Narodno blagostanje — dodatak
даље вођена под сопственим именом. Подузеће је при томе морало извршити знатне отписе. Управо ради тога искуства и да се ти отписи не би требали вршити и даље, дошло се до убеђења да треба радње водити у властитој режији. Из практичних разлога је узета форма акционарског друштва. Према томе је француски капитал данас код нас силом прилика већ заступан и у детаљној трговини.
Продавнице су за сада само у Загребу и Београду, јер једино ова два центра пружају могућност јачег пласмана француске свиле и француских тканина. Поред детаљних продавница подузеће наравно има и оделење продаје на вела«о, које опскрбљује друге трговце са којима подржава пословне везе. Искључиво продавнице продукције Бедин имају властите радње у Загребу и Београду.
Подузеће је основано 1930 године. Главница је утврђена на 6 милиона динара. Уплаћено је за сада 3.3 милиона. Као чиста трговачка радња која нема никакових инвестиција, акционарски је капитал за наше прилике доста знатан.
Биланса за годину 1930, (прву пословну годину) из-
гледа овако: Актива у хиљадама динара Благајна 299 Пошт. чек. и банке 438 Менице 1.425 Инвентар 925 Дужници 3,388 Гаранције 50 Роба 11.918 Пасива Дионичка главница 3.300 Резерва за дубиозе 336 Веровници 14.655 Добитак 159 Укупно 18.452
Збир билансе од 18.5 милиона динара показује да се ради овде о већем подузећу. Инвестиција сем инвентара нема. Главну позицију активе претставља роба са скоро 12 милиона динара. То је роба која се држи на складишту дотично у дућанима. С обзиром да се ради о свили, складиште мора да је снабдевено богатим избором. Поготово пошто има подузеће амбицију, да држи најбоље сортиран лагер у Југославији у погледу свиле и тканина.
Дужници износе 3.4 милиона динара. Подузеће не даје робу на отплату пак по томе и нема великих потраживања. Потраживања су у првом реду према трговцима које опскрбљује одељење продаје на велико.
Што у благајни што код новчаних завода подузеће има преко 700 хиљада динара. То показује да почива на здравом основу и да нема обавеза према новчаним заводима који нарочито у доба стагнације могу да доведу подузеће до пропасти.
У пасиви је најглавнија позиција „повериоци“ са 1417 милиона. То су дуговања за робу коју добива од француске централе у Паризу. Таква дуговања не значе опасност по предузеће, јер се на њих не плаћају обично никакви или само минимални камати. Подузеће је већ приликом оснивања формирало резерву за дубиозна потраживања тако ла губитци са те стране неће моћи тангирати билансу дотичне године.
Чисти добитак износи 160 хиљада динара. Будући да је то прва пословна година и будући да су ту били и знатни издаци око организације и оснивања, резултат је повољан.
Постоји оправдана нада, да ће развитак прилика бити такав да ће подузеће имати могућност да у Југославији подигне и властиту ткачницу и да на тај начин пређе од грговачког на индустријско предузеће.
У управи се налазе следећа г. г. : Луј Билондет, Милан Милић и Марко Танасковић.
401
ЉУШТИОНА РИЖЕ Д. Д, У ЗАГРЕБУ.
Љуштионе пиринча су најновија грана наше индустријске делатности. До пре неколико година ми уопште нисмо имали љуштионе пиринча који се за наш консум већ ољуштен довозио.
Пре рата су ољуштеним пиринчом опскрбљивале претежни део данашње територије наше државе љуштионе пиринча у Трсту и на Ријеци. Сировину су добављали делимично из Италије а делом из Индије. Царинска заштита као и погодности преноса пиринча помоћу субвенционираних пароброда Аустријског Лојда из Индије до Трста или Ријеке, давале су им монополни карактер.
После рата су поред љуштиона пиринча у Трсту и Ријеци покривале наше потребе и остале италијанске љуштионе. Консум италијанског пиринча постао је код нас много већи него што је био раније. Увођењем царине на ољуштени пиринач створила се је могућност да се на нашем територију подигну љуштионе риже. До сада су подигнуте већ три фабрике а изгледа, да се ради на подизању четврте. Од те три љуштионе једна је у Загребу, друга на Сушаку а трећа у Љубљани. Четврта би се имала подићи негде у Јужној Србији. |
Загребачку љуштиону је основала Народна: млинска индустрија д. д. и сместила је у просторије своје афилијације — Загребачки паромлин. Љубљанску љуштиону је подигла словенска фирма из Трста М. Труден која је некад имала раширене пословне везе готово са свим крајевима наше државе. Сушачку љуштиону су подигли интересирани кругови из Италије заједно са Југославенском банком: Италијанске фирме које су знатан део своје продукције раније пласирале у Југославији настојале су, да и после увозних царина на ољуштен пиринач задрже своје позиције. Због тога су приступили преносу дотично подизању љуштионица на нашем територију.
Љуштиона пиринча у Загребу је основана у пролеће прошле године. Протоколисана је у Загребу. Деоничка главница износи 4 милиона динара, а уплаћено је 3 милиона. Капацитет износи 2.000 вагона годишње.
Биланса за 1930. годину, која је прва пословна година, пружа следећу слику:
Актива у хиљадама динара Благајна 54 Банке 7112 Дужници 2.420 Менице 557 Роба 1.078 Материјал 42 Вреће 92 Уређај (стројеви) 2.015 "Трошкови оснивања 522 Пасива
Главница 3.000 Повериоци 2.369 Менице за робу 2.209 Добитак 2 Укупно 7.654
Инвестиције износе нешто преко 2 милиона, па су по томе потпуно покривене властитим средствима. Тиме је већ од ночетка подузећу дан здрав основ. Додуше за сада се инвестиције састоје само из стројева и уређаја, будући да се љуштиона налази у туђим просторијама, које је узела под кирију.
Поред главнице од 3 милиона динара, има подузеће још и 2.4 милиона повериоца и 2.2 меничних обавеза. Једна и друга позиција долази од кредитирања лифераната сировине. Банкарски кредит ту не долази у обзир, јер иначе подузеће не би у активи показивало потраживања од банака у висини од 712 хиљада динара. Обавезе купаца износе око