Narodno blagostanje — dodatak
Страна 600
primitivniji društveni poredak. Narod je bio vezan isključivo Zo zemlju, i pitanje odmora regulisano je obzirom na potrebe zemljoradnika. Ekstenzivna poljoprivreda i slaba naseljenost zemlje | omogućivali su narodu život sa mnogo manje rada. Ogromne , razlike između toga vremena i današnjeg pada u oči i svakom laiku. Ali stari propisi o svetkovanju noseći dogmatički karakter | ipak se nisu prilagodili vremenu. |
1
Život polako odbacuje sve one tekovine, gde je i vršila socijalnu funkciju. Ta strana života podložna je velikim |
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
_-__ Бр. 37
ni pravcu koji mu najviše godi. Zato on izaziva svesno ili ne-
svesno nezadovoljstvo, na koje se čovek odlučuje samo da bi
otklonio jedno još.jače osećanje nelagodnosti, koje izaziva neža-
dovoljena potreba. Osećanje gladi je veća neprijatnost i zato se ona otklanja manjom +. j. radom. Na većem stepenu kulture krug potreba je širi i zbog toga rad mora biti duži ili intenzivniji.
Rad, dakle, nije nikakva čoveku bogom dana naslada.
On se uvek smatra kao teref. Još više, on je kazna božija. Kad“
je Bog isterao iz raja Adama i Evu kaznio ih je da u Znoju
promenama i ne podnosi dogmatizam. Tako je danas jasno da lica svoga jedu svoj hleb. Predanje 0 Adamu i Evi može da ne su dani odmora verom propisani i po broju i po rasporedu ne- bude autentično. Ono će i u tom slučaju ostati kao dokaz, kako
podesni. Po broju ih ima mnogo, a po rasporedu nagomilani su | le narod, koji ga je stvorio, mislio o radu. Kako se rad smatra
u jesen i zimu kad na polju nema posla. Ni modernoj zemljo- | radnji ne odgovara više taj raspored, jer zemljoradnik ima šta da radi i zimi i leti. Potrebama ostalih privrednih delatnosti: по dustrije, zanatstva, i t. d. ova podela je profivna. Zato je ona u industrijskim zemjlama već potpuno napuštena.
Izlazi dakle, da g. dr. Nikolaj nema pravo kad se protivi | tvrđenju, da se suviše sve{kuje. Njega u ostalom demantuje i| sam seljak, za koga on veli, da ga ne treba terati na rad. Ima mnogo objavljenih i neobjavljenih slučajeva, da se pojedina sela dogovaraju da rade na ovaj ili onaj praznik.
Radost našeg naroda u radu, koju ргокјатије о. dr. Ме |
kolaj, ne možemo takođe primiti kao fakat. O tom se, mislimo, ' ne može govoriti, pa ma koji narod bio u pitanju. Ima vrednih ! i ienih naroda, ali to je pod uticajem prirodnih uslova, pod ko- | jima oni žive i fo nema veze sa zadovoljstvom u radu. |
Rad je diktiran željom za zadovoljenje potrebe. Istina, ne može se osporiti da kod normalnog čoveka postoji izvestan | višak energije, koji ga tera na telesni ili duševni rad. Potrošnja , energije u granicama ovog viška može čoveku pričinjavati za– | dovoljstvo, i tada se može govoriti i o zadovoljstvu u radu.. Ali privredni rad ne vodi račmma ni o Moličini оуба мака! energije, ni o vremenu Кад bi om hteo da se ispolji, |
m
od najstarijih vremena, tako ga smatraju i danas.
Sletstyeno čovek je uvek pokazivao težniu da radi što manje. Osnovna karakteristika čoveka=>u radu je težnja da sa što manje napora postigne što veći efekat. Od čovekova postanka datira razvitak tehnike, kojoj je samo to svrha.
