Narodno blagostanje — dodatak

jer зе је radilo sa minimalnom zaradom, bančina uprava ije rešila da ga nastavi i u buduće i da našoi privredi sačuva osvojene pozicije. Njena nastojanja u tom pravcu nailaziće, doduše, na veće teškoće nego dosada, s obzirom na ratno stanje na Sradozemnom Moru, zbog koga je izvoz pomorskim putem morao gotovo sasvim da prestane. Inače, švedsko tržište bilo je za nas do pre nekoliko godina bez većeg značaja. Zasluga je Domaće banke da je, i pored svih teškoća izazvanih poznatim međunarodnim događajima, otvorila šira vrata za neposredni izvoz naših proizvoda u Švedsku. U prošloj godini Banka je izvezla za 18,7 mil. din. kože, za 13,3 mil. kudelje i kučine, za 6,8 mil. drvene građe, za 6,7 mil. suvih šljiva, za 1,7 mil. rezanaca od šećerne repe, za 1,9 mil. oraha, za 650 hili. din. konzervirane ribe itd.

Da su teškoće kroz koje je naša privreda prolazila zbog rata u Evropi ostale skoro bez uticaja na rad Domaće banke, pokazuje i sledeća tablica:

Aktiva 1937 1938 1939 1940

u hiljadama dinara

Gotovina 101 954 1.133 1.136 Tekući računi 9.300 13.339 18.185 22.590 Наг е од vrednosti 1.204 1.218 1.186 1.048 МероКге лози 1.083 1.089 2.004 Nameštaj 100 112 116 133 Kauci;e i ostave 28.758 28.848 28.878 28.903 Pasiva Glavnica 3.000 3.000 3.000 3.000 Zbir bilansa 40.575 45.49 51.520 53.810 Rezervni fondovi 162 278 209 275 Ulozi i tekući računi 8.655 13.230 18.829 20.885 Razna pasiva 193 604 747 Zbir bilansa 40.575 45.549 51.520 — 53.810 Obrtni kapital 11.817 16.701 22.642 24.907 Rashođi Troškovi 707 647 730 793 Kamata 268 380 446 522 Porezi 23 31 23 407 Kursna razlika — — — 176 Otpisi 32 300 106 118 Dobitak — 193 659 798 Prihodi Prenos dobitka –— Се 11 277 Kamata 847 1.276 1.360 1.503 Provizija 93 118 506 642 Od перокге па 51 54. 85 104 Од ргодаје пгроктге:!. —— —— — 241 ·Razni 7 90 — 46 Gubitak 32 = 2517 газћода-рпћода 1.030 1.858 1.962 2.815

Kod većine naših banaka krajem 1940 obrtni kapital bio je manji nego krajem prethodne godine. Međutim, obrtni kapital Domaće banke pokazivao je i u prošloj godini tendenciju porasta. On je dostigao visinu od 24,9 mil., dok је u 1939 iznosio 29,6 mil., kra:em 1938 g. 16,7 mil. i krajem

1937 godine samo 11,8 mil. din. Glavna izvori sredstava s koита Bamka radi su pasivni tekući računi, koji su krajem 1940

bili iskazani sa 20,5 mil. što znači da па паћ ограда 82,3%

cele pasive. Ovde su ulozi na knjižice uvek igrali sasvim beznačajnu ulogu. Mrajem 1940 iznosili su 130 hilj. din. prema 123 hili. din. U prethodnoi i ciglo 75 hili. din. u 1938 godini. Glavnica iznosi 3 mil. din., a rezervni fondovi, bez dotacije iz prošlogodišnjeg dobitka, dostigli su visinu od 27 пућ Розје ће ФоТасјје от: su se popeli na 327 hilj. din.

Kao što ie to već maglašeno bančino aktivno роslovanje u prošloi godini ograničilo se je uglavnom па finansiranie njenih koncernih industriiskih preduzeća izVOZa u Švedsku. Ovo se vrši preko aktivnih tekućih računa. Krajem 1940 oni su iskaZani sa 22,59 mil., što znači da je na njih otpadalo oko 90,7% cele aktive. U odnosu na prethodnu godinu stanje aktivnih tekućih računa povećano је ха 44 mil. din. odnosno za 24,2%. Hartije od vrednosti bilansirane su sa 1,05 mil. din., tako da na njih otpada 4,2% cele aktive. Gotovina iznosi 1,13 mil. Banka je ranije imala i izvesna nepokretna imanja (kuću u Stojana Protića ulici i jednu vilu u Rumunskoi u.ici). Prad kraj prošle godine ova imanja su prodata sa zaradom od 240 hilj. din.

'Proškovi pokazuju malo povećan:e prema onima iz prethodne godine, što je posledica povećanja prinadležnosti bančinom osoblju. Banka je, pored toga, u prošloi godini imala i izvesne organizacione rashode izvršane u vezi sa pDTroširenjem prostorija. Povećanje izdataka za porez je vrlo znatno. U 1940 oni su iznosili 407 hilj. din. prema ciglo 23 hili. u prethodnoi, 31 hili. din. u 1938 i 23 hilj. u 1937 godini. Pretrpljen že i gubitak na kursnoj razlici od 176 hilj. din. Ma da su porasli i prihodi, ipak je čisti dobitak, na računajući prenos iz prethodne godine, manji nego u 1939. Iznosio je 521 hilj. din. prema 648 hil|. u 1939. Ovo smanjenje čistog dobitka izazvano je u prvom redu povećanjem poreza, jer su se svi ostali rashodi sporije povećavali od povećanja prihoda.

Sa prenosom iz prethodne godine čisti dobitak iznosi 798 hilj. Od toga je upotrebijeno za dotaci:u rezervnom fonđu 52 hilj., za tantijeme činovnicima 21 hilj. din. i za dividendu 450 hil:., dok je ostatak od 275 hili. din. prenet na novi račum. U upravi Domaće banke bila su gospoda: Inž. Momčilo A. Petrović (pretsednik), Milivo:e M. Kostić (potpretsednik), Vasilije D. Veliković, Zvonimir Stilinović i Lenart Halberg. U nadzornom odboru nalazila su se g.g.: Vojistav S. Spasojević (pretsedmik), Ivan Radojevij, Rad. M. Spasić i Olaf Vikstrem. Ширите

Народно Благостање

- - ––