Narodno blagostanje — dodatak
Па. септембар 1932. НАРОДНО
e =————<—=—=KKZ== EGKERS==—
Prošle nedelje otvoren je stečaj nad Industriisvom i privatnom bankom u Berlinu, čija aktiva iznosi svega 12 miliona dinara a pasiva ogromnu cifru od 513 miliona dinara. | ako je pasiva neverovatno velika, to ipak ovaj slučaj danas ne bi mogao izazvati naročite komentare, da nisu po sredi specijalne okolnosti: ovaj stečaj naime pretstavlja epilog u karijeri jednog od najvećih nemačkih posleratnih privrednih avanturista i špekulanata — Jakoba Mihaela. Danas živimo neverovainom brzinom i brzo zaboravliamo. Nije čudnovato ako smo danas već zaboravili ljude, kao što su 10 bili Loewenstein, Hugo Stines, Sigmund Bozel, Kamilo Kastilioni i t. d., koji su bili kolege Jakoba Mihaela, koji su bili preteče velikih majstora: Ehrentfesta, бџапа....
Međutim Jakob Mihael tek sada završava svoju karijeru. Tačno uzevši, on se ne sme staviti u red sa Bozelom i t. d. pošto je bio neprimerno okretniji. Tačno je doduše, da se on sa ı.jima zajedno obogatio u doba inflacije; ali dok su svi drugi bez izuzetka propali, čim je inflaciji Dio kraj, dotle je Mihael baš u ono doba napravio SVOj najgenijalniji potez.
loš jedna pomračena Нnansiska zvezda
8
Sin malog trgovčića, Jakob Mihael već sa 18 godina Loznaje Pariz ı London i trgovinu metalima. Početkom svetskog rata, sa 20 godina, postaje samostalan ratni liferant za skupocene metale, koje vojska po svaku cenu plaća; krajem 1916. godine ima njegova firma Mihael i kompanija, u koju je uvukao i svog oca, Već u svim neutralnim državama vrlo prostrane fiГаје 1 галотапа! ровао. Posle rata dolazi preorijentacija. Mihael sc baca na hemijsku industriju; star 28 godina, udružuje u SVOme konsernu preko 30 velikih hemijskih preduzeća i proširuje svoju interesnu sleru i na inostrane firme. Njegovog zastupnika nalazimo i u Zagrebu i Beogradu, a pored toga On učestvuje u Hemiskoj fabrici u Brodu, i raznim zagrebačkim preduzećima. Krovna organizacija firne Mihael i kompanija, Berlin zaposluje uv ono doba ua njegovoj privatnoj kancelariji već preko 350 činovnika. Postepeno, njegovi špekulativni, finansiski interesi precvlađuju industrijske. Krajem 1923. godine on je jedini koji
veruje u sanaciju marke. Sve što je mogao on pretvara u gotov.
novac. Još u poslednioj fazi inflacije, kada svi beže od marke, Mihael je grabi. Likvidira sve svoje efekte, sve devize nepokretnosti i kupuje marke. U zaposednutom delu па Еајм 1 Wuru, gde se plaća za jedan dolar i 18 biliona maraka (u ostaloj Nemačkoj 3 do 4 biliona) on prodaje svoje devize i gomila nemačke novčanice. Zatim dolazi saniranje marke sa svim {e-
škim perturbacijama; od jednog biliona maraka postaje jedna |
inarka, dolar iznosi svega 4.2 marke i pošto niko nema efektivnih maraka, kamatna stopa neverovatno skače. Jedini, koji u to doba raspolaže markama je Jakob Mihael i on se ne usteže, naplaćivati kamatu i od 30% mesečno. Nemačka poštanska uprava dolazi u teškoće i Mihael joj daje 30 miliona maraka kao kratkoročni kredit. To je bio njegov glavni coup. Poštanska uprava cvaj zajam brzo vrati, ali iz zahvalnosti ona daje Mihaelu neograničena sretstva, koja su vrlo jeftina i koje on vešto iskorižćava, zarađujući ogromne kamate. Ovaj prijateliski odnos je
prekinut tek na energičnu intervenciju Rajhsbanke i Mihael se |
krajem 1924. godine seli u Švajcarsku, propraćen poternicom i zadovoljstvom da je u toj godini zaradio Čisto 150 miliona maraka odnosno oko 2.1 milijarde dinara --- i to isključivo zbog vere u sanaciju: nemačkog novčarstva — koju nisu imali ı zbog koje su propali njegove kolege a la Stines i t. d.
