Narodno blagostanje — dodatak
16
ПРЕКОМОРСКА ПЛОВИДБА Д. Д, СУШАК—ЗАГРЕБ —
И-у нашем платном билансу приходи од паробродарства играју важну улогу. Наиме, наша трговачка морна-
рица не живи ни издалека толико од домаћег увоза и из: воза, колико од њезиног учешћа у транспортима за потребе страних земаља. Превоз нашег целокупног годишњег увоза и извоза који иде поморским путем домаћа паробродарска
друштва магла би да изврше за око 40—60 дана. То "нам“ јасно показује од коликог су значаја за њих и за нашу
привреду висина превозних ставова на светском тржишту и слобода међународног поморског саобраћаја.
Прекоморска пловидба д. д. ради искључиво у. слободној пловидби. То значи да и резултати њеног пословања првенствено зависе од осцилација којима је слободна пловидба изложена у својим пословима. То значи даље да не треба ни наглашавати да је за време опште привредне кризе, која је најјаче погађала управо паробродарство, и Прекоморска пловидба. д. д. радила "са знатним губицима. Та тешка времена. друштво је могло да преброди без не: пријатнијих последица једино благодарећи знатним БЕО вама. створеним у прошлости,
== Већ пре избијања рата у Европи превозни пе светском тржишту почели су показивати тенденцију пораста, што је била последица тражње бродског простора sa потребе форсираног : наоружања У: свету. Од почетка рата тражња бродског простора и тпревозни ставови по-
расли су још јаче. Нарочито велика била. је тражња бро-
довља Које плови под неутралном заставом; Међутим, са великим опасностима скопчан је и рад тога бродовља, јер свака ратна. странка ставља на црне листе и торпедује- = неутралне бродове који превозе: ма какав терет за другу: ратну странку. Упоредо са повећањем превозних ставсва. порасли су и сви трошкови пловидбе. Коначни резултат
прошлогодишњег пословања Прекоморске пловидбе Ji. n
ипак је повољан, ма да је Друштво, с обзиром на дужности које и нашем паробродарству намеће наша неутралност, често жртвовало и своје оправдане и потпуно легитимне интересе.
· Прекоморска пловидба д. д. не ужива никакве суб-.
а али је, као'и друга поморска паробродарска дру-
шштва која зарађују само од рада за иностранство, законом: од: П маја 1929-била ослобођена од плаћања јавних дажби-.
на. То ипак не значи да она ништа не доприноси: државним финансијама. Напротив. И она плаћа специјални допринос за Фонд народне одбране и цео додатни. порез. Треба споменути и чињеницу да је од 1 јануара 1940 уведена још једна нова дажбина у виду специјалног доприваса, који износи по 1 шилинг "месечно од сваке тоне носивости, а који наша паробродарска друштва плаћају држави. у енглеским фунтама. То: практички значи да је и Прекоморска пловидба д. д. у 1940 години, ма да је формално ослобођена плаћања пореза, морала да плати на име.
разних државних дажбина, према нашој процени, зко 15:
милиона динара. Треба имати у виду и још знатније ко-
ристи које Друштво чини народној привреди -посредно. —. запослењем наших помораца, "стварањем знатне активне“
NO ILIĆ у нашем платном. билансу итд.
Ево рачуна изравнања MO пловидбе А. Д: за - 1937, 1938 и 1940 годину; 5
„Актива | 1937 1938. по .
| | _У хиљадама динара Благајна 04 2 __ 1058 Бродовље (31902. 25502. 22618 Хартије од вредности 4722 | 3175 | 2346 | ДуЕници : _ j _ 0810 11600) - 36002.
