Narodno blagostanje — dodatak
514
" ranije bio slučaj, kad su se sve veće isplate obavljale preko novčanih zavoda.
U vezi sa povišenjem nekih pozicija aktive imamo i po-
· rast kod pasive. Poverioci su porasli za,700 hiljada dinara. Ali i obaveze prema državi porasle su radi trošarine od ispod dva „. na preko 5 miliona dinara. |
Uprkos smanjenja produkcije, veće zalihe robe i porasta dužnika uspelo je, da se za ovu godinu poluči isti dobitak kao i za prošlu. To je posledica racionalnog vođenja poduzeća, koje omogućava i kod pogoršanih prilika izbiti isti profit.
U upravi Zagrebačke pivare nalaze se sledeća g. g.: Pretsednik S. D. Aleksander, Miroslav Lobe, Ivo Aleksander, Vekoslav Heincel, Dr. Branko Aleksander, Bela Dajč, Dr. Božidar Aleksander, Artur Dajč, Dr. Vatroslav Rajner.
СРПСКИ КРЕДИТНИ ЗАВОД Д. Д. — БАЊА ЛУКА.
Имали смо већ прилику да напоменемо, да је у првим _ годинама 20 столећа у Босни, Далмацији, Војводини и Срему „отпочета интензивна акција око оснивања српских националних новчаних установа, које су имале сем уобичајених привредних функција још и еминентно важне националне "задаће. Оне су биле замишљене као огњиште и пропагандатори националне и привредне колаборације тамошњег српског живља. Иницијатива око оснивања била је у рукама Српске банке д. д., Загреб, чији су управљачи и пословни пријатељи у оно доба основали много новчаних завода. Може се рећи да у тим пречанским крајевима скоро нема вароши у којој до 1908. године није основан бар један новчани завод са истакнутом национално српском задаћом. Међу ове заводе треба убројити и Српски кредитни завод д. д., Бања Лука, који је основан првих дана септембра 1905. године. У првим годинама свог живота, банка је морала водити тешку борбу за опстанак. С једне стране осећала се ненаклоњеност управне власти а са друге стране конкуренција надмоћнијег немачко-мађарског капитала.
Првобитна главница Српског кредитног завода изно-
сила је 200 хиљада прератних круна, подељене у акције од
по 200 круна номинале. У 1919. години главница се два пута повисује, прво на 400.000 круна а после на ! милион. Наредне године забележена су два повишења: на 2 милиона а пола године доцније на 4 милиона круна. Инфлационирана аустријска круна дејствовала је и на развој главнице. Почетком 1922. године одлучено је повишење на 10 милиона «круна. По две акције од номинале 200 динара прежигосане су на једну од 100 динара, тако да износи главница 1923. године 2,5 милиона динара. 1925. године она се повисује на 3 милиона а 1929. на 4 милиона, колико и данас износи. Главница је подељена на 40.000 на име гласећих акција од по 100 динара номинале. Према новој административној подели наше државе постала је Бања Лука седиште бановинске управе, чиме је дата могућност, да се повећају и послови Српског кредитног завода а тиме у вези и његов утичај на босанску привреду.
Српски кредитни завод има и своју сопствену филијалу у Босанском Петровцу која је досада дала задовољавајуће резултате. Да бисмо нашим читаоцима што прегледније приказали развој и ванредно повољну структуру Српског кредитног завода, упоредили смо у наредној таблици главне билансне позиције за последње четири године. Слика коју добијамо је следећа:
Рачун изравнања.
Актива 1927. г' 1928. г. 1929. г. 1930. г. у хиљадама динара
"Благајна и жиро 560 583 739 1.118 Менице 7.861 9.536 7.616 10.621 Дужници на залоге Ен —— 703 252 Хартије од вредности 300 300 325 387 Текући рачуни 5.914 6.052 (132 8.068 — — —— 475
Непокретности
!
Намештај ' — = === 40 Преносна актива 10552 17.349 13282. 15192 Кауције 8 (| —— 8 Пасива | ; _ Главница 3.000 3.000: 3.000 3.000 Резервни фонд _ 891 900 972 1.066 Улози на штедњу 6.695 7.941 9.650 13.540 Повериоци 2.128 2.003 2.201 1771 Преносна камата 81 99 85 148 Чиста добит 538 655 604 432 Реесконт 1.300 1.870 — Збир биланса 25.197 27.868 29.799 36.722. Рачун губитка и добитка. Расходи Камата 686 680 689 839 Порези 430 186 113 194 Плате и трошкови 192 167 181 232 Чиста добит 538 655 604 431 Приходи Пренос добити 2 6 и 6 Камата 1.096 1.008 867 874 Провизије 750 675 711 816 Збир прихода или расхода 1.848 1.689 1.589 1.697
Крајем 1927. године износи збир биланса 25,2 милиона динара; у наредним годинама расте за годишње 2 милиона, до краја 1929. године. У 1930. години показује нам се врло интересантан скок од 7 милиона тако да достиже збир биланса крајем 1930. године 36,7 милиона динара. Биланс банчин је дакле порастао за преко 11 милиона у току од 3 године, односно за више од једне трећине.
Главница је исказана до 1929. године са 3 милиона а 1930. са 4 милиона динара. Нова емисија, која је извршена -~= веома неповољним привредним приликама, ипак је сјајно успела, што доказује да располаже Српски кредитни завод са бројним и врло имућним поијатељима. Резервни фонд је порастао за преко 100 хиљада динара а достиже крајем 1930. године 1,06 милиона динара односно нешто преко 25% од главнице. Сопствена сретства банчина прелазе крајем 1930. године 5 милиона динара а заједно са чистом добити 5.5 милиона динара. Главни извор страних сретстава су улози на штедњу. У мањој мери долазе у обзир још и банчини повериоци, док реесконта у 1930. години више нема..Он је последњи пут исказан у 1928. години. То је последица знатног прилива улога, дакле једне по банку врло повољне околности. Улози на штедњу порасли су последње три године за више од 100%. У 1927. години исказани су са 6,7 милиона у 1928. са 7,9 милиона, у 1929. са 9,6 милиона. И код ове банке видимо да је ритам прилива улога константан. У 1930. години пораст улога износи 4 милиона, дакле више но последње три године укупно. Овај је прилив нарочито интересантан баш због чињенице, да имамо у нашој земљи 1930. године знатан број банака код којих су улози остали стационарни или је забележено чак и опадање. Пошто није вероватно да је у Бања Луци у 1930. години продукција улога на штедњу у тако знатној мери повећана, (потсећамо само на кризу шумске индустрије) то се овај пораст улога може објаснити једино великим поверењем које ужива Српски кредитни завод и околношћу, да су се код других новчаних завода улози подизали и пласи-
пословним
рали у Кредитни завод. Повериоци по текућим рачунима по-
казују тенденцију ка смањењу. И то је последица прилива улога; од 2,2 милиона у 1929. години смањени су повериоци на 1,77 милиона крајем 1930. године. У 1927. и 1928. години је банка искоришћавала и реесконтни кредит, који је 1928. године исказан са 1,87 милиона. Повериоци као и реесконт знатно су скупљи од улога; пошто покривају улози пословни волумен банке, то је потпуно разумљиво да је она смањила повериоце а ликвидирала своја дуговања по реесконтном