Narodno blagostanje — dodatak

лиз

БРОЈ 52

Садржај: Zagrebačka dionička pivovara i tvornica Српски кредитни завод д. д— Бања Лука Тгооуаска ђака — Сирија | „Липа-мил", творница куверата и конф Керамичка индустрија д. д. — Загреб

ZAGREBAČKA DIONIČKA PIVOVARA I! TVORNCA SLADA D. D. — ZAGREB

Produkcija pive zagrebačke pivovare | зједпић godina:

iznosila je ро-

· godine 1923/24. 75.200 1 „ 1924/25. 67.700 „ „ _1025/26. 61.400 „ „ 1926/27. 80.255 „ + 1921/25. 83130: » 1928/20. 05.002 „ > 1929/30. 97.880. ,„ > 1050/31. 35229 >

Produkcija koja je pre 8 godina iznosila 75 hiljada hektolitara bila je u godinama 1924/25. odnosno 25/26. pala na nešto preko 60 hiljada hektolitara. Privredna depresija koja se је u zapadnim krajevima bila pojavila godine 1924—26. kao posledica politike deflacije, osetila se je i na konzumu a po tome 1! па produkciji piva. Od godine 1926. pa do prošle godine produkcija raste i penje se skoro do 100.000 hektolitara. Međutim moramo imati u vidu, da je u međuvremenu Zagrebačka tvornica pive preuzela prvo sisačku a kasnije i karlovačku pivovaru pak bi trebalo tek videti koji dio povišene produkcije otpada na produkciju ovih preduzetih pivara i koliko zapravo otpada na Taktični višak produkcije zagrebačke tvornice. Ove godine produkcija je pala za 12 hiljada hektolitara prema produkciji prošle godine. A. potrošnja pive ovih poslednjih meseci pokazuje da će produkci|a u idućem periodu biti još. manja. Na smanjenje produkcije jednim dijelom delovalo je hladno leto.

· Ali najvećim delom pogoršane privredne prilike, Zagreb ima danas kojih 20—30 hiljada nezaposlenih radnika. Njihovi su izdaci minimalni, pak to osećaju u prvom redu pivare i prođava– one vina i likera. A. kod ostalog stanovništva, pogoršane priv-

· redne prilike sile na redukciju izdataka. A tu opet u prvom redu

· dolaze u obzif izdaci na alkohol. Pored toga abnormalno niske cene vina imaju za posledicu, da znatan broj ranijih konsumenata piva prelazi na vino. Naročito u provinciji, gde se vino prodaje u bescenje, dok pivo radi visoke trošarine ne može da, drži isti razmak ·

- Opadanje konzuma pive majbolje pokazuje da su fiskalfii tereti koji pogađaju produkciju i prodaju pive danas previsoki, naročito u ovo doba privredne depresije i da imaju za

· posledicu znatno sniženje produkcije. A porezi zapravo ne bi nikada smeli biti tako visoki da decimiraju produkciju. U bu

„duće, umesfo da se na industriju pive nabacuju novi tereti, biće „potrebno, da se pristupi redukciji. To je potrebno naglasiti na“ročito danas, kad postoji tendencija da se {rošarina na. vino | _ шида. 41 Батет 2пађпо гедисјта, а да зе руо 4 Икел орјегеје | još većoj meri. Granice postoje i u pogledu poreskog opte„Iečenja izvesnih · artikala. Situacija vinogradara 5е тога olak-

Додатан „Народном Благостању“ БЕОГРАД, 26. ДЕЦЕМБАР 1931,

_ ТОДИНА. mi

slada d. d, — Zagreb

екција папира д. д. — Загреб

„ба. АН је петорисе nabaciti industriji piva nove tefete, koji i bi imali državi da nadoknade ono što bi ona izgubila na troša= rini na vino. Fiskalne mere ne bi smele biti odlučujući faktor po pitanju dali se troši vino ili pivo odnosno ne bi smele KOHŽ sum piva rezervisati samo imućnim slojevima.

Bilansi za 4 poslednje godine pružaju sledeću sliku:

30,9.1928. 30.9.1929. 30.9.1930. 30.,9.1931,

Aktiva u hiljadama dinara - ; Zgrade 7.242 7.242 10.768 10.768 ; Strojevi 2.853 2.853 5.253 5.253: inventar 1.556 157: 1.635 1.254 Blagajna 265 284 232 664. Dužnici 14.394 16.306 18.481 20.815: Efekti 22 378 628 826. Zalihe 5.361 | 5.860 5.865 ' 6.005. Pasiva Glavnica 20.000 20.000 20.000. 20.000 Rezerve no. 400 450 500 600 Amort. fond 1.500 1.800 2.909 3118. Rezerva valoriz. 1.364 1.364 1.364 1.364, Poverioci 1.043 1.084 8.341 9.046. Akcepti 4.500 5.000 5.000 5.000. Potr. financ. erara — = _ 1.886 5213. Dobitak 2.869 3.133 3.154 3.163; Ukupno 31.695 32.899 43.215 48.166:

Investicije su iskazane: sa istim iznosom kao i prošle godine ma da su međutim izvršerie nove. 1 ako na primer gradnja velikog i modernog skladišta. Ili ta investicija nije još obraču= nata ili je pak izvršena iz tekućih prihoda. i

Zaliha je porasla za preko milion dinara. To je u vezi sa smanjenim konsumom. Produkcija, makar je ona znatno redućirana, ipak je bila veća od potrošnje. I dužnici su porasli za 2.5 miliona dinara. lako je prodaja bila slabija dužnici su ipak znatno veći. To pokazuje kako je situacija pogoršana. Gostioničarima se moraju davati krediti na duže rokove. Ove je godine i sezona stranaca bila slabija pak je u Primorje prodano manje piva a 1 inkaso bio je mnogo slabiji. Povećanje zaliha robe i povećanje dužnika kod smanjene produkcije najbolje pokazuju, u kojem se položaju nalazi naša industrija piva. Treba prekinuti sa dosadašnjom praksom da se na pivo bacaju sve veči tereti. | : | Hanijih godina blagajna nije nikada iskazivala preko 300 hiljada dinara. Ove godine ona pokazuje saldo od 664 hiljade. Bilansa je pravljena per 30. septembra. Banke su već bile ogra=ničile isplatu uložaka i konto-korenata da ne govorimo o novim kreditima, Oprezniji privrednici, eda bi mogli nesmetano nasta= viti -svoje poslovanje, ·bili su primorani da sav inkaso zadržavaju u svojim blagajnama. Na taj način imaju mnoga trgovačka i industrijska poduzeća mnogo veće golovine nego što je ia