·Пасива | -_ | Главница | 10.000" ' 10.000. 10000 2: Фонд аморт. н резерве 12.555 14.330 17.884
Општи резервни фонд _ 4.500 6.000 8.500 Специјални резервни фенл · —_— ___ 20600 Фонд за попр.“брод,“ 1.200 | 1200. 1200 Фонд за осигурање · 18000. 1009 - 1.000 Резерва за порез“ · —— — 5.000 Неподигн. дивиденда 14 | 2 91 Поверкоци 8.276 8.825 20.958
– Добитак са преносом ___BO29 8.921 14.588 -
Збир биланса . _ - 45.867 50.308 84.951
___BpoJOBJbe је исказано са 420 мил. дин. према 35,5 мил. крајем 1938 и 31,3 мил. дин. у 1937. Ако се од ових износа одузме амортизациони фонд, који би требао да има карактер позиције за исправку вредности, види се да је крајем 1940 билансна вредност бродовља износила округло 26 мил. дин. Данашња стварна вредност бродовља
„Прекоморске пловидбе д. д. је, како изгледа, бар два пута
већа. Наиме, приликом куповине бродова често је део куповне цене књижен на терет расположивих фондова, тако да рачун бродовља није увек ни показивао целу набавну вредност друштвених бро; ова. Разуме се да треба имати у виду ин поскусљење изазвано наглим порастом тражње бродова због рата. Иначе, питање обвове и позећања бродског парка данас је једно од' најтежих за нашу целокупну трговачку. морнарицу, па и за Прекоморску пловидбу д. JL, јер. је у погледу продаје бродова и новоградња престао готово. сваки међународни промет. Овим се може, можда, објаснити | и чињеница да су у билансу Прекоморске пловидбе д. д. дужници исказани са 36 мил. према 11,6 мил. у 1988 ин 9,8 мил. дин. у 1987 години. Наиме, преко „рачуна ле књижена су н незапослена Средства која се налазе као улози код. банака. · - Код збира биланса од 8425 мил. укупна туђа сред<
ства износе непуних 21 мил. дин. То. значи да су сопствена средства, -не рачунајући латантну резерву садржаву у разлици између стварне и билансне вредности бродовља, три пута већа од туђих средстава. Главница износи 10мил.. фонд амортизације 17,88 мил., резерва за порез 5 мил., остали фондови 15,7 мил, а чисти. добитак са преносом из претходне године 14, 59 мил. дин Као што се види, финан-: сијска ситуација Прекоморске пловидбе д. д. је одлична. Приход пословања у 1940 години био је 49 мил. 554.
хиљ. дин. Од тога је издат непун 7% односно 482 хиљ. лин. за. управне трошкове, 43,6% односно 21 мил. 611 хиљ. дин, за трошкове пловилбе и :7,3% односно 8 мил. 591 хиљ. дин. за порезе и доприносе. Даљих 5 мил. дин. односно 19,1%. од прихода пословања сдвојено је за образовање резерве за порез и 1 мил. 776 хиљ. односно 3,6% за амортизацију бродовља. На чисти добитак. отпада 12 мил. 98" хиљ. дин. односно 24,4% прихода пословања. Овај чисти добитак одговара укамаћењу исказаних сопствених средстава са око 26%. Међутим, ако се узме у обзир мн већ спо-“ менута. латентна резерва, која у билансу није исказана, · видеће се, да је' прошлогодишњи чисти добитак омогућио укамаћење укупних Сопствених средстава са свега 10 до 18%.' С обзиром на ванредно повољну коњунктуру коју је" имала слободна 1 BROJA у прошлој години, то није ни много: -
Заједно са неподељеним остатком дебитка од 2 мил. 495 хиљ. дин. из 1939 године, укупни чисти добитак који је стајао на расположењу последњој главној скупштини акционара, : "одржаној. 23 јануара. 1941 год., износио је 14 мил. 588 хиљ. дин: Од тога је употребљено 7,5 мил. дин. за исплату дивиденде и 914 хиљ. за тантијему управи и награду. | члановима надзорног. одбора, а затим 2 мил. дин. за дота- | цију општем резервном фонду, док је остатак од 4 мил. 178 хиљ. дин. пренет на. нови. "рачун. -
"У: управи. била су господа: Д-р: бео Шверљута, Баке Банац, Евон- Дабчевић, Андре: Гилић, Д-р Дионисије Јаковчић и Д-р Јозо Подује.