Narodno blagostanje — dodatak

\

banaka; ako je i kod drugih banaka, onda je rđavo kazano Žiroračun, jer taj račun vodi samo Narodna banka.

Treća pozicija u aktivi iznosi 10,47 miliona dinara i nosi naziv „Ministarstva trgovine i industrije — intervencija”. To znači da društvo potražuje tu sumu od Ministarstva {rgovine 1 industrije na osnovu intervencije. .

Četvrta pozicija u aktivi je dužnici u iznosu od 8,4 miliona dinara, međ kojima se nalaze strani korespondenti sa 2,1 miliona, stran komitenti za robu u iznosu od 3,3 miliona i domaći po raznim računima u iznosu od 3 miliona. Tu se nalaze zaduženja koja potiču iz tekućih poslova. I najzad društvo pokazuje u svom vinskom odeljenju aktivu od 2,98 miliona din., od čega je 0,27 miliona u robi, a ostalo potraživanje od komitenata na strani, kojima je roba prodata i od dužnika za nenaplaćene vinske premije pri izVOZuU.

RAČUN GUBITKA I DOBITKA

Na dan 30. |una 1931. god. Rashodi

Kamate isplaćene 1,073.818.29 Plate i dodaci 1,759.006.15 Režijski troškovi 2,156.712:05 Šteta na robi 1,908.637.40 Rashodi vinskog odeljenja 434113.35 Šteta па robi vinskog odeljenja 16.307.07 Otpis nameštaja 37.834.70

Ukupno 7,387.089.01

Prihodi Kamata naplaćena 1,065.155.58 Diferencije arbitražnih zaključaka 1,137.103.19 Režija intervencije za pšenicu 2,332.516.16 Razni prihodi vinskog odeljenja 9.688.Izravnanje štete vinskog odeljenja iz fonda 441.392.42

2,401.233.66

Ukupno 7,387.089.01

Račun gubitka i dobitka je vrlo prost i vrlo pregledan. . Zarada na kamati milion dinara, na režiji u intervenciji za pšenicu 2,33 miliona dinara. Interesantno je da se u bilansu iskazuje suma od 1,137.000 din. kao diferencija od arbitražnih zaključaka. Potrebno je da se na ovome malo zadržimo. O toj stvari bilo je govora u javnosti, naime da je izvozno društvo špekuliralo baveći se terminskim poslom. Društvo je u jednom od svojih izveštaja napomenulo da je ono, da bi forsiralo prodaju u momen{u, kad je nastupila velika besa, vršilo terminske prodaje, čekajući zgodnu priliku da pokupi robu u zemlji i liferuje svoinm kupcima. Društvo je ovde vršilo neku vrstu obezbeđenja protiv padanja cena. Znači da je ono predvidelo dalji pad cena. Kako se u međuvremenu pojavio disparitet cena kod nas prema inostranstvu, društvo je na drugoj strani kupilo robu da bi je liferovalo svojim kupcima, usled čega je zaradilo lepu sumu od 1,137.000 dinara. Ako je tako kao što je objavljeno, onda se tome ne može da učini nikakva zamerka.

Šteta za izravnanje

"Troškovi iznose 7,3 miliona dinara, od čega najviše pada na režiju 2,1 milion, plate i dotacije 1,75 miliona, zatim štete na robi 1,9 miliona i plaćanje kamate 1 milion dinara. Vinsko odeljenje ima izdatke 437.000 dinara, a štetu 16,3 hiljade dinara. Kako ukupni prihodi iznose 4,98 miliona dinara, a izdatci 7,38 miliona dinara, to gubitak iznosi 2,4 miliona dinara, koji je iskazan kao saldo po računu gubitka i dobitka. Znači da gubitak "105 nije obračunat. To je sasvim pojamno. Pošto društvo nema nikakvih fondova, to se gubitak prenosi na iduću godinu, u kojoj će se videti, kako da se definitivno obračuna.

U Upravnom odboru za 1930/31. godinu nalaze se sledeća gospoda: pretsednik: Vojin M. Đuričić, direktor Drž. hip.

