Narodno blagostanje — dodatak

494,

Индустриј. жељезница 28 634 634 634 Инвентар 1.375 1.278 1.214 1.188 Ефекти __ __- 38 7.973 Складиште житарица — — 54 336 Господарство. — — 16 52 Дужници 334 387 — 4.163 Роба == 6.144 5.008 4.249 Губитак 101 — — —

Пасива. Главница 450 450 7.200 7.200 Фонд за повећање

главнице — 0.750 e Ресерва валоризације = 3.239 3.233 3.239 Повериоци 1.884 7.678 7.129 17.71 Добитак — 201 281 250 Укупна биланса 2.381 18.349 18.518 28.551

Некретнине су после валоризације билансиране са 9,85 милиона динара. Подузеће има властите рибњаке у Кончаници, Пољани и Уљанику у површини од 2.870 катастралних јутара. Инвестиције прелазе нешто преко 10 милиона динара. Властита сретства износе 10.5 милиона: 7.2 милиона главница и 3.3 милиона резерве. По томе све су инвестиције покривене властитим сретствима.

Подузеће има и властиту индустријску жељезницу за превоз рибе до жељезничке станице. Прошле две године оно је подигло и складиште житарица да се бави и сејањем житарица на земљишту око рибњака.

У билансу за прошлу годину налазимо позицију ефекти са скоро 8 милиона динара. Није познато у коју су сврху набављени и који ефекти. Свакако та трансакција није у вези са пословањем самих рибњака. И о њој није у јавности ништа познато,

У билансу за прошлу годину налазимо и позицију дужници са преко 4 милиона динара дочим у билансу за 1929 годину дужници не износе нити динар. Залиха робе која је концем 1929 године билансирана са 6 милиона, прошле године билансирана је са 4.2 милиона. Можда 1929 године није чињена разлика између робе дужника, дотично је све било књижено на једном рачуну.

Повериоци су порасли за скоро 10 милиона динара што је у вези са порастом позиција у активи, нарочито позиције ефекти.

Пословни успеси бивају све то бољи. Пре 4 године још је исказан губитак. Последње 3 године годишњи добитак износи 200 до 250 хиљада динара.

Подузеће продуцира годишње до 120 вагона а иде се за тиме да се производња још знатно повећа.

У управи се налазе следећа гг.: Ватрослав Хондл, Бруно в. Балог (Будимпешта), Деметар Костиал-Живановић, Д-р Милан Врбанић, Едмон Мајкснер, Алард Пиерсон (Амстердам), Пиер Шејсон (Париз), Лудвиг Кугел (Велики Зденци) Барон Андрија Херцог (Будимпешта), Барон Ђуро Улман (Будимпешта), Геза Хирш (Будимпешта), Д-р Бела ф. Долорански (Будимпешта). Директор је Лудвиг Кугел.

ПРВО ЈУГОСЛАВЕНСКО ТРАНСПОРТНО Д. Д. ШЕНКЕР И КОМП. — ЗАГРЕБ.

Пре рата ми смо имали веома мало наших подузећа која су се бавила транспортним пословима. Нарочито пословима са иноземством. Све што смо имали било је неколико подузећа за превоз покућства.

Транспортни посао је један неопходни инструмент данашње трговине. Ако један наш извозник има да отпреми у Немачку или коју другу државу извесну робу, ако нема

тамо уске пословне везе, мора се обратити једном транспорт ном подузећу које ће ту пошиљку да инстрадира, да обави све царинске формалности и да евентуално врши и инкасо, Слично је и са иноземством које код нас пласира своје продукте. После рата ми смо добили великих транспортних подузећа, која су у ствари афилиације .страних концерна Можда да ни у једној привредној бранши наш елеменат није тако слабо заступан као у транспортној. Сва подузећа те струке која код нас раде, па имала она и звучна наша имева или југославенски привесак, у страним су рукама. Признајемо да ни код једне бранше није тако тешко оснивати вова самостална подузећа као код транспортне. Да би једно таково подузеће могло одговарати захтевима својих комитената, апсолутно је потребно да у свим важнијим центрима, која долазе у обзир за трговину дотичне земље, има уске везе, по могућности властите филијале односно афилијације. Ни један привредник неће да ради са неколико транспортних подузећа већ према својим пословним релацијама.

Неколико великих страних транспортних концерна подржава код нас своје афилијације, Нека и у форми акционарских друштва као Блум и Попер, Каро и Јелинек, С. и В. Хофман те Шенкер и Комп.

Велико интернационално транспортно подузеће основано је код нас 1920 године афилирано подузеће под именом Прво југославенско транспортно д. д. Шенкер и Ко. Седиште подузећа је у Загребу а у Београду, Марибору, ја-= сеницама, Сушаку, Солуну, Суботици и Новом Саду подржава филијале.

Дионичка главница од 1.5 милиона динара потпуно је уплаћена. Код подузећа суделује и Југославенска банка.

Биланси за 4 последње године овако изгледају :

Актива. 1927 г. 1928. 1929. 1930 г. у хиљадама динара

Благајна 677 1.304 916 569 Валуте 18 102 46 222 Ефекти — == 67 10 Инвентар 422 365 300 298 Дужници 13480 „15104 13.669 — 14.153 Губитак 211 < — —

Пасива. Главница 1.500 1.500 1.500 1.500 Повериоци 12.602 14.869 13.235 13.389 Резерва 30 30 50 50 Добитак – 9 29 90 Укупна биланса 14.799 16.876 15.000 15.436

Упада у очи сразмерно јача залиха готовине. То је у вези са природом пословања. Колико централа толико филијале, морају имати већу готовину, у првом реду ради плаћања царине и трошкова подвоза који се код нас врше само у: готово,

Инвестиција, осим нешто инвентара, подузеће нема, Нема ни својих складишта што је често случај код сличних подузећа. Робу коју има да прими или одашаље, оно депонира или у жељезеничким магазинима или у јавним складиштима дотично одмах одвози у приватна складишта.

Дужници су доста знатни и покривају се повериоцима. Велика подузећа имају редовито рачуне код транспортних подузећа пак се обрачунавање врши периодично.

Поред тога обрачунавања са филијалама односно афилираним подузећима иноземства врше се месечно или квартално. Услед тога у биланси видимо знатна потраживања али и знатне обавезе.

Пословни успех последњих година знатно се побољшава. Требало је утрошити много труда и енергије и жртво-