Narodno blagostanje — dodatak

5" ароднотл

БРОЈ 16

Увећан број

Садржај:

БЕОГРАЛ, 18 АПРИЛ 1936.

ГОДИНА VII

Југословенска удружена банка д. д, Загреб— Београд Teleoptik a. d., prva jugoslovenska fabrika za telefoniju, opliku i preciznu mehaniku, Beograd

Банка МИ. Кројцер д. д., Загреб Bankarsko i trgovačko 4. d., Beograd

ЈУГОСЛОВЕНСКА УДРУЖЕНА БАНКА Д. Д. ЗАТРЕБ—БЕОГРАД

Од наших водећих банака готово су све биле необично тешко погођене кризом, г највише Прва хрватска штедионица, која је по свом обртном капиталу наша највећа приватна банка, и Југословенска удружена банка, која је по обртном капиталу била наш други, а по сопственим средствима највећи новчани завод у земљи. Још увек се често тврди да је код нас банкарска криза избила због неловољне ликвидности наших банака, и приговара им се да нису на време почеле с рестрикцијама кредита, већ су наводно дозволиле да их догађаји захвате готово сасвим неприправљене. Кад је реч о нашим водећим банкама тешко је рећи да је овај приговор уопште умесан. (Он се поготово не може упутити на адресу Југословенске удружене банке. О 'томе се можемо уверити ако бацимо само летимичан поглед на кретање њеног збира биланса. Овај је био (у милионима динара):

крајем 1928 1.565 — крајем 1932 754 и 1929 1.608 [059 835 a 1930 1.307 5 1994 472 o 1931 883 = | 1955 502

Смањење пословног обима почиње доста рано. Југословенска удружена банка оценивши исправно ситуацију наше привреде приступа већ у току 1930 енергичној редукцији подељених кредита и смањује своје обавезе за читавих 300 милиона, игко на то није била приморана са никоје стране. Са 1.6 милијарди у 1929 збир биланса пада на 883 милиона у 1931. То значи да је Банка за две године успела да смањи своје обавезе за 720 милиона динара. То значи даље да је њена актива морала бити необично ликвидна. Међутим, после панике улагача и недовољне помоћи од стране новчаничне банке и надлежних, ни највећа ликвидност није могла много зачити. Тако је силом прилика и Југословенска удружена банка била при: морана да затражи заштиту, укратко после Прве хрватске штедионице у лето 1932 године.

Разуме се да су и губици били неизбежни. Југословенска удружена банка имала је знатну залиху хартија од вредности, код којих је дошло до страховитог пада курсева. С друге стране рестрингирање кредита тешко је погодило нашу привреду, у којој су се и пре панике улагача из 1931 примећивали први симптоми кризе. Како су привреди отказивани кредити управо у времену кад су јој били најпотребнији, општа економска депресија се морала заоштрити. У вези с тим морале су и банке да врше знатне отписе. Тако је и Југословенска удружена банка

била приморана да закључи. 1982 годину са губитком од 117 милиона динара. У 1933 овај је губитак порастао Због даљих курсних разлика и отписа на 223 милиона. Пре петшест година овакав резултат није могао замислити ни најпесимистичнији посматрач. Уосталом, то се могло сигурно избећи, да се и код нас благовремено и у довољној мери изашло у сусрет новчаним заводима, као што је то био случај на страни.

Југословенска удружена банка прва је била изложена навали улагача и контокорентиста, већ у мају 1981 (због веза са Кредитаншталтом). Она је исплатила стоти“ не милиона скоро без икакве помоћи са стране. Додуше, њен реесконтни кредит код Народне банке износи крајем 1921 године 70 милиона. Али то не стоји ни у каквој размери за њезиним значајем и са улогом коју је она играла у нашој привреди. Многи мањи заводи добили су сразмерно више. Не сме се, наиме, заборавити да је Југословенска удружена банка ставила огромне капитале на расположење нашој привреди, на пример у 1929 години 1,6 милијарди динара, а то је било више од зајмова које је наној привреди тада била дала Народна банка.

Од наших водећих банака Југословенска удружена банка је прва и средила своје стање. У смислу Уредаба од 4 децембра 1933 и 23 новембра 1934 она је тражила одлагање плаћања и радикалну санацију, што јој је и одобрено у фебруару 1985. Санација је извршена на следећи начин: Главница је смањена за 90%, од 185 милиона на 18,5 милиона. Тиме је добивено 166,5 милиона, који су заједно са банчиним фондовима од 54,5 милиона употребљени за отпис губитака и сумњивих потраживања. Од потраживања улагача и поверилаца, која нису изузета од претварања, 17,24% или 41,5 милиона је употребљено за стварање приоритетне главнице, а 22,76% или 54,793.000 је унето у специјални резервни фонд. На тај начин нова главница износи 60 милиона. Банка је добила и одлагање плаБања за 6 година, према општим одредбама Уредбе о заштити. |

Треба напоменути да је Удружена банка приликом санације поступила веома кулантно према својим улагачима и повериоцима. Уредбом је било предвиђено да се од претварања у приоритетну главницу и специјални резерв: ни фонд изузимају потраживања Народне банке, Поштанске штедионице и Трговачке банке, као и ситни улози до 10 хиљада динара. Југословенска удружена банка ишла је сопственом иницијативом у томе и даље, и издвојила ЈЕ све улагаче до 20 хиљада, а онима преко 20 хиљада ослободила је од 40% конверзије по 10 хиљада динара. Разуме се да овај поступак није остао без утицаја на враћа-