U 1925. godini, za vreme inllacije francuskog franka, ralazimo ga u Parizu ali već krajem godine on se vraća u Nemačku, gde počinje da intenzivira posao sa nepokretnostima, prodavajući ih uz lepu zaradu inostranstvu. U to vreme je privukao u svoju interesnu sferu i nekoliko manjih banaka, što mu međutim nije bilo dovoljno. Bankarstvo postaje sudbonosno po
БЛАГОСТАЊЕ Страна 599 Mihaela. Imajući ambiciju da prisvoji i poznatu Mitteldeutsche Creditbank, pretrpeo je velike gubitke — bezuspešno. U osiguravajućem posli je prolazio (ali samo kratko vreme) bez veće sreće, naročito kod Idune u Frankfurtu, kod koje je docnije izbio težak skandali zbog pronevera i kriminalnih mahinacija nekih direktora, a manje sreće je bio kod Viktorije, pošto je na rjezinim elektima pretrpeo ogromne gubitke. Njegova špekulativna narav je sve češće pobeđena, pošto se nemačke privredne prilike postepeno Rkonsolidiraju. Zatim, vrlo brzo, dolazi privredna depresija, koja se sve teže oseća. Mihaelove nepokretnosti preopterećene hipotekama više ne odbacuju potrebnih prihoda. 'Njegove špekulacije sve češće propadaju, i gomilaju se gubitci. Nekada tako moćni konsern je počeo da se raspada; preduzeća su prešla u druge ruke, tihu likvidaciju ili pod stečaj. Pokušaji, da se ceo kompleks Jakoba Mihaela likvidira mirnim putem, vanstečajnim ravnanjem, uprkos dugotrajnih napora nije uspeo. Njegova poslednja pozicija, Industrijska i privatna banka morala je ići pod stečaj sa gubitkom od preko 500 miliona dinara — а Jakob Mihael opet Sc povukao preko granice, ovoga puta u Holandiju. :
Danas, posle 18 godišnjeg, neverovatno „uspešnog rada”, Mihael ima tek 38 godina, a to je i suviše malo, da bi se za avek izgubio sa pozornice novčarstva....
тате НННП Or USE a
"Tvrđenje jednog činovnika, da naš narod mnogo svef{kuje, bilo je povod da episkop g. dr. Nikolaj napiše u svojim „Misi-
Poslanica episkopu 9. d-ru Nikolaju
ЈИ И ВА А ————
onarskim pismima” sledeće reči:
„Narod misli da mu sveci pomažu, a Vi mislite, da mu sveci smefaju..... Vi mislite, da naš narod radi suviše malo. 1 Vi bi hteli, da on radi više... Želite li Vi da stvorite jedan stalež od milion nezaposlenih ljudi?... Nije li bolie da narod radi umereno, kako je i do sad radio? Da bi se izbeglo zlo nezaposlenosti, koje je pravi bič za velika carstva zapadna... Možda srpski narod ima druge nedostatke, no lenost nije porok Srba...
„Naš narod oseća radost u radu. Otuda pesma, pa čak i svirka, pri radu. Gde to još ima? Jeste li čuli pesmu i muziku pri radu gdegod u zemljama krajnosti? U industrijskim zemljama rad se smatra teretom, prokletstvom i nesrećom... Otuda se svuda po tim zemljama agituje, da radnici što manje rade. Najpre se agitovalo za desetočasovni rad na dan, po tom Za osmočasovni, a sada se agiluje za petočasovni... Na suprot toj modernoj struji Vi hoćete da naterate паб-пагод да јо5 уе radi nego što je ikad pre radio?
Praznik je prvobitno religijom utvrđen dan, kada ne treba raditi. Ako ostavimo na stranu zahtev religije, da se dani odmora posvećuju Bogu, rad je kategorija koja nema ništa zajedničko sa religijom. Čovek može raditi neprekidno svaki dan pa da ga to samo učvrsti u veri. Isto tako ljudi, koji mnogo praznuju mogu da budu potpuno bezbožni. Otuda praznici nisu stvoreni radi toga, da bi imali vremena da se posvetimo molitvi. Vera je proglasila izvesne dane za dane odmora, da se tada ne bi radilo, a molitva dolazi pri tom tek kao зекипдатап топе-
· nat. Religija je tim svesno ušla u jedan čisto” socijalno-ekonom-
! ski odnos i nametnula narodu odmor.
Ova intsrvencija vere u socijalno-ekonomske odnose je jedna od najvećih usluga čovečanstvu. Setimo se samo odnosa radnog naroda i gospodara u vreme, kad su ovi religiozni pro| pisi stvarani. Gospodar je imao pod sobom roba, prema kome ' ga nisu vezali nikakvi moralni ni pravni obziri. Istorija je puna | teranja čitavog naroda na dugogodišnji naporan rad do , iznemoglosti. U to vreme potpunog osustva socijalnog smisla "samo je vera mogla nametnuti gospodarima odmor, kako za | njih same tako i za njihove potčinjene. ! kada je uspela da
veže svoje dogme sa socijalnom pravdom, religija je izvršila najuzvišeniju misiju. | Ali stanje stvoreno ovim bilo je yezano za jedan mnogo