Narodno blagostanje — dodatak

БРОЈ 51

Садржај: | | ——

БЕОГРАЛ, 19 ДЕЦЕМБАР 1931.

одатан Народном Благостању““ ГОДИНА, Hi

Рудник „Костолац“, Ђорђе Вајферт а. де, Београд.

Valjevska štedionica — Valjevo.

„Траверс" д. д. за индустрију и промет Импрегнација дрва, електрична пилана

железничким праговима. и млињд д. — Карловац. ·

Творница паркета и паропила д. д. у За гребу.

РУДНИК КОСТОЛАЦ“, ЂОРЂЕ ВАЈФЕРТ А. Д, БЕОГРАД.

Не можемо анализирати рудник угља „Костолац“ а. д, а да не. скренемо пажњу наших читалаца на наше ра"није анализе: за 1928. годину у „Народном Благостању од 4. маја 1929. године, број 13. страна 202. а за 1929. годину У додатку „народног Благостања“ од 28. јуна 1930. године, број 26., страна 117. У тим смо анализама веома опширно реферисали о постанку предузећа као и о осталим детаљима тако да имамо овде већ много података, које можемо сматрати као познате и које због тога више не треба понављати. Оно, коме има сада да се посвети пажња, то је рад „Костолца“ у току - 1930. године и упоређење тога рада са оним у претходним годинама. |

Наша индустрија угља у последње време нема баш најповољнију коњунктуру. С. једне стране утиче на њезин ефекат рада конкуренција иностранства, која због хиперпродукције немачке, пољске и енглеске продукције и њиховог демпинга на нашем тржишту стално притискује на цене. Тако видимо, да се на нашем унутрашњем тржишту цена угља

већ скоро пет година непрекидно смањује. Са државном же- |

лезницом постоји у погледу набавке тешка борба; за потребне количине као и за цене. А државне железнице наш су највећи потрошач. Упркос чињенице, да су последње неколико година транспортне цене остале- непромењене, у колико чак нису и повишене, стално се потискује цена горивог материјала, у првом реду угља. А при томе несмемо изгубити из вида, да је индустрија и производња угља веома интензивна капиталом и да се оно због специјалних прилика и околности не може произвољно регулирати. Све то, обустава рада, нови погон, повећање или појевтињење производње везано је и условљено огромним 'инвестицијским трошковима који изискују опет огромна финансијска сретства, са којима наша домаћа индустрија не може увек да располаже у потребној и довољној мери. Она су код нас релативно и сувише скупа. А при томе треба стално водити и рачуна о иностраним понудама, о њиховим намерама, њиховом демпингу и последицама.

Код оваковог стања ствари потпуно је јасно да су прилике наше индустрије угља у 1930. години биле врло тешке. И то за све руднике и сва подузећа без изузетка. Дирекција „Костолца'" од тих прилика није искључена, и ако има она у томе погледу можда још најбоље услове а тиме у вези и извесна преимућства према осталим рудницима. Она има да се бори противу и сувише ниских цена али има ту повољну околност, да не мора тражити муштерије за сву своју производњу, већ само за извесне количине. Она се према томе не мора упуштати у конкуренцију са другим жомаћим предузећима, и не мора водити оне тешке бриге око пласирања производње, барем не за главни контингент. Оно што „Костолац“ даје на тржиште, то су вишкови који прелазе потребе Вајфертове пиваре и његовог бродарства.

У самој фирми рудника „Костолац' налази се и име г. Ђорђа Вајферта, који је оснивач тог предузећа и његог главни акционар. Раније је „Костолац' припадао његово! приватној имаовини, али као што је Вајфертова пивара у 1920. години претворена у акционарско друштво, тако исто је претворен у анонимно друштво 1924. године и рудних „Костолац“. Његова је главница утаначена на 10 милиона динара, а подељена:је на 3000 комада акција гласећих на име и 2000 комада гласећих на доносиоца. Тиме је „Костолац> формално јуристички постао самостално предузеће = ако је вођство и иницијатива и даље остала у рукама г, Pb. Вајферта. |

Ми смо већ имали прилику да напоменемо, да је „Костолац“ за Београд ван сваке конкуренције. Његова производња угља, врло добар лигнит од просечно 3500 калорија добива се у Костолцу, на Дунаву, одмах испод ушћа Мораве. Таквог положаја у погледу на његова саобраћајно-трговачко преимућство код нас уопште нема ни једно предузеће угља. То је важно из два разлога: главни потрошач, пивара налази се у Београду и Панчеву, а што се тиче произведених вишкова угља, то се и они у престоници лако могу пласирати; лигнит „Костолца“ нарочито је подесан за електро-индустрију, која га у велико употребљава.

Производња у последњим годинама показује следећу

слику: · 1927. године 97.483 тона 1928. године 123.102 тона 1929. године 109.067 тона 1930. године 120.250 тона

При томе вреди напоменути, да се сва производња брзо пласира и да се не ради са већим непродатим лагерима. Производња је дакле веома константна; у колико је 1929. године подбацила, има се приписати нарочито тешким мразевима у јануару и фебруару и замрзнутом воденом путу Дунава, који једини долази у питање за транспорт угља од „Костолца“ до Београда. Тај се транспорт обавља и г0:ственим лађама рудника, које такођер претстављају једну врло велику вредност = о чему ће мало доцније бити говора. | За анализу биланса и оцену рада рудника „Костолањк“ од највећег је интереса упоређење главних билансних пози= ција за неколико година. Ми смо то урадили у наредној габлици, у којој доносимо најважније билансне позиције за г0следње четири године. Добијамо следећу слику:

Рачул изравнања.

Актива _ 1927. те 1928: п. 1929. 5. 1980. 4. у хиљадама динара

Готовина 722 273 535 208

Непокретности 2.142 2.227 2.191 28402

Концесија „Костолац' 5.500 5.500 5.500 3.500

Машинерија 785 797 57 506: