Narodno blagostanje — dodatak
| |
26
noj meri zaslužuje. Toga su svesni kako bančini poslovni pri{atelii tako i ulagači, koji od strane banke ni u periodu najteže faze bankarske krize nisu ostavljeni u sumnji, da Su njihove pare zamrznuti krediti.. Za Industrisku kreditnu banku moratorijalna zaštita: uopšte nije došla u obzir.
Izvesno smanjenje uloga na knjižice i po' tekućim računima u toku dve poslednje godine nije· prouzrokovano nepoverenjem u Industrijsku kreditnu banku, već maksimiranj|em Каmatne stope i težnjom ulagača za boljim rentabilitetom. Gledište bančine uprave po ovom pitanju je toliko tačno, da rado reproduciramo odnosni pasus njenog izveštaja: »Posle izjednačenja kamate na uloge kod privatnih i državnih novčanih ustanova na jedan nivo i s obzirom na visinu iste, ulagači povlače svoju gotovinu od banaka, ne samo i uvek zbog nepoverenja, već često u težnji za boljim rentabilitetom koje se pokušava stvoriti ulaganjem iste u državne papire, industriju ili neposredno kreditiranje«.
Glavne bilansne pozicije Industrijske kreditne banke za poslednje četiri godine pokazuju sledeće promene:
Račun izravnanja
Aktiva 1932 1933 1934 1935 u hiljadama dinara
Blagajna 404 414 290 327 Menice 7.165 8.337 6.959 6.849 Zajmovi na zaloge 389 364 539 514 Tekući računi 3.537 2.895 3.250 2.552 Мгедп. rez. fonda 337 262 270 333 Ostali papiri — 11 12 12 Eksploatacija 800 8090 800 800 Nepokretnosti 721 943 705 1.060 Nameštaj po otpisu 8 {/ 6 5 Kursna razl. drž. papira 45 — — —
Pasiva Glavnica 3.000 3.000 3.000 3.000 Rez. fondovi 1.403 1.436 1.472 1.542 Kursna razlika efekata — — 38 712 Ulozi i tek. rač, 8.068 8.959 7.654 6.954 Poverioci 574 256 297 513 Čista dobit 244 215 211 214 Zbir bilansa . 34.366 34.406 32.839 32.621 Obrtni kapital 13.406. 14.033 12.832 12.452 Dividenda 6% 6% 6% 6%
Račun gubitka : dobitka
Rashodi Kamata 707 703 505 344 Troškovi 465 455 452 398 Otpisi 284 318 205 102 Gubitak na efekt. 97 74 — Dobit 244 215 211 214
Prihodi Kamata 1.188 .209 1.194 938 Provizije 448 367 58 15 · Od nepokretnosti 115 125 92 89 Napl. otpisana potraživanja 46 39 36 14 Prihod od efekata = 26 — —
Zbir prihoda ili rashoda 1.796 1.765 1.319 1.057
Obrtni kapital u 1935 iznosio je 12,4 miliona dinara prema 12.8 miliona u prethodnoj godini. Kao dokaz da su u toku krize promene u strukturi bančinog poslovanja bile srazmerno neznatne, može da posluži i to, da bančin obrini kapital ni pre krize nije bio znatno veći. Na primer u 1930 iznosio je 15.7 miliona, a u 1933 godini 14,0 miliona dinara.
lako se banka nije koristila zaštitom, ipak u najtežoi
fazi bankarske krize ni odliv uloga nije bio naročito velik.” ·Sa 10,46 miliona u 1930 oni su pali samo na 8,06 miliona u”
1933, dakle za 1 milion 500. hiljada. U toku 1934 i 1935 godini odliv uloga iznosi oko 1 milion dinara. Razlog je w
tome, što ulagači iraže bolji rentabiliteć od onoga koji m može pružiti banka s obzirom na maksimiranje kamatne stope.
Bančina sopstvena sretstva iznose 4 miliona 613 hiljada,
a sastoje se iz glavnice od 3 miliona i fondova. Ima nekoliko
fondova. Zakonski rezervni fond iskazan je sa 834.8 hiljada.
