Narodno blagostanje — dodatak
računima: porasli su: prema: 1029: godini od 5.7 miliona: na: 7.7
“>
miliona, dok: su eni po uložnim- knjižicama: istovremeno: smanjeni od 25.15 miliona na: 22.6· miliona: dinara: -Uloži nedeljne:
štednje, od kojih banka sigurno: пе: пад koristi. ali koji su vrlo:
važni za najmanje i siromašne štediše, smanjeni su ove godine:
za 6 hiljada na 35 hiljada: (u 1929: godini: porasli su za 7 hi-
ljada. dinara). Ovo smaninje' je' u prilikama 930. godine:i su--
više razumljivo.
Heeskontni kredit je· u 1930. godini povečan za 2.24. miliona na 5.14 miliona: ali su u izveštaju napominje, da nije iskoriščen ao raspoložive visine, jer se čuvalo rezerve za nepredviđene- događaje. · 5
па dinara, a plasiran je na sledeće pozicije: Menični Ктед 40miniraju; sa 28.2 miliona ovi su krajem 1930. godine rekordni. Poslednje tri godine povećani su za 5 miliona dinara, dok su krediti po tekućim: računima: prema 1927. godini veći za 750 hiljada. a prema 1920. godini smanjeni su za 400 hiljada dinara. Hipotekarn: ajmovi su' također nešto reducirani, zbog otplata, za 315 hiljada: na 622 hiljada dinara.
Pozicija hartija od vrednosti se znatno smanjuje: od tri miliona krajem 1927. godine, ovi sti plasmani likvidirani do ostatka od 620 hiljada dinara. S obzirom na u međuvremeno' nastitpale prilike na efektnom iržištu ne može se dovoljno: čestitafi upravi bančinoj: na toj: redukciji: portfelja hartija: od: vrednosti.
Kod pensionog fonda primečuje se povećanje vrednosti u efektima, od 43 hiljade ng#.164 Biljade dinara.
miliona, a prema: ranijim, godinama povećana je za: 280 hiljada dinara, zbog: otvaranja movih: filijala.
Bruto dobit je sa' 4.48 miliona: za hiljada dinara veća:
no: lame, pošto: su bančini prihodi u porastu. Kod: rashoda. vidimo, da su porasli troškovi, što: je razumljivo: i u vezi за: поуд inaugurisanom ekspanzijem banke, dok su rashodi po: kamata-
ma i porezi nešto: manji no i prethodnoj godini. Kao: posledica ,
ovakvog razvoja povečanma je i čista dobit, za 330 hiljada dinara na 1.33. miliona. dinara.
'wprkos povečane dobiti isplačene: je:' na ime dividende svega 7 :dinara, kao i lane, što odgovara ukamačenju od 14%, pošto je nominalna akcija 50. dinara. Ostatak dobiti je upotrebljen za pojačanje sopstvenih sretstava banmčinih. Nova emisija iz 1928. godine je u ovo} godini prvi put učestvovala u čistoj dobifi.
U upravi Srpske ifrgovačke banke d. d. Novisad, nalaze se sledeća gospoda: Laza Mirosavljević, pretsednik; Đorđe Velić, potpretsednik; Dž. Bokšan, Dr. J. Nenadović, Nikola Joković, P. St. Jakovliević, Ing. Đ. Popović, V. Nenadović i Steva D. Popović. U Nadzornom odboru gospoda: Dr. Milan Petrović, Stevan S. Milovanov i Milan Popov.
PRVO HRVATSMHO VARAŽDINSKO ĐIONIČARSKO ĐRUŠTVO ZA ELEKTRIČNO OSVETLENJE U VARAŽDINU.
Grad Varaždin, koji je ranije pored Zagreba bio najglavniji hrvatski kulturni i politički centar, pripada međ prve hrvatske varoši koje su uvele električno osve{llenje. Elektrifikacija Varaždina provedena je od jednog naročito za to Osnovanog akcionarskog društva. Poduzeće je osnovano godine 1894. i pošto glasi koncesija na 50 godina, predviđeno je trajanje poduzeća do 1944. godine. Međutim danas se skoro sve akcije malaze u rukama gradske opštine i pošto su danas gradovi nosioci elektrifikacije na svome feritoriju, nema nikakvog natočitog značenja, da je trajanje poduzeća predviđeno samo ioš 12 godina. Produženje koncesije neće biti teško.
