Narodno blagostanje — dodatak

Зајечарске банке у последњим годинама нису имале лак посао; код њих су прилике биле нарочито тешке, пошто се је поред опште и све јаче привредне кризе налазио есљак Зајечарског округа због неродице житарица у великој оскудици; а невоља сељака одразује се и код послова провинцијских банака, које су с њим у непосредном пословном односу. Због тога је и разумљиво, што је управа све више напуштала кредитирање на основу меница и пласирала своја сретства по текућим рачунима, који су се показали "повољнији и сигурнији. | У наредној таблици смо упоредили главне билансне нсзиције за последње три године које "нам дају следећу слику :

Рачун изравнања :

„Актива. 1927 г. 1928 г. 1929 r. – 1930 г. | i у хаљадама динара | 'Благајна 186 720 221 Менице 9.30 8472 6.339 Зајмови по тек. рачунима 4461 4.985. 1199 Зајмови по залогама 221 179 85 "Зајмови на непокретности 30 30 Непокретности 1.151 1.051 945 "Hamemrai 1 динар 1 динар 1 динар Вредност резервног фонда 866 995 1.243 Разна актива 86 94 143 Хартије од вредности – 15 74 Роба — — 115

Пасива.

Тлавница 2.000 2.000 2.000 Фондови 1.407 1.531 1.667 Пензиони фонд 92 115 152 Улози 11218. | 12.400 12275 Реесконт 875 | Текући рачуни 590 16 517 Повериоци | 300 = -_ Разно 760 40 35 | Добит на располож. акционара 294. 400 280 Збир биланса 17.532 16.602 16.928

Године 1928. је збир билансе био највећи, са 17.5 ми- |

лиона: динара ; у. 1929. години нешто је мањи, али се у 1930. години поновно повећа на 17 милиона динара. Главница је у току последњих десет година остала непромењена, а резерве, које се сваке године у издашњој мери дотирају, порасле су последње две године за 260 хиљада динара, тако да износе крајем 1930. године 1.67 милиона односно 80%. ол главнице. Пенсиони фонд износи 152 хиљаде, тако да достижу укупна сопствена сретства банке „Лувр“ (заједно са добитком) крајем 1930. године 4.1 милион динара према 3. милиона у 1928. години;

Туђа сретства у последњим годинама не показују нарочитих промена. Њихов главки извор су улози; они су у 1928. години порасли за 2.5 милиона на 11.2 милиона дивара; у 1929. години њихов пераст., „износи 1.3 милиона тако да се повећају на 12.5 милиона, док су у 1930. години опет нешто мањи. Интересантно је, да код постојећих прилика није. одлив уложака био знатнији. У 1928. години служила се. банка „Лувр“ још и реесконтним кредитом, од 875 хиљада динара; али је овај кредит у 1928. години отплаћен ну 1930. години се више не појављује. Сличну тенденцију показује и рачун банчиних повериоца: у 1928. години изказани су са 300 хиљада динара, У 1929. и 1930. години су и они ликвидирани, Остали су једино улози по текућим рачунима. У 1928. години они износе 500 ХИрада, у 1929. го-

претседник ;

дини свега 16 хиљада а крајем 1930. године 517 хиљада. Варијације су дакле и на овоме рачуну врло велике,

Укупан обртни капитал банчин остао је за последње три године скоро непромењен са 16 милиона динара, а подељен је на следећи начин: гро свих пласмана творе менични кредити и они по текућим рачунима. Њихов збир је остао непромењен са нешто преко 14 милиона динара. Упркос томе треба забележити интересантне структурелне промене: менични кредити су у 1928. години износили 9.9 милиона а они по текућим рачунима 4.4 милиона. У 1930. години исказани су менични кредити са 6.3 милиона док су активни текући рачуни порасли на 715 милиона динара. ЗајмоБи на залоге опадају : од 221 хиљаде у 1928. години на 85 хиљада крајем 1930. године. Хипотекарни зајмови, који су у 1928 и 1929. години износили свега 30 хиљада динара, у 1930. години су ликвидирани, а нови нису подељени.

У 1928. години уселила се Трговачка банка „Лувр“ у своју нову зграду сред Зајечара, која је заједно са једном кућом у Струмничкој улици билансирана са 1.15 милиона, а 1930. године, после отписа са 945 хиљада динара. Банчине хартије од вредности су исказане са 75 хиљада динара, а оне резервних фондова са 1.24 милиона, дакле износе укупно 1.32 милиона динара — већим делом у државним хартијама од вредности. -

Рачун губитка и добитка даје следећу слику:

Рачун губитка и добитка :

Расходи 1928. г. 1929. г 1930, г. у хиљадама динара

Режијски TDODIKO 374 224 248 |Камата 1.165 1.376 1.259 Дотације 80 73 62 Добит 294 400 280 Порез — 162 141 Отписи == 195 157

Приходи. |Бруто приходи 1.913 __ Камате == 1.619 1 465 Провизије — 712 617 (Остали приходи — 39 65. Збир прихода или расхода 1,913 2.430 2.148

Бруто добит је у 1930. години за 300 хиљада динара мења но у 1929. години. У расходима банчиним пада у очи,

к' су режијски трошкови последњих година знатно мањи —

што је по банчину управу свакако врло повољно. Даље падају у очи знатни отписи: у 1929, години они износе 195 хиљада а у 1930. години 157 хиљада ; од тога отпада на отпис банчиних непокретности годишње 100 хиљада динара а на пропала потраживања 95 хиљада односно 57 хиљада. Ови су отписи врло ригорозни. Дотације фондовима су у 1930. години нешто мало смањене, а износе 62 хиљаде, од чега отпада резервном фонду 47.5 хиљада а 15 хиљада пенсионом фонду.

Приходи банчини смањени су због обарања каматне стопе; како имамо врло велике отписе, то је и чиста добит морала бити мања но прошле године, кад је са 400 хиљада била управо рекордна. У 1928. години добит је иста као и 1930. године. )

Постигнута добит омогућује исплату 14% дивиденде односно 140 динара по акцији. У 1928. години плаћено. је 14.5% а 1929. године 20%

| У управи се налазе на гг. : Марко Ц. Петковић,, Јован Марјановић, потпретседник ; Ђорђе Јовановић, Предраг Стаменовић и Светозар Милојковић ; у надзорном одбору : Предраг М. Петковић, Јован Цанић и Д-р Радомир Влајић, |