Narodno blagostanje — dodatak

Da b'smo dobili pravilnu sliku o ПАК snazi SarTida, O f nansiiskom elektu njegove industrijske delatnosti i o teškoćama sa kojima se poslednjih nekoliko godina borio, sastavili smo u donjoj tablici njegove glavne bilansne pozicije za čet ri poslednje godine:

Касип jzravnanja

Aktiva 1932 1933 1034 — 1935 > | ДАНА u БШадата пакта ~. Investicije 42.520 43.905 46.392 53.671 Nova postrojenja 1.311 2.488 7.278 255 Pokretnosti 68 —.— —– o Materijal na stovarištu 15.700 12.234 11.454. 13.396 Đužnici 13.550 25.363 10.660 12:053 Blagajna 434 169 558 353 Hartiie od vrednosti 5 570 3.615 1235 585 Kursna razlika hartija 750 563 ___ —.—

Gubitak sa prenosom 2 717 5.827 5.675 5.469

Fasiva o 'Glavnica 50.000 50.000 50.000 50.000 Rezervni iond ~ 448 448 448 448

tpisi 10.301 10.301 10.301 12.554 Poverioci 20.215 32.89% 22 504 22.119 Prelazne poziciie 1.658 556 —.— Zbir bilansa 82.627 94.162 83.253 85.782

Račun gubitka i dobitka

Rashodi

Prenos gubitka —– 2 ИМ 5827 5.675

Upravni troškovi 1.986 1.892 2.852 1515

Катате ; 2.539. 1.945 2218 1.680 Porezi 633 508 1.500 1.484 'Otpisi == 122 E 2.252 Daibiozna potraž. —.— 383 —.— 5 Кигзпа razlika —.— 187 === O Prihodi Prenos dobiti 252 EEE = __ Brodogradilište —— _—— —— 667 Druga odelenja 2.056 1.804 6.029 6.231 Od efekata 128 125 167 51 Razni ПН = 525 193

Gubitak (sa prenosom) 2111 5.827 5.675 5.469 Zbir prihoda ili rashoda 5.153 7.156 12.397 12.611

Poslovna godina хакјисуапа је гап:је 30 јипа svake godine. Međutm pretposlednja godina (1934) obuhvata u stvari 18 meseca, t. |. period od 1 |ula 1933 do 31 decembra 1934. Poslednja poslovna godina (1935) obuhvata opet period od 12 meseci, a zaključena je krajem decembra 1935. Ako prilikom upoređivanja podataka. za razne godinc učinimo korekturu u tom smislu, videćemo da je ukupni finansijski efekat preduzeća u 10935 bio znatno povoljniji nego ranijih godina, iako je zbog nedovoljnih državnih porudžbina veliki deo fabričnih investicija ostao neiskorišćen.

Obrtni kapital u 1935 veći je za oko 2,5 miliona nego krajem prethodne god'ne, i iznosi 85,78 miliona dinara. Od toga otpada 63 miliona odnosno 73% na sopstvena sredstva, a ostalo su poverioci. Kao što se vidi, odnos između sopstvenih i tuđih sredstava je neobično povoljan. U odnosu na prethodnu godinu sopstvena sredstva su porasla za 2,25 miliona, sa 60,75 na. 63 miliona, zboS povećanja fonda amortizacije za toliki izmos: Krajem 1935 od sopstvenih sredstava otpada 50 miliona na ·Slavnicu, 448. hiljada na. rezervni fond i 12,5 mliona na fond amortizacije. Kao što |e pomenuto, ove godine uneta su, u fond amortizacije 2,25 miliona, a u toku prethodne 4 godine zbog slabijeg poslovanja nisu vršene nikakve amort'zacije ni,kod nepokretnosti ni kod mašina.

Promene kod poverilaca su neznatne. Oni su poslednje godine povećani za 275 hiljada dinara, ali su u odnosu na 1933 ui za 10,1 топа. Џ 1936 и разм! ја се зе ј05 jedna pozicija — račun obligacija. Radi daljeg sniženja troškova proizvodnje u valjaonici bleha potrebne su nove investicije, koje će društvu omogućiti da samo proizvodi рофтебпе s'rovine i polufabrikate. Blagodareći energiji i zauzimanju пјесоуог

јаупог Фтеота с. Непа, »багн « је уеб изрео да озјошта -

за to potrebna novčana sredstva. Jedna nova grupa daje dru-

"Зи 10-godišhji obligacioni zajam od 6 mil:ona dinara. Prema

našem saznanju uslovi zajma su neobično povoljni, jer kamata iznosi samo 5%.