Jasno je dakle da su neosnovane tvrdnje g. dr. Nikolaja o radosti u radu. Još neosnovanije, pak, da suvišan rad izaziva nezaposlenost. Krizu je n. pr. izazvala racionalizacija, koja je smanjila potrebu za ljudskim radom. Istina je, da u industrijskim zemljama radničke organizacije fraže još od 19 veka smanjenje radnog vremena. Ali fo se ne sme uzeti kao rezultat želje da se manje radi uopšte. Traži se što više slobodnog vremena, da bi ga radnik mogao iskoristiti u duševnom radu. To je cilj, koji ne odbacuje ni jedna religija. Sem toga radnik u zapadnim zemijama, uporedo sa zahtevom za skraćenje radnog vremena, traži i povećanje nadnice. Na taj način njegovo blagostanje ne slabi skraćenjem radnog vremena. U poljoprivrednim zemljama, a naročito u onim, koje poput naše imaju pretežno male seoske posede, nije to slučaj. Seljak sve što uradi, uradio je sebi lično. Kod njega će skraćenje radnog vremena izazvati oslabljenje njegovog blagostanja. To je razlog Zbog koga se kod nas traži smanjenje praznika i povećanje radnog vremena.
ва
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
НОВЧАРСТВО
— Комесар Прве хрватске штедионице изјавио је, да је од примене 8 5. до данас положено код централе и филијале Праштедионе на уложне књижице и текуће рачуне око 50 милиона динара. Проведено смањење режијских трошкова изнеће око 11,5 милиона динара за ову годину. О питању предлога за попуњења управе штедионице из редова улагача комесар је изјавио, да би било најбоље да улагачи постану акционарима из дела свог старог потраживања и да се онда служе својим правом уласка у управу.
Ми се у принципу слажемо са горњим мишљењем KOмесара, али не знамо како би улагачи постали акционари. (ни не могу свој новац подићи из штедионице, да би кулили њезине акције. Постоји само могућност, да се емитује једна серија нових акција, за које би се предвидело, да се могу откупљивати уложним књижицама. То би, разуме се, изискивало измену статута Праштедионе, али у тој форми је гледиште комесара једино спроводљиво.
— Румунска Народна банка пустила је у оптицај нови сребрни новац по 100 леја и почела је да повлачи новчанице од 100 леја, али дефинитивни рок повлачења није још одређен. —- Белгијска Управа пошта и телеграфа емитовала ј= у Холандији зајам у износу од 300 мил. франака; то је део | зајма, од 750 мил., за који је Управа добила овлашћење jom У мају месецу да га изда. |
— Између наше Народне банке и Рајхсбанке закључен је уговор о клирингу. Детаљи су још непознати.
— Према обавештењима американског министарства финансија емисија благајничких записа у износу од 1150 мил. долара, преуписана је шест пута. Износ овог зајма употребиће се за покриће доспелих државних облигација и камата.
— Белгијски банкарски конзорцијум за заштиту курсева акција, који је основан на иницијативу белгијске владе после пада фунте, продужен је на годину дана. Конзорцијум су основале у главном велике белгијске банке. Акцијски пакети, које је он купио још у првим данима свога деловања, налазе се у његовом поседу.
— Пољска влада води преговоре с једном енглеском банкарском групом за закључење зајма, који би се употребио за довршење градње железнице Г, дињ—Горња Шлеска; грађење је почело прошле године са француским капиталом који је Пољска добила преко Шнајдер-Крезоа, који изводи радове. Међутим, преговори у Паризу за даље финансирање остали су без успеха, тако, да се је Пољска сада морала обратити Енглеској, али нема много изгледа да би ту могла бити сретније руке.
| — Železnica P. L. M. isplatila je nedavno pre roka svoj
„6% dolarski zajam iz 1922 godin i to u zlatu. Isto društvo pri-
Đrema sada i isplatu 7 % dolarsksp zajma iz 1924 godine u prvobitnom iznosu od 20 mil. dolara. Sem toga, Union d'Electri-
cite sazvala je za 15. septembar vanrednu skupštinu, па kojoj