Narodno blagostanje — dodatak
50
опадање морало да се неповољно одрази на највећем новчаном заводу тога краја.
Благодарећи поверењу које је Штедионица умела да сачува, ни кредитирање међимурске привреде није било изложено наглим и јаким отказима, Кад бисмо у сваком већем провинцијском граду имали по један новчани завод типа и калибра Чаковечке-међумурске Штедионице, не би се толико чуле ни жалбе да провинција оскудева у кредитима. Биланси Штедионице ва овако изгледају:
последње четири годин:
Рачун изравнања
Актива 1932 1933 1934 1935 у хиљадама динара
Благајна. 830 865 728 708 Валуте 20 25 28 15 Новчани заводи 5.469 5.200 5.809 2158 Ефекти 1.108 1.116 1.118 1.141 Менице 13.886 13.233 12.272 12.451 Дужници 7.434 5.895 6.052 8.741 Непокретности 741 741 741 900 Инвентар — — — 65 Пасива
Главница 1.500 1.500 1.500 1.500 Резерве 1.815 1.865 1.930 1.980 Улози 24.667 21.659 22.089 22.336 Повериоци 50 88 — 25 Разна пасива 1.183 1.692 957 650 Добитак 323 271 272 294 Збир биланса 29.538 27.075 26.748 26.785
Рачун губитка и добитка
Расходи |
Плате и трошкови 664 621 654 645 Порези 158 289 178 279 Камате 1.562 1.137 765 785 Отписи 218 234 213 188 Губитак на курсу 30 — — = Чисти добитак 323 271 272 294 Приходи
Камате 1.862 1.635 1.462 1.539 Провизије 1.055 891 585 555 Непокретности 67 64 66 63
Новчани завода у среским местима западних крајева државе ретко када имају главницу већу од једног милиона динара. С главницом од 1,5 милиона и резервним фондовима од скоро 2 милиона Чаковечка-међимурска штедионица спада неоспорно у ред наших јачих провинцијских завода. У 1935 улози су порасли за 247 хиљада и износе 22,33 милиона. Повериоци су незнатни и једва достижу 25 хиљада. Штедионица је користила и реесконт код Народне банке. Крајем 1935 он износи 468 хиљада, а обухваћен је у позицији „разна пасива“.
Ликвидитет завода је знатан. Благајна и потраживања код банака износе скоро 3,5 милиона. Од тога отпада на благајну 708 хиљада, на чековни рачун Поштанске штедионице 254 хиљаде, на жиро рачун код Народне банке 1 милион 172 хиљаде. Ново потраживање код банака износи 1 милион 240 хиљада. На старо потраживање отпада само 91 хиљада.
Есконт меница порастао је за 179 хиљада, са 12,27 на 12,45 милиона. Много јачи пораст показују дужници, који су повећани за 2,7 милиона, са 6,05 на 8,74 милиона
динара, Као што се види, знатно већа пажња посвећује се кредиту по текућим рачунима него есконту меница. Есконт је ипак још увек за скоро 11/> пута већи од љужника.
Стање ефеката остало је углавном непромењено и износи 1,14 милиона. Међутим, вредност непокретности је повећана за 160 хиљада динара, на 900 хиљада. Ово повећање потиче отуда што је банчина зграда модерно преграђена и снабдевена водоводом и централним грејањем. За обнову инвентара штедионице издато је око 80 хиљада, од чега је већ ове године отписано 15 хиљада, тако да је инвентар исказан са 65 хиљада динара.
Приходи од провизије опали су за 30 хиљада динара. То је више него компензирано порастом прихода од камате за 17 хиљада, са 1,46 на 1,54 милиона динара. Порези су за 100 хиљада већи него у претходној години. Због повећања улога и јачег коришћења реесконта нешто је порасла и пасивна камата. Насупрот томе смањени су административни трошкови и отписи, Чиста добит је за 22 хиљаде већа него у претходној години и износи 294 хиљаде динара. Од тога се плаћа. 150 хиљада на име дивиденде од 10% и 41,7 хиљада на име тантијеме чиноваиштву и члановима оба одбора. За отпис непокретности употребљено је 20 хиљада, за дотацију "резервном фонду 39,5 хиљада, за пензиони фонд 10 хиљада и за добротворне сврхе 5 хиљада. Остатак од 27,7 хиљада преноси се на нови рачун.
У управном одбору су г. г.: Бела Бенедикт, претседник; Иван Мозес, потпретседник; д-р Албин Блашић, Антун Бродњак, Артур Гвоздановић, Геза Мозес, Алберт Мајдер, Бела Милић, Људевић Нојфелд, ТЕуген Пете, Фрањо Здворак и Диониз Зор, чланови. У надзорном одбору су г. г.: д-р Вилим Виола, Марко Лајтнер, Вилим Нојман, Хинко Серб, Вилко Шен и Едо Стиглић. Равнатељ и пословођа је г. Бено Болгар.
ПЕК ОЕЗТЕККЕЈСНЗУСНЕ
VOLKSWIRT
BHERAUSGEBER Mi. L. KRLAUSBERGER
Die inhaltsreichste wirtschaftspolitische Zeitschrift der Nachfolgdestaaten, Erscheint jedem Samstaš in Wien — Gegrindet 1908
Der Oesterreichische Volkswirt ist fdr
jeden unentbehrlich, der die Gescheh-
nisse in Oesterreich und den Nachfolgestaaten verstehen will.
Glossen, Aufsatze, Notizen, Bilanzkritiken des Oesterreichischen Volkswirts sind als zuverišssige Fuhrer durch den verwickelten Aufbau der Nachfolgestaa-
Seine gesammelten Jahrgange bilden eine unerschopiliche Fundgrube sonst ||
| ten anerkanni.
nur schwer erreichbaren wirtschaftspolitiscthen und stalistischen Materials.
Bestellungen nimmti jede Buchhandlung sowie die Verwaltung des Oesterreichischen Volkswirts im Wien IX, РогхеПапбаззе 27, епеden. Der Bezugspreis betragt viertelj. Din, 190mit Zustellung. Das Abonnement kann jederzeit beginnen. Probenummern kostenlos.
(pepa nr ПДВ Paaa gren gi yoSi ai OE SK НЕ НЕ У |