Narodno blagostanje — dodatak

1920. на 1 милион круна, а 1922; године на 4 милиона круча. Годину дана доцније извршена је промена у динаре, на један милион, а две акције од по 200 круна прежигосане су на седњу -од 100 динара номинале. Још у 1924. години донела је тлавна „скупштина одлуку о повећању главнице на 3 милиона динара, што међутим до данас још није извршено. И асо је за " мале новчане заводе повољније, да располажу са већим соп„ственим сретствима, нарочито у погледу прилива и гарансције туђих сретстава, а пре свега улога — који су код Срп„cke штедионице за 14 до 15 пута већи од главнице — ипак је у случају Српске штедионице питање главнице односно: _ висине сопствених сретстава потпуно секундарног значења. ' Банка, која стоји у сродству са заводима као што су то „Српска банка и Централна привредна банка у Сарајеву може мирно остати и код главнице од милион динара, па макар улози још више порасли. Афилирани јачи завод никад неће _конустити, да дође штедионица у тешкоће. Српска штедионица има и своју филијалу у Даљу код Осијека која добро просперира. | Упоређење главних билансних позиција најбоље нам _илустрира пословни волумен и имовна структура Српске ште| дионице за време последњих година. Добијмо следећу слику:

Рачун изравнања. | 1930. r.

__ Актива 1927. 5 1928. 5. 19297. | у хиљадама динара "Благајна 795 530 433 269 · Жиро и Поштан. штедионица — 17 41 35 Новчани заводи — 235 — 709 „Хартије од вредности 102 106 103 103 · Менице 8.969 11.301 10.800 11.089 Дужници 5.112 5.884 6.362 5.194 "Непокретности | 66 66 66 66 Покретности и инвентар 162 162 162 19 ТЕфекти пензионог фонда —— — —– 127 'Гаранције и оставе 572 748 872 887 Пасива | Ж'лавница 1.000 1.000 1.000 1.000 Резервни фонд 421 453 504 545 "Пензиони фонд 105 120 130 140 Удози на штедњу 12.036 15.821 14.690 14.350 _Повериоци 1.406 656 11178 1.268 Чиста добит 233 241 245 234 · Реесконт = —— 218 “Збир биланса, 15.682 19.052 18.842 18.435 MO Рачун губитка и добитка. ' | Расходи | | Камата — 099” 1.928 '953 "Порези 212 218 187 152 Трошкови - 279 289 303 319 _Добит 233 241 245 234 Приходи "Пренос. добити — 18 10 5 Камата - 62 916 967 908 Провизије 645, 152 887 745 | Збир билансе 726 1.688 1.865 1.658

Већ на први поглед пада у очи, да је обртни капитал

|"банчин (идентичан је са збиром биланса) релативно снажно |-

- порастао у 1928. години, када: достиже 19 милиона динара, "према 15.6 милиона у 1927. години. А у наредним годинама _је остао такорећи непромењен, Главница је у овим годинама „остала непромењена а фондови су повећани за 70 хиљада

|| њена је и чиста добит, са свега 11 хиљада ди

на 685 хиљада динара. Заједно са добитком крајем 1930. године, достижу сопствена сретства скоро два милиона динара. Сами фондови износе скоро 70% од главнице.

Туђа сретства осцилирају последње три године стално око 16 милиона динара. Од тога највећи део отпада на улоге на штедњу и по текућим рачуинма. Од 1927. године на 1928. годину забележен је рапидан пораст улога, што је било. од пресудног утицаја и на повећање обртног капитала односно збира биланса. Тај пораст износи 3.8 милиона и тиме су улози достигли рекордно стање. У последњим двема годинама прилив стагнира. Улози на штедњу додуше не опадају, али су смањени они по текућим рачунима, што је у осталом типична појава код свих наших провинцијских завода. Повериоци по текућим рачунима, у томе случају кредити патронизирајућих завода, дакле Српске банке у Загребу и Нентралне привредне банке у Сарајеву, били су највећи у 1927. гсдиви са 1.4 милиона динара. У наредној години смањсли су на 656 хиљада, али се доцније постепено опет повећају, тако да достижу крајем 1930. године 1.27 милиона. У 1929. години користила се Српска штедионица и реесконтним кредитом, који је у билансу исказан са 218 хиљада динара. У 1930. години ова је позиција опет ликвидирана, саобразно кретању пословног волумена. Пе _

Актива биланса нам објашњава поделу обртног капитала. И код ове банке преовлађују менични кредити, који су готово за 100% већи од оних по текућим рачунима. Од 8.9 милиона у 1927. години порасли су менични кредити на 11.3 милиона на којој висини стационирају. Такођер врло мало промена налазимо код кредита по текућим рачунима. Код њих је база за све четири последње године износ од нешто преко 5 до 6 милиона динара. |

Даље пада у активи у очи, да је банка у 1930. години знатно повећала свој ликвидитет. Готовина у благајни и на жиро-рачунима код Народне банке и Поштанске штедионице према 1929. години није повећана, али је место тога исказано потраживање код новчаних завода у висини од 709 хиљада динара. Банчин портфељ хартија од вредности исказан је' непромењено све четири године-са 103 хиљада динара, а такођер непокретности, са 66 хиљада динара. Нова је у 1930. години позиција вредности хартија од вредности пензионог фонда, која је билансирана са 127 хиљада динара.

У рачуну губитка и добитка је карактеристично опдање бруто добити, до чега је дошло скоро искључиво ради обарања каматне стопе кредитне и дебетне, као и смањења про= визија. Даље примећујемо у расходима банчиним, да су терити порезе нешто мањи и да су административни и општи

| трошкови порасли за 16 хиљада на 319 хиљада динара. Због „|обарања каматне стопе и, мањих прихода од провизије сма-

нара на 234

хиљада. ; : i Подељена је на следећи начин: на име 14% дивиденде плаћено је 140 хиљада динара, резервном фонду је дотирано

30 хиљада а пензионом фонду 10 хиљада. На име тантијеме

"| дато је 31 хиљада, отписи износе 19 хиљада а на нови рачун

је пренето 4398 динара.

У послератним годинама исплаћивано је на име дивиденде: у 1921. години 10%, у 1922. години 12%; од 1923. до 1925. године 15% а од 1926. до: 1930. године икључиво 14%, што је за привредне прилике прошле године врло повољно укамаћење, |

У управи Српске штедионице се налазе следећа г, г.: Др. Божидар Черовић, претседник; Милутин Димитријевић, потпретседник; Димитрије Петровић. Јован Бељачић, Мићо | Савић, Др. Владимир Андрић, Др. Александар. Бабић, Др. Ми„лан Сршкић, Директор је г. Душан Круљ.

1 а вађаннанаванннанинанинавававннвавававннноананвавиванинаннави_ививиинизпаавананинививнинаннанваванававизааваонанаваовнаце

читајте наше анализе биланса