Narodno blagostanje — dodatak
NALIZA
Dodatak „Narodnom
BEOCRAD, 4. JANUAR 1936.
BROJ 1
Sadržai:
Državna fabrika šećera na Čukarici Хинка Франка синови д. д., Загреб Конзум д. д. за промет робом у Загребу
DRŽAVNA FABRIKA ŠEĆERA NA ČčUKARICI
Našim čitaocima је već poznato da u Jugoslaviji ima 9 fabrika šećera, od kojih su dve državne — na Belju i na Čukarici. S obzirom na neobično teške prilike u kojima se nalazi naša industrija šećera, bili smo prijatno iznenađeni kad smo u bilansu Državne fabrike šećera na Čukarici pročitali da ie 1934/35 poslovna. godina u ovom preduzeću zaključena sa dobitkom od 10,3 miliona dinara.
Međutim, smatramo da bi bilo sasvim pogrešno kada bi na osnovu ove cifre zaključili da su se prilike u našoj industriji šećera znatno popravile. Situacija se u toku prošle gOdine verovatno nije pogoršala, ali nije bilo ni osetnog poboljšanja. Ovu tezu potvrđuju i podaci o proizvodnji šećera, koje iznosimo u sledećoj tablici:
Površine za- Ukupna pro- Ukupna pro-
Godina sejane šeć. izvodnja repe izvodnja šeć.
repom u ha u vagonima u vagonima 1928/29 — 95.400 12.880 1929/30 — 94.580 13.160 1930/31 — 74.650 10.500 1931/32 37.138 60.873 7.509 1932/33 33.138 64.535 7.645 1933/34 24.507 41.649 6.715 1934/35 21.882 49.645 5.676
Naročiti komentar nije potreban. Dovoljno је пароте-
nuti da је proizvodnja šećera u 1934/35 u odnosu na 1923/20 · više nego prepolovljena. Uporedo s time smanjene su : роугšine zasejane šećernoni repom, kao i ukupna proizvodnja ršbe. Da bi se zaštitili zemljoradnici, otkupne cene repe utvrđene Su uredbom, ali su fabrike zbog smanjenja potrošnje šećera bile · prinuđene da pristupe smanjenju sađenia šećerne repe. Šećerane su ipak morale da se bore s ogromnim teškoćama, jer se rešenje ne može naći u smanjenju proizvodnje, već u eventualnom povećanju potrošnie i planskom regulisanju prilika na tržištu.
Sve su fabrike morale da smanje sBOju proizvodnju, pa nije čudo što neke između njih nisu mogle da pokriju sve Svoje režije. U prošloj poslovnoj godini došlo је do novog pada cena, ler su pojed:ne fabrike pokušavale da putem nižih cena ! роvoljnijih uslova plaćanja povise svoju prodaju, a u vezi s tim
· i proizvodnju. Time su se gubici mogli samo povećati, a uticaj na potrošnju je ostao slab, ier se smanjenjem cene za pola di-
6 пата ili za dinar, na primer sa 13 na 12 dinara, ne može пи јаčoj meri uficati na volju kupaca.
Izvoz šećera praktički i ne dolazi u obzir, a potrošnja u zemlji је vrlo slaba. U toku prošle godine u Jugoslaviji ie
· potrošeno svega oko 6.700 vagona šećera. S obzirom na to da ie stanovništvo naše zemlje dostiglo 15. miliona, to znači da
"па svakog stanovnika ne otpada veća prosečna potrošnja od 4,5 kg godišnje.
Пи ба 1157
ILANSA lagostamijuć
GODINA VILI
Potrošnja šećera u Jugoslaviji je niža nego u ma kojoj drugoj evropskoj zemlji. U 1934 jedino |e Rumuniia sa godišnjom potrošnjom od 4 kg po stanovniku stajala iza nas. Potrošnia u Danskoi, Engleskoj, Švedskoj i Švaicarskoj ie skoro 10 puta veća od naše.
Jačim sniženjem cena mogla bi se sigurno i kod nas potrošnja udvostručiti, a to bi pretstavljalo spas kako za našu industriju šećera, tako ı za zemljoradnike-proizvođače repe. Međutim, fabrike šećera došle su uglavnom već do najniže granice. Dalie spuštanje cena potpuno im je nemoguće. Glavni elemenat za formiranje cena šećera ne nalazi se, naime, u njihovim rukama, već u rukama države. Veće sniženje cena i osetniji porast potrošnje bio bi samo onda moguć, kada bi država pristupila sniženju trošarine. Ova iznosi danas 7,50 dinara od jednog kg kristalnog, a 8,05 dinara od jednog kg šećera u kocki, bez ostalih poreza. Verovatno je da bi prihodi od trošarine čak porasli, kada bi se smanjila trošarinska stopa. Do toga ubeđenja davno je došlo Ministarstvo saobraćaja snizivši putničke tarife, a i Ministarstvo finansija u pogledu taksa na automobile.
Uprkos dobitku od 10,3 miliona, koji je za 1934/35 poslovnu godinu iskazala Državna fabrika šećera na Čukarici, čini nam se da su naše konstatacije o stanju u šećernoj industriji tačne. Potvrđuju ih i pojedine pozicije u odnosnom bilansu, koji donosimo u donjoj tablici. Upoređenjem bilansnih pozicija iz prošle godine sa onima iz jedne ranije godine, u kojoj se proizvodnja već počela primetno smanjivati, dolazi se do zaključka, da pomenuti dobitak nije izazvan »siainom koniunkturom« industrije šećera, već drugim okolnostima.
Račun izravnania
Aktiva 1930/31 1934/35 u hiljadama dinara Gotovina: u blagajni 108 30 žiro račun kod banaka 18.626 18.734 4.841 4.871 Dužnici: Ž tekući račun <= 9.309 „. garancije ПИ 12.397 fabrični ekonomi 162 397 | predujmovi 1921/25 1.013 816 5 ргедијтоу! 1929/35 2.154 1.708 Va preduimovi 1931/31 8.669 = МЕ penz. fond prenosna. kamata — 30 Min. Fin. rač. viškova 9.712 khomitenti za šećer 2.301 Tazni dužnici 2.582 26.596 ____ 25.067 22.650 46.529
fabrikati