Narodno blagostanje — dodatak

Страна 602 САОБРАЋАЈ |

— Основано је ново паробродарско друштво у Сплиту под именом „Гргић“. Власници су Марко Гргић и Хрвоје Лукин.

— „Берлинер Тагеблат“ од 11. септ. т. г. доноси приказ саобраћајних срестава за туристе у Мађарској и југославији. О првој пише кратко а онда се опширније задржава на путевима у Југославији. „Дивна је првокласна аутомобилска путна мрежа, која се развила јужно од Београда. Врло широки друмови са технички врло добро израђеним окукама и беспрекорном подлогом и горњим слојем. Овако је изграђена читава мрежа према југу и југоистоку, нарочито главни пут Београд—Ниш— Софија. Путеви у Хрватској и Словеначкој су одлични“. У овом смислу говори се и о путевима у Далмацији, Црној Гори, Босни и Херцеговини.

— Букурештанско друштво за градњу путева „Виа“, у коме је великим делом заинтересован страни капитал, тужило је румунску државу због анулирања већ добијене лицитације за градњу неких путева. То је већ друга тужба за накнаду штете због анулирања лицитације. Прву је поднела енглеска фирма Стеварт. Држава је, међутим, присиљена да то уради, јер нема сретстава за извођење тих радова, јер према уговору, мора да после првих радова даје авансе.

— Приходи 120 главних америчких железничких пруга износе у јулу 237.81 мил. долара, што је мање за 139.19 мил, него у исто доба прошле године. У вези са овим, новине јављају, да ће бивши претседник Кулиџ бити именован за ли квидатора железница.

КРИЗА

— Румунска влада поднела је већ парламенту законски пројекат о укидању закона о судској ликвидацији трговачких дугова. Што се тиче закона о раздужењу сељака, изгледа да је влада наумила да га укине, и да пољопривредним дужницима даде мораторијум од две до три године:

= Према извештају Министарства трговине и индус= трије у августу тек. год. било је у нашој земљи 37 степлајева и 96 принудних поравнања. По бановинама било је: Вардарска 8 стечајева и 4 поравнања; Врбаска 0 и 9; Дравска би 28; Дринска 4 и 5; Дунавска 9 и 11; Зетска 2 и 5; Моравска 3 и 0; Приморска 1 и 6; Савска 3 и 17; Београд ди 11.

КОЊУНКТУРА

— Аустријски Институт за проучавање коњунктуре и Радничка комора израчунали су да је најновијим лорезом на обрт, ради санирања државног буџпета, коштање живота знатно поскупело. Узете су у обзир најважније животне намирнице, дуван, пиво, вино, гориви материјал, одело, сапун, трамвај, кирија и школарина. 1926 године износило је просечно коштање 92.74 шилинга. До половине августа 1932 године повећало се је на 95.57, а после увођења нових пореза на 99.84 шилинга. Како о повећању прихода не може уопште бити говора, то се може очекивати само ново смањење потрошње,

–- Железара Крањске индустријске дружбе у Јесеницама после застоја насталог пре 6 месеци прорадила је ових дана опет пуним капацитетом.

Из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава

20 септ.: „Посавина“ д. д. Нова Градишка (ванр.). —

24 септ.: Завод за производњу цјепива против заразних болести д. д. Загреб (ред.). — Јдс. Фриш д. д. за трговину железном робом, Сисак (ред.).

25 септ,: Атрариа д. д., Сомбор (ред.)

26 септ. Опште акц. друштво за градњу и промет грађевним материјалом,. Земун (ред.).

НАРОДНО. ВЛАГОСТАЊЕ

Бр. 37

27 септ.: Домаћа творница рубља д. д. Загреб (ред.).

28 септ.: Слободна пловидба „Топић“ д. д. Сушак (редовна).

9 окт.: А. Д. Летњиковац — Летњиковац код Пожаревца (ванр.). o II

17 окт.: Сенћански млин на ваљке Хеслер и другови д. д. Сента (ванр,). -

Трговачки регистар Сенћански млин на ваљке Хеслер и другови д. д

Сента, упис повишења :друштв. главнице на 4.000.000 дин. издавањем 5.000 ком. нових акција од по дин. 500—. Нар.

банка Кр. Југославије, . филијала Вршац, упис права потписивања фирме г. Богдана Лукића колективно са гг. Димитријем Матићем или Богданом Предићем. — Банка „Стара Србија“, Скопље, упис промене чл, 46 друштв. правила. —

Лицитације

Техн. одељ. кр. банске управе, Нови Сад, 25 септ., за Радове на осигурању леве обале Дунава на 1357 км. (480.045.33). — Техн. одељ. кр. банске управе, Нови Сад,

28 септ., за радове на осигурању Дунава на км. 1345 и 1342 ·

(762.053.48). — Техн. одељ, кр. банске управе, Бања Лука, 5 окт., за израду доњег строја гвозденог моста на држ. путу бр. 45 код Босанске Градишке (474.842.50). — Команда треће арм. области, Скопље, 28 септ., за подизање једне зграде у Штипу (317.938.20). — 'Техн. одељ. Рашка, за оправку и ваљање држ. пута Рашка—Нови Пазар (359.277.50). — Рнекон. одељ. Мин. грађевина, Београд, 29 септ., за извршење другог дела радова на зградама Средње техничке школе, Сарајево (2.659.078.35). —- Техн. одељ. Беране, 25. септ, за израду новог банов. пута Колашин—МојковацСлеп. мост км. 44-209—4628 (500.000—). |

Библиографија

Хрватски задругар, Загреб, бр. 9. — Гајрет, Сарајево, бр. 16. — Пенезни бурза, Праг, бр. 18. — Карпатија, Братислава, бр. 37. —

РАЗНО

— Супротно очекивању, овогодишња туристичка сезона у Аустрији била је врло повољна. Главна хупалишта показују исту фреквенцију странаца као и прошле године, а некоја — као Бад Гастајн — чак и бољу. Интересантно је, да су купалишта удаљенија од Беча била боље посећена. У самом Бечу промет странаца био је много мањи него ранијих година. Гости, који су пре редовно свраћали у Беч, сада су ишли директно у купалишта. Ове године опажа се пораст туриста из Немачке, Италије, Швајцарске и Чехословачке, док је — према последњим годинама — врло мали број Мађара. Исто тако је и мањи број Енглеза и Американаца.

— На конференцији свих чехословачких извозпичких организација у Прагу закључено је, да се оснује Извозничка задруга за све конпензационе послове, која треба да ступи у везу са сличним организацијама у иностранству.

— На иницијативу г. Хувера, америчка влада одобрила је даљих 200 мил. долара за извођење јавних радова. Тиме је повишен укупни кредит за јавне радове у овој буџетској години на 750 мил. долара.

— У Будимпешти је на анкети берзанских интересената Народне банке, одлучено да се службена трговина прошири и на првокласне рударске и индустријске акције. Управа треба да одмах изради њихову листу, која ће се после проширити према искуству, које ће се имати са овим првим. 1. | — У Солуну је отворен УП. међународни сајам му стара, на којем Југославија службено учествује. :