Investicije pokazuju prema poslednjem bilansu samo neznatno povećanje od 255 hiljada. Međutim, od početka 1930 do kraja 1935. investicije su povećane za preko 15,5 т'Нопа, 5а 38,38 па 53, 92 miliona dinara. Ovo povećanje је uglavnom posledica ranije pomenutog uvođenja nove poslovne grane — Та= brikacije lima. То znači dalje da vrednost novih postrojenja valiaonice iznosi preko 15 miliona dinara. Inače, celokupne 'nvesticije i najveći deo materijala па stovarištu (sirovine, ZOtova roba i nedovršeni radovi) pokriven je sopstVenim sredstvima.

Vrednost materijala na stovarištu povećana je za oko 2 miliona, за 11,45 па 13,39 mil:ona. Porasli su i dužnici za 1,4 miliona, sa 10,66 na 12,05 miliona dinara. To je takođe jedan dokaz da je poslovanje u 1935 bilo veće nego u prethodnoj 50-

dini. Inače, od pomenutih 12,05 miliona dužnika otpada 4,20.

miliona na banke, 3,48 miliona na državna nadleštva, a ostatak na irgovce. Neka državna nadleštva plaćala su dobro, a kod drug:h se moralo još uvek dugo čekati.

Račun hartija od vrednosti pokazuje novo smanjenje od 650 ћијада. Krajem 1935 hartije od vrednosti iznose 585 hiljada prema 1,23 miliona krajem 1934 i 5,57 m'liona krajem 1932 godine. Postepeno smanienje portfelja hartija od vrednosti prouzrokovano ie prvenstveno prodajama, ali je.ranijih godin: društvo imalo i izvesan gubitak na kursu državnih hartija od vrednosti.

Bruto prihodi svih odeljenja, koji su u 1933 iznosili 1,8 miliona, porasli su u 1935 godini na 6,9 miliona dinara. | u odnosu na 1934 porast je znatan, jer su prihodi u ovoj poslednjoj godini, odnosno u razdoblju od 1 jula 10933 do kraja decembra 10935, iznosili 6,03 miliona dinara. Povećanje obrta je znatno veće, jer su se u 1935 zbog pojačane konkurencije morale sniziti i prodaine cene. U vezi sa smanjenjem zalihe hartija od vrednosti smanjen је za preko 100 hiljada i prihod od efekata, sa 167 na 51 hiljadu dinara. Razni prihodi su takođe opal', sa 525 na 193 hiljade.

Mnogo je interesantnija analiza rashoda. Upravni troškovi iznosili su u toku poslednjih nekoliko godina po 1,9 miliona godišnje. U 1935 reducirani su na 1,5 milona. To ie očigledan dokaz rigorozne štednje. U 1935 izdato je na kamate 1,68 miliona. Pada u oči, da su u toku poslednie dve godine rashodi na poreze neobično veliki: U 1934 godini 1,5 miliona, a u 1935 godini 1,48 miliona. To bi se moglo lako razumeti, da ie društvo imalo dobitak. Međutim, ono ie već nekoliko godina moralo da radi s priličnim gubitkom. Šta više, od 1931 do 1934

nije se mogla vršiti ni amortizacija investicija. Da je to uči- ·

njeno, gubitak bi morao biti znatno veći. Tako veliki iznosi poreza mogu se objasniti jedino time, što društvo plaća znatne iznose skupnog poreza na poslovni promet. Poznato je, na pri-

er; da odnosna poreska stopa na beli ı crni lim i na gvožđe iznosi 2,4%. Kad se uzme u obzir, da je ovde u pitanju pretežno građevinski materijal, dakle — sirovina, mora se primetiti da je ova stopa zaista visoka. Skupnim porezom se znatno povećavaju proizvodni {roškovi u onim granama, koje tu robu upotrebljavaju kao sirovinu. A to bi trebalo izbegavati. Država

se :svim mogućim sredstvima bori protiv: skupoće, a ovim pore-

а еа