Narodno blagostanje — dodatak
4
лиона динара. У 1931 rpoH3BORHHM TDpOHIKOBH Cy износили 23, а продајни и општи 20,6 милиона. То значи да су се трошкови производње углавном кретали паралелно са приходима од продаје, док су продајни трошкови само незнатно смањени. један доказ више, да је због депресије с продајом ишло теже,
Ранијих година остварени добитак је онемогућивао сразмерно доста повољно укамаћење главнице. Он је износио (у милионима динара):
1930 1931 1932 1933 1934
4,30 4,47 2,74 2,54 - 0,38
Насупрот томе, 1934 година завршена је са добитком од само 396 хиљада динара. То значи да је укамаћење остало испод 1%. С обзиром на врло опрезно пословање и на неумањени реноме Франкових производа, можемо се надати да ће пословни резултат у идућој години бити сигурно повољнији, |
У управи се налазе следећа T. T.: Валтер Франк, Роберт Мишулин, Иван Х. Франк, Др. Јосип Посиловић, Драгутин Штигл, Антун Рупрехт, Метод Бенда, Јосип Храбовски, КОНЗУМ Д. Д. ЗА ПРОМЕТ РОБОМ У ЗАГРЕБУ
Трговином на мало животним намирницама некада су се бавиле само радње које су припадале појединцима. Нико није ни слутио да ће у детаљној трговини животих намирница моћи да се афирмирају и акционарска друштва. Данас је то стварност. На западу није ништа необично да акционарска друштва подржавају продавнице за животне аамирНице готово у свим већим местима, а у већим градовима чак по неколико. Акционарска друштва и филијалим дућани у трговини животних намирница нису више ни код нас никаква реткост. Једино слично друштво наследили смо од старе Аустрије — фирму Јулио Мајнл. Ово предузеће имало је своје продавнице скоро у свим већим местима бивше монархије. Из филијала које су остале у Југославији осио„вано је непосредно после рата засебно. акционарско лруштво.
Пре неколико година почеле су и неке домаће веј ке радње животним намирницама да оснивају – филијалне продавнице. То је учинила и фирма Конзум д. д. за промет робом у Загребу. Углавном држе се исти артикли које има и Јулио Мајнл, а највише кава, чај, пиринач, чоколада, бонбони и остала колонијална и деликатесна роба. Поред фи„лијалних продавница у Загребу, Конзум д. д. било је основало и властиту филијалу у Сплиту. Конзум д. д. основано је 1919 године. Међутим, у то доба предузеће је радило искључиво на велико. Увозило је колонијалну робу и продавало ју је мањим трговцима у унутрашњости и колонијалним и деликатесним радњама у Загребу.
Главница је износила у прво време 2 милиона круна. 1920 године повећана је на 4 милиона круна, а 1922 године 4 милиона круна претварају се у 1! милион динара. Данашња главница износи 2 милиона динара. Упркос тешКим привредним приликама предузеће је било у стању да у последњој години покаже повољније резултате.
Биланси за неколико последњих година пружају следећу слику:
1. H-
Актива 1929 1930 1931 1932 1934 у хиљадама динара
Готовина 131 82 133) 3 121 Ефекти 150 150 150 130 Залихе робе 995 946 892 1.108 1.309 Дужници 2.457 2.808 2.105 1.679 1.887 Јамчевине 8 Некретнине 499 490 490 490 490 Инвентар 47 40 35 35 35 Возила 29 10 8 S 8
Пасива а . | _. Главница 1000 1.000, 1.000 _ 1.000 _ 2.002 Резерва _600 . 600. | 656. 615 700 Повериоци 2.587 2.826 2.085 И 5 584 Банка ~ — — — = 535 Дивиденда j : 05 Добитак 23 101 78 11 168,5 Збир биланса 7500 4528 3815. 3402 | 2055
У односу на 1932 у 1934 години збир биланса је п0растао за близу 600 хиљада динара. Повериоци су, додуше, за исто толики износ смањени — са 1,71! милиона на 1,12 милиона динара (Повериоци 584 хиљаде и банка 535 хиљгада). Међутим, насупрот томе повећана је и готовина са једног на два милиона динара. С друге стране порастао је и резервни фонд за 25 хиљада — са 675 на 700 хиљада ди– нара, а исказани добитак је такође знатно већи — 155 хи– љада, односно са преносом из 1933 године 168,5 хиљада динара према самих 11 хиљада у 1932 години.
Интересантне су и промене у активи. Готовина је повећана за 50 хиљада — са 73 на 121 хиљаду динара_ Позиција ефекти износила је дуго година 150 хиљада ли– нара. У 1932 та позиција је елиминирана, али се у 1934 опет јавља са износом од 130 хиљада динара. Залихе робе показују у току последњих година сталан пораст. То је и ра– зумљиво с обзиром на то што се сада тежиште посла по– ставља на властите детаљне продавнице, док се раније углавном радило само о прољаји мањим трговцима. По– требно је да свака продавница има знатан асортиман свих артикала с којима ради.
У односу на 1932 и дужници су у 1934 порасли за око 200 хиљада динара. С обзиром на то што се форсира продаја у властитим продавницама, требало би очекивате супротно кретање дужника, јер детаљне продавнице раде готово искључиво за готово. Међутим, пораст дужвика доказује, да се још увек обраћа велика пажња и продаји робе“ мањим трговцима.
Повећањем главнице са једног на два милиона д!нара необично се поправио однос између сопствених и туђих средстава. Управа је и раније настојала да у том по– гледу постави предузеће на што је могуће здравију осно– ву. Док су у 1930 властита средства стајала према туђима као 4 према 7, тај се однос у 1931 поправља ка 4 према 5, у 1932 години на 4 према 4, а у 1934 чак на 4 према ја И однос између инвестиционе и обртне имовине у активи је сасвим здрав, јер прва према другој стоји као 1 према 6..
Пада у очи да је амортизација инвестиција слаба. Вредност инвентара у 1934 исказана је са 35 хиљада ди– нара, односно с износом који је само за 12 хиљада мањи од оног из 1929. Слично је и с позицијом возила, а некретнине исказују се већ неколико година у непромењеном износу од 490 хиљада динара. Међутим, ствар се може лако објаснити, кад се зна да су цене некретнинама у За– гребу сталао расле.
У 1934 био је необично повољан и међусобни однос између позиција активе и пасиве. Само једна петина. властитих средстава била је довољна да покрије целу и вестициону имовину (некретнине, инвентар и возила). Са. преостале четири петине пластитих србдстава покривени су ефекти, готовина, залихе робе и преко једне трећине“ дужника. За другу трећину дужника служе банкарски кредити, а за последњу — остали повериоци.
Остварени добитак омогућио би исплату дивиденде OM. 7,5%, што за данашње прилике представља сасвим задово— · ) ) i
љавајући резултат.