Glavnica preduzeća iznosi 67.500 dinara. Električna energija koja је služila za osveilenje i minimalni industrijski pogon koji ie Varaždin imao pre rata, dobivala se iz jednog Dizel motora od 375 HP. Međutim bilo je jasno da ta mašina ne može da daje svu energiju, koju Varaždin potrebuje. Naro-
7 +
17.
4,
čito: pošto: se posle. rata počela u Varaždinu i okolini. razvijati indnstrija, u prvom, redu tekstilha. U. Varaždinu imamo Тејка пи industriju, jedno od: naših najvećih poduzeća za. preradu vune, Tu: je i naša najveća: konfekcija: muških. odela. Pre: dve godine- Varaždin je: dobio i tkačnicu svile. A. ima i filijalnu tkačnicu: pamuka: ijedne mariborske: fabrike. Kako. je. radna snaga: vanredno. jeftina: a. opština principijelno: izlazi u, susrći svim: novim: industrijskim. poduzećima, postoje. svi preduslovi da: će- se: Varaždin: razviti: u jedan: od: naših najvećih tekstilniln centara. i A za:intenzivniji industrijski. razvitak. potrebno je: mnogu
_i jeftine: električne: energije. Prema. tome: nalazi. se grad, VaObrtni kapital iznosi krajem 1930. godine skoro 50 milio- -
raždin. odnosno: poduzeće koje je imalo: koncesiju: za. elektrifikaciju, pred alternativom ilj. da. izgradi: jednu. novu: odgovara>
'juću: centralu ilk da. si kod- jednog: velikog producenta. osigura
uz povoljne: uslove: potrebnu. količinu. električne energije: Elektrifikacija: Savske: banovine vuče se. već nekoliko
godina a, vreme: međutim. prolazi. Sad je to. pitanje: upućeno · definifivnom:; rešenju. Znafan deo. severnog dela banovine- pre-
pušten je, što: se tiče- produkcije. + distribucije. električne. ener-
: gije „Uritadu” koji. bi imao: da. podigne odgovarajuću. kaloričnu. centralu na jednom: svom ugljenokopu.
ar ен ес а
banovine, ma: da: nije: to. zakonom utvrđeno, prepušteni su: Sje-. dinjenim “lektričnim centralama; Zagreb-Karlovac. Zagreb. bi
imao da podigne novu kaloričnu centralu iskorišćujući zemni · plin Bujavice, odnosno: oslanjajući se па Капомабки hidro- centralu.
Vrednost nepokretnosti i nameštaja iskazana je sa 1.O7
u: severno-zapadnom. delu. Savske banovine je provela elektrifikaciju „Fala” i tamo je danas: njezin faktički monopol. „Fala” ne vrši detaljnu distribuciju. Ona prodaje energiju velikim konzumentima, u prvom redu opštinama, koje onda vrše distribuciju.
Tako je 1927. godine: došlo- do- aranžmana između „Fale” i Prvog hrvatskog: varaždinskog: dioničkog društva za ејекtrično. osvetlenje. Po: tom ugovoru liferuje- energiju, koju treba Varaždin po. utvrđenoj ceni „Fala” a Varaždimnsko električno društvo fu energiju onda dalje plasira. Dosadašnja centrala služi kao rezerva ako bi „Fala” iz ma kojeg razloga bila sprečena da daje potrebnu količinu električne energije.
Prema tome je situacija danas takva, da Varaždin dobiva električnu energiju iz „Fale” a distribuciju vrši gradski koncesionar naime Prvo hrvatsko varaždinsko d. d. za električno osvetlenje.
Bilansi za 4 poslednje godine pružaju sledeću sliku:
Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. u hiliađama dinara
Uređaj 1.796: 1.616 1.454 1.309 | „ala 24. | 2135 4188 | 4.054 Investirana glavnica 188 172 155 159 Roba 65. 149 245 92 Dužnict 654 146 406 513 Blagajna 63 121 78 54 Materijal 154 52 105 68 Potraživanja _— 368 359 305 Gradsko. poglavarstvo —| —- — 115
Pasiva Dionička glavnica 67 67 67 67 Rezerva 6 1 23 36 Amortizacija 731 131 131 731 Akcepti 700 700 3.250 4.250 Poverioci 588 2.490 1.973 1.959 Bensioni fond 308 421 692 989 Grad Varaždin 232 32 — Dobitak 11 1 14 15 Ukupna bilansa 2.963 5.264 8.105 8.665
Zbir bilansa, koji je koncem 1927. godine izmosio oko 3 miliona dinara penje se koncem 1930. godine gotovo na 9 miliona. To je u vezi sa ugovorom sa „Falom”. Instalacije koje