540

banke, Beograd; potpretsednici: Dragiša Matejić, industrijalac,

: Beograd; Kosta Sandić, direktor Prometnog društva „Selo” a. d. · Beograd; članovi: Voja K. Petković, izvoznik, Beogard; Mi· livoje Šićarević, direktor Jadransko-Podunavske banke, Beograd;

Voja Đorđević, p.pretsednik Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, Beograd; Dr. Vladimir Glazer, advokat, Beograd; Mihajlo Bajloni, izvoznik, Beograd; Alfons Besednjak, direktor Gospodarske zveze, Ljubljana; Mihajlo K. Stojić, izvoznik, Beograd; Dr. Gedeon Dundžerski, pretsednik Produktne berze, N. Sad; Milija Pavlović, pretsednik Smederevske kreditne banke, Beograd; Dr. Đuro Šurmin, pretsednik Središnog saveza hrv. seli. zadruga, Zagreb; Oskar Vajs, izvoznik, Zagreb; Nikola Belobrk, inspektor Min. Poljoprivrede, Beograd; Milojko Trebinjac, upravni Rečne plovidbe Kraljevine jugoslavije, Beograd; Slobodan Đaković, načelnik carina Ministarstva finansija, Beograd.

„ASTRA” D. D., BEOGRAD.

„Astru” d. d. u Beogradu treba ubrojiti u red naših najvećih preduzeća koja se bave trgovinom, proizvodnjom i distribucijom petroleuma i mineralnih ulja uopšte u našoj zemlji. Pošto kod nas ne postoje izvori nafte, to su sva društva u ргvim posleratnim godinama morala da se ograniče na uvOZ 50tovih proizvoda, koje su kod nas prodavali.

Najveće preduzeće u našoj zemlji je Standard Oil Companija, sa glavnicom od 145 miliona din.; zatim dolazi Anglojugoslovensko petroleumsko društvo sa glavnicom od 100 miliona, Vacuum Oil Companija sa 48 miliona, a na četvrto mesto dolazi „Astra” sa glavnicom od 6 miliona dinara. Ostala preduzeća ne igraju veće uloge, tako da možemo tvrditi, da se naša trgovina mineralnim uljima malazi u rukama svega četiri preduzeća. Sva ta, preduzeća imaju uske poslovne veze sa anglosaksonskim kapitalom. Kod Standarda i Vacuuma preovlađuje amerikanski a kod Engl.-jugoslav. petrolejskog i „Astre” engleski kapital. Ova preduzeća vrlo su brzo pristupila podizanju sopstvenih rafinerija, tako da su ograničila uvoz u glavnome samo na sirovu naftu, koja se kod nas prerađuje u benzin, petroleum i parafin.

Od ovih četiri preduzeća je „Astta” jedina, koja nema sopstevne rafinerije; barem ne za sada. Ona ima doduše manje fabrike u Vrapču kod Zagreba i kod Novog Sada, gde proizvodi razne masti i teška mašinska ulja. Važniji pak su njezini depoi u Novom Sadu i Velikom Bečkereku, gde može da plasira ogromne količine uvezenog petroleuma, benzina i t. d. Pošto je rad „Astre” koncentrisan u prvome redu na prodaju finalnih proizvoda, dakle ne foliko na preradu kao na trgovinu proizvodima nafte, ona ireba da ima i dobro izgrađen sistem ргоdajne organizacije. Sem već pomenutih depoa ona ima u skoro svim važnijim varošima naše zemlje svoje filijale, ekspoziture i zastupništva.

„Astra je osnovana koncem 1921. godine u Zagrebu, gde se je nalazilo i njezino sedište. Krajem 1926. godine se društvo preselilo u Beograd. Prilikom osnivanja glavnica je predviđena i uplačena svega jedan milion dinara. U 1927. godini je povišena na 4 miliona a u 1930. godini je ponovo povišena, sada na 6 miliona, izdavanjem 20.000 komada movih akcija, koje su preuzeli stari akcionari u proporciji 2 stare za jednu novu akciju, doplativši 5 dinara po komadu za troškove.

Paralelno sa povišenjem glavnice pokazuje društvo i znatno povećanje poslovnog volumena. Novim sretstvima došao je” u preauzeće i nov elan; ono se je u prošloj godini znatno proširilo, zahvaljujući pre svega većem interesovanju engleske petroleumske grupe „Feniks” koja snabdeva „Astru” svom роtrebnom robom i koja je u ostalom i njezin glavni akcionar.

Ovaj znatan porast poslova najbolje pokazuje upoređenje glavnih bilansnih pozicija „Astre”, koje objavljujemo za 1926. 1929. i 1930. godinu. Dobijamo sledeću sliku: