Narodno blagostanje — dodatak

ANRALIZRA

Dodatak „Narodnom Blagostanju“

__ВЕОЈ 3 BEOGRAĐ, 18 JANUAR 1936, GODINA VIII Задггај: __ „Елин“ југословенско друштво за електричну индустрију д. д- У Загребу Stock Вгапду Мефстпа! 4. а, Зјау. Рогева | „Липа Мил“ творница куверата и конфекција папира д. Д. У Загребу Jugoslovenska tekstilna tvornica Braća Holcner d. d., Zagreb Задружна штедионица кућевласника H земљопосједника С.0.ј|. у Загребу „Елин“ ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРУШТВО ЗА ЕЛЕКТРИЧНУ _ Расходи ИНДУСТРИЈУ Д. Д. У ЗАГРЕБУ "Трошкови, камата и порези 1.833 1.812 1.624 1718 | Отписи 28 28 29 175: Kao готово: сва водећа предузећа електротехничке — Добитак 57 | 29 170 струке у Југославији, и „Елин“ спада у концерн једног свет- | Збир прихода— расхода 1.918 1.840 1.682 2.063

"ског електро-техничког друштва. Он је афилирано предузеће аустријске фирме »Elin« Gesellschaft fir Elektrische Industrie A. G. Wien. JyrocmoBeHcku „Ej“ OCHOBaH је 1922 године са главницом од 1 милион 250 хиљада динара. 1924 године закључено је да се главница повиси на 5 милиона Дин. Међутим, дефлација која је извођена у вези са фактичком стабилизацијом динара изазвала је јаку привредну депресију нарочито у западним крајевима државе, који су за „Елин“ претстављали главно поље рада. Тако су већ у годинама 1924—1926 претрпљени знатни губици, па се ради отписа истих морало приступити смањењу главнице са 5 на 4 милиона прежигосањем акција са 100 на 80 динара. 1928 година завршена је такође са губитком од скоро пола милиона динара, па је проведена и друга санација предузећа путем смањења главнице са 4 на 3,5 милиона динара.

После друге санације изгледало је, да је дошао крај губицима. 1929 и 1930 закључене су са чистим добитком од преко: 100 хиљада динара годишње. Али је тада наишла и општа привредна криза. Разуме се да ни „Елин“ није био поштеђен. У 1931 години у билансу је показан, додуше, добитак од 57 хиљада динара. Међутим, ако се узме у обзир и пренос добитка од 109 хиљада из раније године, види се да је пословање у 1931 години стварно завршено с тубитком од 52 хиљаде. У 1932 стварни губитак износи чак 143 хиљаде, а покривен је отписом добитка пренетог из ранијих година и смањењем резервног фонда са 235 на 149 хиљада динара.

Благодарећи енергичној и ригорозној редукцији режијских трошкова управи предузећа је успело, да заврши 1933 пословну годину са скромним добитком од 29 хиљада. Завршни рачуни за 1934 показују даље знатно побољшање.

Чисти добитак износи већ 170 хиљада динара. Што је најважније, изгледа да је осетно порастао и обим пословања. У 1934 бруто-приходи пословања већи су чак од оних у 1931 години, као што се види из следећег рачуна губитка и добитка:

Приходи 19371 1032 | 19383. 155:

|. у хиљадама динара Пренос добитка 109 1577 — = Приходи пословања 1.809 · 1.697. 1.682 2.063 MI Da а

| · Губитак

Порасли су и режијски трошкови са 1,62 милиона У 1933 на 1,72 милиона динара у 1934 години, што је такође у вези са порастом пословања. O некој електрификацији већег обима није, разуме се, могло још да буде говора. Међутим, поред подизања електричних централа, „Елин“ извршује и све електричне инсталације, тргује електричним стројевима, материјалом за изолацију итд. Како је „Елин“ иу 1035 интензивно радио, може се очекивали да ће пословни успех бити још повољнији.

Иначе, читава структура биланса показује да је стање предузећа здраво. Финансијски је чак и необично повољно. Рачуни изравнања за последње 4 године овако изгледају:

Актива. 1931 1932 1933 1934 у хиљадама динара

Готовина 30 10 172 13 Пошт. штед. и банке 551 528 215 429 Харт. од вредности 14 — = 12 Дужници 16.333. 5203 3.925. 3.883 Роба. 1283 1.060. | 13609) 1.502 Земљиште 546 546 .546 546 Машине 41 21. 14 Инвентар 46 31 21 16 Губитак — 86 — Пасива 6

Главница 3.500. 3.500 3.500. 3.500 Рез, фонд 235 235 149 179 Повериоци 5.600 4.844 . 3.078 2.140 Добитак 57 = 29 170 Збир биланса 9482. 8570, 6756. 6.599

У 1934 збир биланса је за 170 хиљада динара мањи него у претходној години. Ово је смањење сразмерно незнатно, ако се упореди са смањењем у 1932 или 1933.

Однос између сопствених и туђих средстава није ни раније био неповољан. У 1934 се опет поправио, јер су повериоци смањени са 3 милиона 78 хиљада на 2,74 милиона. После тога су сопствена средства према туђима стајала као 10 према 7. То је веома повољно, нарочито ако се узме у обзир да је довољна само једна петина главнице да се покрију све инвестиције (вемљиште, зграде, машине и инвентар), које су у активи исказане са укупним износом од 750 хиљада динара. Машине су, у ствари, сасвим отписане;