Narodno blagostanje — dodatak

466

„Како је ситуација у слободној прекоморској пловидби пи даље лоша биће интересантно видети дали ће Прекоморска пловидба и за 1931 годину платити дивиденду односно дали су тајне резерве довољне за непромењену дивидендну политику. Изгледа да је Прекоморска "пловидба на Сушаку имала и да има много више небилансираних резерви него што је то случај код осталих наших паробродарских друштава. “ _

Прекоморска пловидба има пет пароброда и то: „Дунав> (3853 тона), „Плитвице" (3853 тона), „Рудник“ (3853 тона), „Звир“. (5605 тона) и „Корана“ (5580 тона). Друштво припада консерну Југословенске Удружене банке а. д. Београд— Загреб.

M његовој управи се налазе следећа г. г.: Јурај Бачић, Антон Шврљуга, Зденко Барон Турковић, Амлито Вио. (фиума), јос: Микуличић, Алојзиј Бачић и Едуард Пајкурић.

ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА Д. Д. У ВАРАЖДИНУ.

иланса Текстилне индустрије д. д. у Вараждину за 1930 годину у многоме се разликује од биланса ранијих година. У првом реду у самом збиру. Док се ранијих година збир кретао између 60 и 70 милиона динара без тенденције јачег пораста, показује збир биланса за 1930 годину преко 82 милиона динара. Пораст је према 1929 години за неких 13 милиона динара. Број текстилних подузећа акционарског типа са билансом сличном Текстилној индустрији код нас је врло мален. Поготову ако узмемо у обзир подузећа која су настала тек после рата.

Биланса Текстилне индустрије у Вараждину за 1930 годину разликује се од ранијих година и по изказаном чистом добитку. Док је ранијих година чисти добитак био тако минималан да се није могло ни помислити на исплату веће дивиденде, получен је у прошлој години добитак од 957 хиљада динара. Ако томе износу додамо пренос добити из 10929 године у износу од 127 хиљада динара, добијемо суму од скоро милиона сто хиљада динара. То је код главнице од 6 милиона динара скоро 20%. Изгледа да је Текстилна индустрија у Вараждину завршила своју организацију односно своју изградњу и да ће сада да ужива плодове десетогодишњег рада.

Текстилна индустрија у Вараждину је једно од наших највећих подузећа за прераду вуне. Има уређаје за све фазе фабрикације. Од чистионе и предионице преко ткачнице до бојадисаоне и апретуре. Поред тога има и оделење за конфекцију одела које је највеће подузеће те струке у нашој др“ жави. Прошле године уређен и одио за израду плиша и велура. фабрика се стално проширује и модернизира. Подижу се нове зграде, монтирају нови стројеви а број радника непрестано расте. Тестилна творница у Вараждину развија се у подузеће за прераду вуне које би се могло афирмирати и у већим земљама. Оно је на путу да се развије у наше највеће текстилно подузеће. Јефтина струја, јефтина радна снага и одговарајућа царинска заштита омогућују, да се успешно бори противу стране конкуренције и да ју мало по мало потиска из нашег домаћег тржишта. Фабрика проширује и своју продукцију сукна.

Биланса за 4 последње године показује следећу слику:

1927 г. 1928 г. 1929 г. 19350 r. у хиљадама динара Актива. ; MO

Непокретности 7.565 8.017 10.413 :10:921 Стројеви 14.055 15.482 19.525 22.545 Роба 14.819 18.964 23.230 21.396 Дужници 29.407 21:094 (1 415:972 « 26.653 Благајна 148 174 · 26 7219: Ефекти 332 332 32107 7380

Пасива. i | Главница 6.000 6.000 6.000 6.000 Резерве за -аморт. 5.714 = 4126. | 10109 13.000 Повериоци 54.391 50.083 52.668 — 58.871 Добитак | | 245 95 386 957 Укупна биланса 56.414 _ 64.151 — 69.595 82.243

Инвестиције су у константном порасту. Код некретнина прошле године пораст износи пола милиона динара. Код стројева већ три милиона динара. Значи да се подижу нове зграде и да се инсталирају нови стројеви. Ретке су државе у којима се у данашње време текстилна индустрија још увек шири. У иностранству је нормална појава да се текстилне творнице затварају дотично да редуцирају своје инвестицијеи машинске инсталације. __

·Sanmaxa poGe onama je 3a.2 милона. динара. Концем прошле године услед слабљења куповне снаге широких слојева и због аграрне кризе ни наша текстилна индустрија није више могла радити капацитетом од пре 2—3 године, кад се је радило у две па чак и три смене.

Пораст дужника за преко 10 милиона динара указује на то, да су продајни услови у текстилној трговини битно погоршали. Мора се чекати на исплату много више него раније. Услед тога треба текстилна индустрија далеко већи обртни капитал.

Резерве за амортизацију било је и прошле године додељено скоро 3 милиона динара, тако да данас износи 13 милиона динара. Инвестиције претстављају вредност од 33 милиона динара тако да отписи износе 10%. Кад узмемо у обзир стројеве наравно још много више .

Главница покрива тек незнатан део инвестиција. Она би се морала повисити на четвороструки износ да покрије инвестиције одбивши наравно фонд амортизације. Повериоци су већ нарасли на 50 милона динара и износе готово десет пута више него што је главница. Taj неповољан однос ублажен је тиме, што се овде ради о једном афилираном подузећу. Повериоци нису дуговања према банкама, бар не у претежном делу, него према централи консерна. А ти су сасвим друге природе. Прво у погледу каматне стопе а друго у погледу рока отказа.

Чисти добитак је, као што смо то уводно нагласили, знатно порастао и за прошлу годину готово је троструко већи од добити у 1929 години. То показује да се у пркос кризе која. влада, налази наша велика текстилна индустрија У развитку и просперитету. |

У управном одбору налазе се следећа глг.: Ернст Стиасни, Људевит Плахте, Д-р Ђуро Лазаревић, Д-р Рудолф Херман, директор је г. Изидор Полак;

ЗАГРЕБАЧКА ДИОНИЧКА ТВОРНИЦА ПАПИРА MJ... ЗАГРЕБ.

Загребачка творница папира је ових последњих година знатно проширила своју продукцију. И у погледу квалитета као и у погледу квантитета. Док је раније израђивала у првом реду папир за паковање, она израђује данас готово све врсте хартије. Док је раније целулозу као полуфабрикат добављала са стране, данас је израђује сама. У ту сврху приступила је и новим инвестицијама. Фабрика је и у техничком погледу дотерана, тако да се може убројити међ наша највећа подузећа те струке. |

Док је раније фабрика била у стању да израђује годишње 800 вагона папира, данас она израђује и по 400 ва- · гона целулозе, 220 вагона дрвене масе, те 360 вагона врећа од хартије. Загребачка творница папира према томе прешла је и на конфекцију хартије. Њена творница врећа највећа је . у нашој држави. А налази се у уској вези са:познатом фа- · бриком куверата Липа-Мил, која је опет. највећа конфекција писаћег. папира. 00 (O. ONI O 0 |