Narodno blagostanje — dodatak
АМА!ШХХА
одасак „Магодпот
BILANS
lagostamju“ć
BROJ 13 BEOGRAD, 28. MART 1936, GODINA VIII Sadržaj: Трговачка и' обртна банка д. д., Нови Сад Parna pivara, fabrika slada i kvasca Mih. |. Kosovljanin a. d., Jagodina Чаковечка-међимурска штедионица д. д., Чаковац ТРГОВАЧКА И ОБРТНА БАНКА Д. Д., НОВИ САД Менице 70.394 64.941 59.925 56.218 _ Дужвици 10.812 14523 23235 24.692 MOD) паптим ПРЕКИ ОИ И АА POO OU VOL | Хипод | сатови 18.235 17.007 16.008 15.556 дима који се нису користили мораторијумом — BH де јите Hop. nOGr 1.903 1.903 3404) | 4057 HM via faci — заузима једно од најважнијих места Грговачка и обртна банка у Новом Саду. Општа криза повере- Пасива ња и паника улагача нашли су је ликвидну. Од септембра Главница 20.000 20.000 20.000 20.000 до краја 1931 године она је исплатила без туђе помоћи из- Резервни фоад 7.214 7.514 7.814 9.000 нос од 32 милиона динара. Одлив улога у 1932 износио је Пензиони фонд 6.957 1.565 8.129 8.673 пер салдо 41,6 милиона, а повериоцима је исплаћено такође Улози 96.279 96.964 84.401 86.996 6,7 милиона. Поред свега тога, Банка је крајем 1932 распо- – Повериоци 568 183 643 1.836 лагала ликвидним средствима у благајни, на жиро-рачунима Жиро за треће код Н. Б. 1.568 320 52 480 и у благајничким записима у укупном износу од преко 15 Реесконт — 305 700 674 милиона. Чиста добит 2.367 2.525 3.638 2.453 Да би то постигло, напор је заиста морао бити над- Збир биланса 135.734 136.163 125.894 131.040
човечански. Међутим, он није био узалудан. У свом извештају за 1932 банчина управа је то сасвим јасно видела. „Чврсто смо уверени — вели она — да смо за нашу будућност у 1932 години много, може бити све постигли.“ Толики оптимизам је био сасвим оправдан, јер је Банка успела да и у најтежим приликама оправда и сачува поверење које су јој улагачи указивали. Њој је с друге стране пошло за руком да задржи само ликвидне и потпуно сигурне ангажмане, а да се ослободи оних који би могли да буду скопчани са евентуалним ризиком. Остварена је потпуна хармонија између 'активе и пасиве, иако је Банка према својим дужницима поступала с највећом увиђавношћу и стрпљивошћу. Њена ликвидност је била толика да је све тешкоће могла да свлада без употребе реесконтног кредита.
У 1933, после двогодишњег рапидног смањења, Банчин збир биланса остао је стационаран. То је био знак, да је мртва тачка већ преброђена. Политичке прилике у јесен 1934 године изаввале су нову пометњу међу улагачима, а с друге стране повољни развитак курсева наших државних папира имао је такође за последицу, да је известан део улагача почео да отказује своје улоге. Тако су и у 1934 улози смањени за 12,5 милиона, са 96,9 на 844 милиона. Банка је могла да исплати тај ивнос без реализација активе. Чак би се могло рећи да јој је тај одлив улога добро дошао, јер је због држања великих готовина имала знатан губитак на камати,
Као што (нам показује доња таблица, стање Банке је и у 1935 години повољно.
Актива 1932 1933 1934 1935 | у хиљадама динара Готовина | 21720 | 4701 2582 12036 Благ. записи Нар. банке 8.000 23.000 7.100. 5.500 Банке 4471 | 1528. 2680. 2613 Хартије од вредности 2.242 884 739 735 Имов. пенз. фонда 6,957 7.564 8.129 8.673
г
У односу на претходну годину Банчин обртви капитал је порастао за 5,15 милиона, са 125,89 на 131,04 милиона динара. Иако Банка није удовољавала чешћим захтевима улагача у погледу каматне стопе, ипак су улози порасли за 2,6 милиона, са 34,40 на 36,99 милиона динара. И повериоци показују пораст од 1,2 милиона.
Али са друге стране имамо и знатно повећање сопствених средстава. Главница је остала од 1930 године непромењена са 20 милиона. Резервни фонд је тада био 6,3 милиона, а пензиони 5,14 милиона. Сада износи пензиони фонд 8,67 милиона, а резервни је достигао 9 милиона. Са овогодишњом _ дотацијом из чисте добити овај последњи
износи чак 9,5 милиона, односно 4,75% од главнице. Према.
томе однос између главнице и резервног фонда је необично повољан.
Интересантно је погледати какве је последице повећање Банчиног обртног капитала имало на структуру активе. Ликвидност је била велика већ крајем 1934 г. Она је у 1935 знатно повећана. Готовина у благајни је порасла ва 7,5 милиона, а благајнички записи су смањени за 1,6 милиона динара. Потраживања код банака остала су готово непромењена. Крајем 1935 укупна ликвидна средства износе 20,2 милиона према 14,36 милиона крајем 1934. Повећање износи 5,84 милиона, дакле за 700 хиљада више него што то одговара повећању обртног капитала. Да би се обезбедила против сваког изненађења, Банка није жалила жртве које су природна последица одржавања тако високог ликвидитета.
Банчине хартије од вредности остале су са 735 хиљада углавном непромењене, али је у вези са повећањем пензионог фонда и његова имовина повећана за 550 хиљада динара. Код непокретности имамо повећање од 1,55 милиона, а хипотекарни зајмови су смањени за 540 хиљада и крајем 1935 износе 15,55 милиона. Ове две врсте дугорочних ангажмана скоро потпуно су покривене Банчином главницом.