Narodno blagostanje — dodatak
22 битака који своју протуставку налази у повећаним обавезама према новчаним институцијама.
Подузеће већ неколико година изказује губитак, Тај се је губитак последње три године кретао испод 2 милиона динара. Сада је порастао на скоро 4 милисна јер је прошла година закључена са новим губитком од цирка 2 милиона динара. То је једна неповољна констатација. Али боље и то него фризирана биланса која исказује добитак чак и онда кад су потребни знатви отписи на деоничкој главници. |
ELEKTRIČNA CENTRALA „FALA” AHKCIONARSMKO DRUŠTVO | — BEOGRAĐ
Reka Drava u svom gornjem toku pruža izdašne mogućnosti za dobivanje vodene energije. Još pre rata pristupilo se je podizanju brane i iskorišćavanju dobivenog vodopada kod Fale zapadno od Maribora. Steierm:irkische Eletrizitšt-GeselIschaft Graz podiglo je to veliku električnu centralu. u zajednici sa švajcarskim kapitalom. Ta centrala imala je da opskrbljuje električnom energijom gotovo čitavu predrafnu Štajersku, u prvom ršdu njen glavni grad Graz.
Ishodom svetskog rata situacija se skroz menja. Trebalo je naći konsumente za dobivene velike količine električne energije u samoj Jugoslaviji, budući da su granice prema Austriji tako povučene da је „Fala” ostala na našem teritoriju. Umesto da se sa strujom ide prema Grazu, trebalo je ići prema jugu i jugoistoku. A bila je potrebna i reorganizacija poduzeća dotično njecovo odcepljenje od centrale u Grazu. |
| Тако je godine 1923. usledila protokolacija Električne centrale „Fala” akcionarskog društva sa sedištem u Beogradu a poslovnom upravom n Mariboru. Dionička glavnica utvrđena je sa 5 miliona dinara i nalazi se u glavnom m rukama švajcarskih interesenata. -
"_„Баја" је za sada naš najveći producent električne епегgije. Ona je poslednjih nekoliko godina dala energije:
godine 1927. 180,000.000 Ку. 5. godine 1928. 178,300.000 Ку. s. godine 1929. 172,406.000 Ку. 5. godine 1930. 177,316.000 Kv. s. dok podaci za 1931. godinu nisu još objavljeni. Upogled mogućnosti produkcije energije nju će moći da nadmaši jedino „La Dalmatienne” kad stavi u pogon proširenu centralu. Ali. što se tiče mogućnosti korisnog plasiranja dobivene energije „Fala” je na prvom mestu.
Najveći je konsument „Fale” Tvornica za dušik u Rušama. Ona je i bila podignuta radi toga kako bi „Fala” višak svoje produkcije mogla da plasira. Naravno da za Ruše, koja konsumira znatne količine energije vrede naročite cene koje „Fali” ne obezbeđuju veći profit.
Posle rata „Fala” je morala nastojati da za svoju ener· giju nađe konsumenta u samoj zemlji. Tu je u prvom redu Маribor. Zahvaljujući jeltinoj energiji, Maribor se je poslednjih godina razvio u naš jak industrijski centar. Naročito upogled tekstilne industrije. Još se uvek podižu nove tekstilne tvornice. I to u prvom redu s obzirom na jeftinu električnu energiju.
Naravno da sam Maribor nije mogao Monsumirati svu dobivenu energiju. Malo po malo „Fala” je provela elektrifikaciju čitavog severnog dela Slovenije. Sa svojim vodom dopire do Trbovlja i tu se oslanja na veliku kaloričnu centralu Trbov-= ljanske ugljenokopne družbe, fako da svojim Ronsumenfima može davati struju i za najniže vode na Dravi dotično i onda kad se Drava zaledi i kad produkcija pada na minimum.