Pošto je dostigao cifru predviđenu bančinim pravilima, on se
više ne dotira. Ali je u zamenu za to prošle godine obrazo-
van fond za sumnjiva potraživanja, koji se iskazuje sa 41 hiljadom dinara. Ovaj fond je nastao na taj način, što poreska
vlast nije priznala nekoliko suma predloženih za otpis u 1933
godini. Dok se ne pribave potrebni dokazi o пепарјануозћ,
odnosne sume vraćene su u aktivu, a za izravnanie obrazovan
je pomenuti fond za sumnjiva potraživanja. Postoji i specijalinš
rezervni fond koji je iskazan sa 661 hiljadom dinara. Fond za
kursnu razliku elekata iznosi 72 hiljade dinara, a u nj je unet
odnosni dobitak na efektima, koji je u 1934 izneo 38 hiljada, a u 1935 godini 34 hiljade dinara. Svi fondovi iskazani su sa 1 milion 613 hiljada dinara. Dakle, celokupna rezerva iznosi. oko 54% od glavnice. Nema mno9o banaka u našoj zemlji sa
tolikim procentom rezerva.
U aktivi postoje samo dve znatni|e promene: krediti odobreni po tekućim računima reducirani su prošle godine za 700. hiljada dinara, sa 3.25. na 2.55 miliona, a ромаја »nepokretnosti« povećana za 355 hiljada, sa 705 hiljada na 1,06 miliona dinara. Promene kod nepokretnosti potiču otuda šic je banka kupila od jednog zavodskog dužnika imanje u Hadži Milentijevoj ulici. Banka ima nameru da to imanje proda i da na tai način oživi jedno potraživanje koje je inače bilo zamrznuto.
Što se tiče poslovanja, banka u prošloj godini nije htela još da pristupa proširenju delokruga rada, već se starala samo. o tome da podmiri sve kreditne potrebe svojih starih poslovnih prijatelja. Zbog: toga i nema naročitih promena kod kredita pc menicama i na zaloge.
Ima još nešto što treba napomenuti. Banka je u 1931 preuzela na dvadesetogodišniu eksploataciju i banju »Milamn
Торнса« u Viči kod Prokuplja, kao i prodaiu istoimene m 'ne-
ralne vode. Sretstva koja su angažovana u ovaj posao bilansirana su i ove godine nepromenjeno sa 800 hiljada dinara.
Zbog smanjenja kamatnih stopa i poslovnog obima opali su u prošloi godini i bruto prihodi za 300 hiljada. Međutim,.to je nadoknađeno smanjenjem rashoda u istoj meri, tako da je iskazani čisti dobitak ostao gotovo nepromenjen u toku poslednje tri godine. Kod rashoda, kamata |e reducirana za 160 hiljada, sa 505 na 344 hiljade. Ostvarena je znatna ušteda od 54 hiljade dinara i kod troškova, koji su smanjeni sa 452 na 308 hiliada dinara. Najzad, blagodareći tome što su sumnjiva potraživanja već ranije rigorozno otpisana, prošle godine su i otpisi mogli da budu prepolovljeni, i pali su sa 205 hiljada u 1934 na 102 hiljade u 1935 godini. Jedan deo ovog ofpisa odnosi se na gubitak kod eksploatacije mineralne vode »Milan Toplica. |
Pored dobitka ođ 34 hiljade na kursnoj razlici efekata, koji je, kao što smo videli, unet u zasebni fond, na redovnom poslovanju postignut је čisti dobitak od 214 hiliada dinara. On ie podeljen na sledeći način: 180 hiljada je dato kao 6% dividenda akcionarima, 32 hiljade je odvojeno za tantijemu članovima odbora i bančinim činovnicima, a ostatak od 1709 diпага доНгап је fondovima.
U upravi Industrijske kreditne banke, Beograd, za 1935.
godinu nalaze se sledeća gospoda: Čedo M. Pavlović, pret-
sednik; Miloš Rafajlović, Nikola Đorđević, Lenko Markov:ć,
Miloje Novaković, Ilija Zečević i Zdravko Todorović, članovi.
U Nadzornom odboru su gospoda: Dragomir Rafajlović, pretsednik; Boža Vučković i Krsman "Уногомте, članovi. Direktor, је ge. Milivoje M. Pavlović.