ?

Инвестиције су покривене властитом главницом од 20 милиона. Амортизација зграде и уређаја износи нешто ис= под 4 милиона. Према томе тек нешто око једна трећина инвестиција покривене су властитим средствима. Остало је кредит, Пре неколико година био је закључен и један већи хипотекарни зајам. Опет код. завода који стоје иза подузећа. То је један средњорочни хипотекарни зајам који се има исплатити за неколико година. Амортизација тога зајма врши се на тај начин што се повећавају обавезе по текућем ра= чуну. Пре 3 године један део је обавеза пребачен на прихвате. Али идуће године та позиција нестаје из билансе. Али како су годину дана раније перовники били опали за | милиона, сада расту. ML

Амортизације износе 973. за зграду а 3.102 хиљаде динара за уређај. С обзиром да је зграда подигнута у доба највеће скупоће амортизација од 873 хиљада код билансе вредности некретнина од 26 милиона не значи много. Још мање значи износ од 3 милиона код уређаја у вредности Год обзира да је уређај набављен“ у