Narodno blagostanje — dodatak

С. "Загребачка. творница папира налази "се | рукама загребачког. „индустријалца хартије МЕ Фројнда, и Прве Хр-! ватске штедионице. Поред. фабрике хартије и фабрике: кон- | фекције_ Лила-Мил, 19, Фројнд је имао и фабрику хартије за цигарете „Голуб“. Ову је фабрику "пре неко. време морао продати Управи монопола која је у своје руке узела "читаву ковфекцију цигарпапира. „Голуб“ ликвидира“ као д. NK Износ добивен од ликвидације употребиће се у првом реду. ва проширење рада у другим двема творницама, пре свега

у Загребачкој творници папира. Нове инвестиције врше се

да Од једне старе фабрике, која је пре неколико година |

била приморана да обустави рад, добили смо за време од неколико последњих "година једну скроз модерну фабрику: Временом се мисли посветити нарочита пажња изради финијих. ји најфинијих врсти папира. Ми још увек сувише yBOзимо. Према вашем богатству на сировинама, које долазе

у обзир приликом фабрикације папира; ми не само да не би требали папир да увозимо него би га могли чак и извозити. И то у знатним количинама као што то раде аустријске фабрике, које се не налазе у бољој“ ситуацији од наших. Ну и без обзира на извоз, на самом покривању наших потреба“ на папиру могла би се развити далеко јача индустрија

папира "вего што је у ствари: Новим законом 'о радњама А

дају се домаћој индустрији нарочите повластице приликом лицитација. Ако се буде прописало да се при државним лицитацијама за папир. мора давати "одговарајућа предност. домаћој продукцији ситуација би већ била друга јер су др-: жава и самоуправе велики консумент папира. А кад би се тражило да се код штампања школских књига. мора дати предност папиру наших домаћих творница, увоз би са стране биб зватно редуциран а тиме. би ПО индустрија папира добила нов подстрек. -:

"Биланца Загребачке творнице папира за ово неколико последњих година овако изгледа : ;

· Актива. | 197 га 1928 r. 10929 ri. 1930 п 7 у хиљадама динара Зграде и стројеви 3.070 8.028 17.420. | 20.156 Инвестиције OL 952 _____ _ Благајна 3 34 44 49 Дужници 4.323 4.940 5.877 5.824 Роба и материјал 3.109 3.682 2.936 4.590 Губитак 489 774 581 436 Пасива. Главница 4.000 4.000 4.000 4.000 Резерве 3.750) | 2.750 | 5:100 3.819 Амортизација 215 215 1.855 2.985 Повериоци 17.281 18.920 17.345 20.261 Укупна биланца 25.342 26.977 · 21.120. 31.058

Укупна биланца је порасла прошле године за 4 милиона динара. У првом реду инвестиције. Готово за 3 мил. Раније су се инвестиције књижиле на специјалном рачуну. Данас на рачуну „зграде и стројеви". Дужници су последње две године на истој висини. То је повољна чињеница ако се узме у обзир развитак општих привредних прилика и ако се води рачуна о проширењу делатности. Позиција роба и материјал повећана је за 1.5 милиона динара. То је и разумљиво ако се узме у обзир да је продукција проширена и на полуфабрикате. Залихе дрвета мора да су знатне а и залихе целулозе мора увек бити на извесној висини. Прелазом на израду полуфабриката у властитој режији као и проширење конфекције, вуче за собом и потребу већих залиха робе и материјала. | Властита сретства износе нешто испод 8 милиона динара. Инвестиције (кад се одбије фонд амортизације) износе „нешто преко 17 милиона динара. Према томе властита срет-

ства покривају мање од половине инвестиција. Повишење

главнице бар на двоструко од данашње, не би било штетног

· Фовд амортизације дуго је година износио 215 хиља-_ да динара. Пословање подузећа није дозвољавало да се врше отписи. Са том праксом је-пре две године темељито преки-, нуто. Године 1929. отписи износе преко 1.5 милиона динара. А године 1930- за преко милион динара.

Повериоци износе: 20 милиона, што је много код властитих сретстава од испод 8 милона. У прошлој години порасли су за 3 милона. Колико и инвестиције. Оне су изгледа извршене из кредитних операција. А то није увек добро.

У прошлој години постигнута је чиста добит од око 150 хиљада динара. Употребљена је на отпис губитка из ра- нијих година, који је износио концем прошле године. 436 хи'љада динара. Ако. овакве прилике трају и даље, проћи ће још 2—3 године док се сав губитак не отпише. Зар не би било боље да се губитак отпише једном једноставном књи-_ |говодственом операцијом да би се у скоро могло приступити и исплати дивиденде»

| У управи Загребачке диовичке творнице "папира налаse Се следећа г. г.: Миливој Црнадак, Матија Фројнд, Фрањо Латковић; Д-р Бранко Пливерић, Фрања Холујевић, инж Ладислав Фројнд, Роберт Ланбенфрост и Паул Фројнд... _

БИТОЉСКА БАНКА — БИТОЉ. |

Међу нашим малим провинцијским новчаним заводима

има и таквих, који су. врло интересантни — и то са две тачке гледишта. Прво са гледишта народно привредног, пошто врше једну еминентно важну задаћу — акумулирањем.

и дистрибуцијом капитала и у најмањим центрима и међ. привредно слабим, а друго са гледишта приватно привредног, јер претстављају за акционаре уносан посао и извор: |врло лепих прихода. Међ ове мале банке треба убројати. и Битољску банку у Битољу.

Она је основана, пре једанаест година, · крајем 1926. године. Пред нама леже биланси за неколико последњих го-' дина, из којих закључујемо, да може управа Битољске банке са њом и банчини акционари првом декадом рада бити више HG задовољни. |

Код нас има већи број малих новчаних институција, ксје плаћају својим акционарима релативно врло велику U виденду — па чак и до 20%. Битољској банци припада У. томе погледу рекорд, пошто је она досада исплатила годишње просечно 23.6% на име дивиденде. У 1922. и 1923. го-_ дини плаћала је 20%; у 1924. години 19%, у 1925. години. 12%: затим се она врло брзо пење: у 1926. години износи“ 24%, у 1927. години, која је била најлукративнија 38%); OJ тог доба дивиденда поновно постепено опада: у 1928. години 34%, у 1929. години 29% а у 1930. години 27%. То су дивиденде на које наши капиталисти нису навикнути, а најмање у ово доба кризе.

Другим речима, "Битољска банка исплатила је: својим“ акционарима од како постоји 214% од главнице на име дИ–виденде. Номинала акције је 500 динара; значи да је ак= ционар: за уплаћених 500 динара у току ових десет година примио 1070 динара на име дивиденде а да му је акција остала нетакнута. То је леп посао! Чисту добит исказује банка тек од 1922. године — дакле осам година, у које време је исказано 3.13 милиона добити, на главницу од.свега 1 милион динара. Од тога је 214 милиона ишло на дивиденду,. 530 хиљада динара на резервни и пензиони фонд, који тиме достижу 53% главнице а око 450 хиљада подељено је управном и надзорном одбору на име награде.

Код оваквог стања ствари није ни чудновато, да је управа банчина одлучила, да повиси друштвену главницу. на 2 милиона динара. Разлога за то има. више. Банка мора своја сопствена сретства да појача, због све већег прилива улога, као што нам то показује стање крајем 1930. године, да би: на тај начин боље могла да удовољи постула“ тима ликвидитета. Упис нове емисије извршује се у току ове