Danas „Fala” u Sloveniji daje struju pored Maribora, Celju, Ptuju, Ljutomeru, Murskoj Suboti, Ormožu. A već je i prešla granice Slovenije, jer struju daje i Varaždinu, Čakovcu i drugim mesfima u svero-zapadnom delu „Savske banovine. „Fala” je bila ponudila i gradu Zagrebu da mu uz povoljne cene da struju, ali ponuda nije bila prihvaćena. Govori se da će „Fala” da dade struju „Uritadu” dok on ne izgradi vlastitu kaloričnu cen{fralu, kako je obavezan koncesijom, Pored pojedi-
Е
nih gradova „Fala” даје električnu energiju i nekim velikim tvornicama. Tako pored svih mariborskih {vornica i VOT-= nici Westen u Celju, Cementnoj tvornici u Zidanom Mostu, Ke= mičkoj tvornici u Hrasniku i t. d. Pored toga „Fala,, će davati energiju i varaždinskim i čakovačkim tvornicama. Doduše ne neposredno nego preko odnosnih opšlinskih poduzeća.
U najnovije vreme „Fala” je pristupila novim investicijama u svrhu povećanja produkcije električne energije. Sve to veća industrijalizacija severo-zapadnih delova naše države osigurava „Fali znatan konsum producirane energije.
U upravnom odboru sede u prvom redu predstavnici Švajcarskog kapitala te neka о. с. iz Prve hrvatske štedionice na koji se zavod „Fala” u našoj državi oslanja. ·
Bilansa za poslednje 3 godine ovako izgleda:
Aktiva 1927. 1929. 1930. u hiljadama dinara Iavesticije 92.012 101.701 106.533 Роктенупе 310 192 204 Inventar 176 313 273 Blagajna 35 8 4 Banke 526 1.047 963 Dužnici 3.714 3.613 3.376 Efekti = = 100 „Разтуг Dionička glavnica 5.000 5.000 5.000 Verovnici 92.021 102.799 107.347 Dobitak 305 48 22 Uktipna bilansa 97.394 107.847 112.370
U isto vreme Račun gubitka i dobitka pokazuje sledeću
sliku:
Prihodi 1927. 1929. 1930. Prenos 15 487 48 Bruto prihodi 26.511 28.596 29.776
Rashodi Izdaci 5.608 6.336 6.082 Kamati 17.275 20.161 20.586 Porezi 473 538 432 Oltpisi 3.000 2.000 2.700 Dobitak 305 48 22
Gotovo sva aktiva sastoji se od investicija. A to je kod jedne električne centrale pravilo. Zalihe robe, gotovih fabrikata ili sirovina ovde nema. Jedino u aktivi nalazimo nešto dužnika. То su gotovo isključivo potraživanja za liferovanu struju. Investicije su poslednje tri godine porasle za skoro 15 miliona, što je u vezi sa povećanjem kapaciteta. Međutim plasman struje nije poslednjih godina bio povećan.
Dionička Slavnica iznosi 5 miliona prema dvadeset puta većim investicijama. Međutim verovnici koji su iskazani sa 107 miliona dinara nisu obični bankovni krediti nego krediti švajcayske Holding kompanije, a te kredite treba posebno tretirati.
Upadno je na prvi pogled da su izdaci za kamate prešli 20 miliona dinara. Kod stanja verovnika od 107 miliona, to bi značilo da poduzeće za dobivene kredite plaća kamatnjak od skoro 20%. Međutim zapravo verovnici iznose oko 30 miliona franaka. Samo što su u bilansu uneseni po jednom konvencio-
nalnom kursu. Međutim se kamati plaćaju po paritetu, pa tako
izlazi da kamatnjak iznosi tek nekih 6%. Кад bi зе verovnici iskazali u pravoj vrednosti, morali bi se u isfoj protuvrednosti bilansirati i investicije. Dotično valorizirati na njihovu punu vrednost budući da, su glavnim delom bile izvršene za vreme rata. Međufim kako se tu radi o jednom konsernom poduzeću i kako ista ruka ima dionica i daje kredite gotovo je svejedno kako poduzeće bilansira. Glavno je da je u stanju da plaća odgovarajući kamatnjak na punu protuvrednost podeljenih kredita. A onda je svejedno koliki je čisti dobitak i dali uopšte plaća dividendu. I zbilja „Fala” ma da je jedno od naših naj-" većih poduzeća, još nikada nije platila dividendu. A ipak njeni pravi vlasnici smatraju je za veoma lukrativno poduzeće, ·